РЕТКИ астрономски догађаји – плави, “крвави” супермесец и потпуно помрачење Месеца – биће видљиви данас с неких делова Земље, после пуних 36 година. Већ сама најава помрачења изазива велико узбуђење међу поклоницима астрологије, а када се споје чак три необичне лунарне појаве, онда цео догађај прети да изазове колективну хистерију. Нажалост, Европа није међу оним местима с којих ће овај редак догађај бити видљив. У њему ће уживати људи у Северној Америци, Азији, на Блиском истоку, у Русији и Аустралији.
Научници пак кажу да, осим плиме и осеке, ниједан други утицај Месеца, било да је “обичан” или “супер”, није доказан.Претходно помрачење супермесеца десило се 2015. и било је видљиво из Европе, што вечерас неће бити могуће.
Астрономија је одавно објаснила механизам Месечевог помрачења, који је једноставан. Сунце, Земља и њен сателит се у том периоду, који може да потраје више сати, налазе на истој линији, па је Месец у потпуности или делимично заклоњен Земљином сенком. Област у којој наша планета заклања сунчеве зраке је “купаста”, односно већег је обима што је ближе Земљи. Зато од удаљености Месеца на орбити директно зависи и врста помрачења. Што је ближе, оно ће бити веће.
Цртеж и објашњење ове појаве постоје и у “Ходошком зборнику” из 14. века, најстаријем познатом српском медицинском рукопису. Због панике који су због помрачења и у то време стварали “звездочатци”, “маги” и слични шарлатани, још је Свети Сава у Законоправилу прописао да се они строго кажњавају. Наравно, као и данас, лаковерних и неуких било је довољно, па занимање лажних пророка није пропало.
Астрономи кажу да кад је Месец најближе Земљи, на делу орбите који се назива перигеј, он визуелно изгледа 14 одсто већи и 30 одсто сјајнији. Ова појава није реткост, а према подацима НАСА, понавља се на око 13 месеци. Некада је учестала, као у првом месецу 2018, кад се супермесец видео 2. и сада 31. јануара. Чак ни бомбастични назив ове појаве нису дали научници већ астролози. Кад такав врло близак пун месец доспе у Земљину сенку, она га у потпуности покрива, а због рефлексије Сунчевих зрака и смањивања температуре светлости током овог процеса, мења се и боја планетоида, од наранџасте до црвене.
Објашњење помрачења Месеца из “Ходошког зборника” из 14. века
Обојеност Месеца нема натприродне узроке, чак ни кад позелени, што је такође забележено у два наврата. Разлог се увек налази у Земљиној атмосфери, а реч је о ситним честицама које расипају и пригушују светлосне зраке. То није обична прашина, већ продукти сагоревања, најчешће приликом великих вулканских ерупција или шумских пожара.
Зрак беле светлости се састоји од спектра разнобојних зрака, од плавих до црвених. На прашини у атмосфери распршују се зраци већих таласних дужина, које видимо као топле боје, од жуте до црвене. До нас тад стижу претежно плави зраци, који имају најмању таласну дужину, па нам и Месец изгледа модар.
Борис СУБАШИЋ, Новости.рс