Док немачка канцеларка и даље говори о решењима у која нико не верује, њена партија страхује од изборне катастрофе и тражи мере које је њихова шефица до сада одбијала, пише портал Дојче виртшафтс нахрихтен. Све је више незадовољства у редовима ЦДУ због јачања десне радикалне партије АфД , чији рејтинг из дана у дан расте и која је у анкетама достигла двоцифрену подршку.
Меркелова је сама провоцирала побуну у својој партији, оцењује портал. Оне који нису хтели да је послушно следе, хладно је опсервирала. Примера ради, министра унутрашњих послова Томаса де Мезијера, који је у октобру прошле године изјавио да избеглице “наручују такси и имају новац да се возе стотинама километара кроз Немачку, штрајкују јер им се не свиђа смештај и јело, и туку се по азилантским домовима”. Недељу дана касније је Меркелова пренела целокупну координацију о избегличкој политици шефу Канцлерамта Петеру Алтмајеру.
Невиђена гужва
Уколико граница остане отворена, у овој години се у Немачкој очекује 750.000 нових избеглица, а већ сада у Савезном уреду за избеглице БАМФстоји око 700.000 необрађених захтева за азил.
Међутим, није то највећи проблем Меркелове. Њена избегличка политика се сматра пропалом и постоји опасност да ЕУ због тога изгуби и Велику Британију. Такође, Меркелина “коалиција вољних” заправо није група држава које желе да је следе, него су то пре они који желе да спрече распад ЕУ. Француска је то најјасније ставила до знања, али је Меркелин тим игнорисао упозорење. Последњи потез Аустрије да затвори границе био је мотивисан огорчењем због тога што је Немачка од 1. јануара почела да им враћа економске избеглице.
После баварских демохришћана, који су већ месецима у колизији са сестринском партијом и захтевају годишњи лимит од 200.000 избеглица, сада је све више опонената у врху ЦДУ . После безуспешног самита у Бриселу, главни кандидати у Рајнланд-Пфалцу и Баден-Виртембергу Јулија Клекнер и Гидо Волф захтевају радикалну промену курса и конкретно изградњу граничних центара за расподелу избеглица, јер оклевање ће по њима узроковати само више штете.
Меркелова очекује да Турска реши проблем једним потезом 6. марта, недељу пре избора, али турски председник Ердоган је јасно ставио до знања да њему не треба ЕУ, него он њој, а стање у Турској је ионако довољно хаотично због рата у Сирији и са Курдима.
Све то може да произведе хладну детронизацију канцеларке, што не мора да значи да ће она изгубити посао, јер је “већ преживела многе олује и зна да своје погрешке претвори у “добре резултате”.
Међутим, Меркелова је већ сада фактички изолована у централном европском питању и не види се као неко ко може да реши проблеме, а то је оно што се до сада очекивало од немачког канцелара у Европи, Немачкој и ЦДУ -у, закључује Дојче виртшафтс нахрихтен.
Б. Божин – Вести
