Директор Европског пројекта и стални истраживач у Институту хуманистичких наука у Бечу Иван Вејвода оценио је да би можда требало да буде постављен специјални преговарач који би свакодневно учествовао у преговорима Београда и Приштине, али да ће на крају лидери постићи договор око решења прихватљивог за обе стране.
“Ми знамо да ће овај проблем једног дана бити решен, питање је како ћемо до решења доћи. Мислим да не постоји ништа што већ није било на столу. Верујем да је веома позитиван пример недавни споразум Северне Македоније и Грчке. У једном моменту лидери су ти који су одлучивали, ма какве разлике биле”, рекао је Вејвода у интервјуу за недељник НИН.
Он је додао да се на крају увек надју лидери “који ће се прво договорити око решења које ће прихватити обе стране, а уз консултације са релевантним домаћим и иностраним актерима, пре свега са Европском унијом”.
Вејвода је рекао да медјународна заједница, пре свега Европска унија, треба да помогну и Приштини и Београду у налажењу конкретних решења за постизање договора.
“Медјународна заједница, пре свега Европска унија, колоквијално речено, треба мало да држи за руку обе стране које седе за столом како би им помогла у налажењу конкретних решења. Можда треба да буде постављен и специјални преговарач, неко ко ће се баш сваког дана бавити тиме”, рекао је Вејвода.
Он је додао да је веома важно да обе стране додју до договора, а да је, као што се каже у квизу “потребна мала помоћ пријатеља са сугестијама”.
“На пример, кад је реч о статусу Српске православне цркве на Косову, пример Свете Горе може модификован да да неке елементе решења, око имовине српске заједнице, око Газивода…та решења већ постоје на столу, као што је постојало и око медјународног позивног телефонског броја за Косово”, рекао је Вејвода.
Говорећи о евроинтеграцијама, он је навео да би требало стално да се “освешћује” јавност да Србија у великој мери зависи од ЕУ.
“Не пада нам капа с главе нити умањујемо сопствено достојанство ако признамо да живимо захваљујући томе што привлачимо инвестиције, што нам они отварају радна места. Не живимо од митологије и зато је важно реално суочавање са стварношћу о томе где је Србија данас, зашто се налазимо на зачељу у многим стварима, како бисмо ишли напред”, рекао је Вејвода.
Бета
ivne, mande se mudrovanja, tvoj ruski tata i mi ce mo znati se dogovoriti sa divljim arnautima, — ono sto je oteto samo jednog vlasnika ima i ne deli se sa lopovima i maloumnima.
— ne sramoti ime casnog Jaroslava Vejvode, koga sam imao cast licno znati, a koji ime stece radom i postenjem a ne germanu sluzenjem.
Pa to je onaj najžešći NATO lobista za koga je Vučić rekao da bi rado video u svojoj vladi njega ili Sonju Liht. Ovaj je držao sednicu Beogradskog bezbednosnog foruma na Fakultetu političkih nauka kada je bivši ruski ambasador Aleksandar Konuzin upitao: ” Ima li ovde Srba”? Posle muka pitao je: “Mogu li da nastavim izlaganje”? Ovaj je prvi rekao NE, a zatim svi ponovili istu reč. To je Srbija, nažalost. Dobro je ostalo i S od Srbije ko nam sve rovari po državi. Mladi koji se još nisu bili ni ispilili kad je ova zemlja nemilosrdno razarana, učeni od ovakvih, danas ponosno, usred Beograda, uzvikuju “Kosovo je nezavisna država”.
Najbolje bi bilo da njega Aleksandar Vučić postavi za specijalnog pregovarača, jer je evidentno da je do detalja upoznat sa takozvanim pregovorima, u kojima je Srbija dala sve za ništa. Ako to ne dobije ne gine mu mesto ambasadora Srbije u Republici Kosovo. Do sad sam smatrao da bi se tu mogao naći Čeda Jovanović, ili Vuk Drašković, ali je previše pretendenata za to mesto.