Месецоход-1 – совјетски интерпланетарни уређај који је слетео на површину Месеца 1970. године, поново је проговорио. Од њега је примљен одбијен ласерски сигнал, послат из опсерваторијума у Француској. Уз помоћ оваквих ехо-сигнала научници се надају да ће добити тачније податке о параметрима окретања нашег сателита и његовој унутрашњој структури.

У своје време совјетски инжењери су поставили на уређај такозвани угаони одашиљач, предат француским колегама. Овај једноставан уређај се налази напољу и одражава све врсте зрака. Истина, за разлику од огледала, одашиљач враћа зрак назад у исту тачку одакле је дошао. Тако да је задатак формулисан једноставно: требало би осветлити месецоход ласером и ухватити његов одраз. У пракси то је много сложеније: погодити уским зраком са Земље совјетски уређај скоро да је исто што и погодити са неколико километара новчић.

Фрнацузима је то пошло за руком. За две и по секунде слаби ехо импулсног зрака је враћен на Земљу. Мерећи кашењење ехо-сигнала атомским сатом, може се сазнати о Месецу нешто ново, говори шеф лабораторије Института за космичка истраживања Игор Митрофанов.

– Ако пуштате кратак импулс, који вам се затим враћа, и ви сте измерили време за које је он дошао, добијате са високом прецизношћу растојање до места где стоји одашиљач на месецоходу. Мислим да то може да прецизира такозвану либрацију, то је посебно кретање Месеца. Али ради тога треба спровести неколико мерења.

Мада нам је Месец окренут увек истом страном, ова видљива страна се мало окреће тамо и назад, као да се клати – то и јесте либрација. Параметри клаћења зависе између осталог од расподеле и структуре стена у дубини сателита. Пошто месецоход ближе од других уређаја стоји ка ивици видљивог диска, он ће бити мал те не идеални инструмент да се проучи дата појава.

Ма колико звучало необично, место где се заувек зауставио месецоход дуго је било познато само приближно. Телескопи са земље не могу да га виде. Било је познато да је после спуштања на Месец прошао више од 10 километара, објашњава главни уредник листа Новости космонаутике Игор Марињин.

– 70-их година није било тачне карте Месеца. Његово место је било познато са прецизношћу довољном за управљање. 40 година касније састављена је карта, усаглашена њена веза са координатном мрежом. Значи, дате су нове координате свим објектима. Одређено је и тачно место месецохода.

Тек 2010. године уређај су приметили на снимцима америчког месечевог сателита. Американци су брзо утврдили његове координате иуспели да га осветле ласером. То се десило први пут од 1971. године, када је прекинута веза месецохода са совјетским командним центром. Сигнал апарата је био много јачи него од других одашиљача на Месецу које су оставиле посаде Аполона.