Паре изнете, пљачкаши остали
У периоду од 2001. до 2010. године, владајућа политичка елита је изнела из земље 51 милијарду долара. Оно што нико не жели да види, јесте начин изношења пара испред носа стручних служби, али и њихово враћање у Србију. Управо у време најинтензивнијег одлива новца, дошло је до „приватизације” многих привредних друштава које су данас проглашене спорним. Упркос томе, ова пљачка епохе, и њени добро заштићени протагонисти, још увек уживају у слободи и учествују у политичком животу, настављајући и даље да пљачкају, након што су платили рекет новом Газди. О томе за Таблоид пише магистар економских наука и ревизор, Никола Калуђеровић
Звучи невероватно, али, осим Народне банке Србије, Агенције за приватизацију, Државног ревизора и овдашњих пословних банака, данас свако зна да је у периоду 2001-2010 неевидентирано изнето више од 51 милијарду долара на оф шор рачуне (о томе је и америчка владина агенција Агенција Глобал Финанциал Интегритy поднела извештај америчком Конгресу)?
Како то да ревизорске куће које су давале мишљења на годишње финансијске извештаје пословних банака, великих пословни система, средњих предузећа и брокерских кућа, пре тога у ревизијске извештаје нису констатовали неевидентиране промете?
Од наведених институција и банака нико не може добити информацију да ли су контролисали све промете који су приказани у пословној евиденцији.
Наиме, треба подсетити и то да су ревизорске куће и друге надлежне институције за контролу, могле имати и више податак на располагању, само да су од Народне банке Србије (НБС) тражили податке о робно-новчаном промету. Јер, НБС редовно саставља и разврстава те податке по именима земаља, субјектима, по врсти роба, врсти трансфера и слично.
Није тешко закључити да се овде радило о организованом и институционалном изношењу средстава, и то тако да она нису евидентирана код надлежних контролних установа.
Чињенице о огромној количини новца који је неевидентирано изношен (што је обелоданила агенција Глобал Финанциал Интегритy), потврдио је и у свом детаљном извештају и Дев Кар, бивши виши економиста у Међународном монетарном фонду, који је приказао и динамику неевидентирано изношеног новца.
У периоду од 2001 -2010. године на челу Народне банке Србије били су гувернери Млађан Динкић, Кори Удовички, Радован Јелашић и Дијана Драгутиновић, који су имали власт над финансијским системом, и имали су инструменте контроле.
Поставља се питање: којим путевима су нестајале овако огромне своте новца? Одговор је јасан: у већини случајева у питању је остварена новчана маса по основу неевидентиране продаје непокретности и покретности, остварена новчана маса по основу симулираних инвестиционих активности, остварена новчана маса по основу рашчлањавање промета (један део средстава иде у Србију, док други под именом српске фирме иде на оф шор рачуне), новчана маса стечена по основу исплата разних комисија…
Наравно, најзначајнију новчану масу чине средства стечена преко симулираних пласмана привредних субјекта Србије, и њихово даље ефектуирање на спољним рачунима.
Како то да Девизна документациона контрола није уочила постојаност неевидентираног промета, иако је била стално присутна и активна, и имала је преко одређених база података приступ евиденцији о робно-новчаним токовима? Шта је то што чини потенцијалне трансфере да буду неевидентирани?
И ту је одговор више него јасан: њих чине вешти модалитети прикривања преко одабраног „канала” којим се врши преношење средства. Мада о свему постоји пратећа документација, наш финансијски систем није био спреман да га уочи иако је имао све институционалне механизме контроле. Још боље: или није хтео или није смео да препозна очигледан криминал!
Подсетимо јавност на један значајан податак који је остао скоро незапажен, а то је да је већи део представништава која су ликвидирана у том интервалу (2001-2010) имао огроман промет и путем такозваног трансфера капитала или симулираних обавеза, издатих меница и интензивним протестом меница. Значајна средства су пребачена уз асистенцију цесија и асигнација на друге рачуне, а у пословним књигама остали су незатворени пласмани који на крају нису евидентирани кроз робно-новчане токове.
Америчка Форд Фондација објавила је податке који на директан и индиректан начин приказује незаконите финансијске токове земаља у развоју у периоду од 2001- 2010. године. Незаконитост се огледа у висини неевидентираног робно-новчаног промета преко пословних књига. Изведене податке су потписали Дев Кап и Сара Фреитас уз помоћ датих стручних коментара од стране Рајмонда Бејкера на изведене чињенице као и осталих стручних лица ГФИ (Глобал Финанциал Интегритy).
Тако су дошли до података да нашу земљу рангирају у првих двадесет земаља по незаконитом (илегалном) изношењу средстава из земље и поставе је на место број 16.
Несумњиво је да су наше централне монетарна власти биле упознате са овим чињеницама. Оне су такође знале да је у наведеном периоду неевидентираних робно-новчаних трансакција било у свакој години, јер се такозваним метод ГЕР (који показује податке земље извоза и доставља их одређеним међународним институцијама и податке увоза из те земље) редовно упоређују. За нашу земљу такве робно-новчане билансе обрађује НБС преко своје посебне институције.
Исте те податке свака земља доставља Светској банци, затим се ти подаци такође упоређују.
Прикупљене податке треба посматрати у односу на број становника у Србији по годинама, те га свести на изнети новац (по сваком становнику у Србији) и добити на основу тога податак по броју радно активног становништва и упоредити такав однос са земљама које су сврстана у првих двадесет рангираних по висини незаконитог новца који је изнет. Према демографској структури становништва у Србији, уочено је да је највише новца по становнику изнето у 2004 години (видети табелу)…
Према свим овим показатељима, највише новца је изнето непосредно после убиства Зорана Ђинђића, у време када је влада била привремена, уочи предстојећих избора. Ову чињеницу не треба занемарити, јер се сада може објашњавати зашто су се ове активности интензивирале. Дакле, централна монетарна власт је та која је прећутно одобравало ове активности.
Све ово може се хронолошки везати са периодима када настаје агонија са многим привредним субјектима, као што су компаније: “Фиделинка”, “Навип” и “Агрохем”… Њих треба посматрати кроз посебан контекст и изведене чињенице јасно везати у лепезу неевидентираних трансфера. Према томе треба поћи од извора средстава.
мр Ненад Калуђеровић
Таблоид
