Београд — Одговор Миће Јовановића само потврђује нашу анализу, кажу доктори наука који имају извесне сумње да је ректор Мегатренда докторирао 1983. године у Лондону.

Подсетимо, на сајту Пешчаника јуче је објављен текст, чији су аутори Марко Милановић, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Нотингему, и Миљана Радивојевић, пост-докторант на Институту за археологију Универзитетског колеџа, написали да су покушали да дођу до докторске дисертације Јовановића, али да у томе нису успели.

Јовановић цео дан јуче није желео да коментарише ове наводе, а и данас није био спреман за изјаву Б92. Кратко је прокоментарисао да не жели да се бави манипулацијама и бесмислицама, као и да одговор можемо потражити на сајту Мегатренд универзитета.

На сајту је данас, у одељку “Вести”, под називом “Докторати и нека од признања проф. др Миће Јовановића”, објављена његова опширна биографија, као и фотографија докторског рада, на којој се не виде јасно детаљи. Постављене су и фотографије неких од признања.

Ови докази ректора нису убедили наше научнике из Британије. Шта више, како кажу, потврдио је њихову анализу.

Њихов одговор преносимо у целости:
Након јучерашње објаве текста о Јовановићевом докторату на Пешчанику, тај сајт је оборен. Пешчаник је био мета хакерских напада и након текста о докторском раду министра Стефановића, после чега је заседао и Одбор Скупштине Србије за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво.

Министар Стефановић докторирао је на Мегатренд универзитету, а на заседању Одбора Мића Јовановић је изјавио да је Стефановић докторирао легално и да тај универзитет има све релевантне доказе о томе.

Ректоре Јовановићу, то и даље није лондонски докторат

Уместо одговора на наш текст у Пешчанику, у коме указујемо да постоје озбиљне индиције да никада није докторирао на Универзитету у Лондону (како тврди), г. Мића Јовановић је на сајту Мегатренда објавио слику свог (наводног) лондонског доктората, на којој се види и његов мариборски докторат. Та слика заправо само потврђује нашу анализу, из следећих разлога:

Прво, слика неке укоричене тезе није доказ да је додељено звање доктора наука. За то доказ може бити само сертификат, тј. званично уверење од релевантног универзитета да је докторат одбрањен и звање додељено. То још нисмо видели.

Друго, страна која се види је тадашње заглавље/меморандум једног департмана Лондонске школе економије, а на том папиру је г. Јовановић откуцао назив и детаље своје тезе и повезао је као насловну страну тезе. У питању није званични документ ЛСЕ.

Треће, тезе под овим именом нема у библиотеци ЛСЕ.

Четврто, и ментор г. Јовановића, проф. Степхен Wоод, негира да је теза одбрањена на ЛСЕ.

Пето, на самој првој страни јасно пише да се теза подноси на одбрану британском Савету за национална академска звања (А Диссертатион Субмиттед то тхе Цоунцил фор Натионал Ацадемиц Аwардс), и да је примарна институција (спонсоринг институтион) Виша школа у Портсмуту (Портсмоутх Полyтецхниц). То је управо оно што смо и тврдили, а имајући у виду преписку са проф. Wоодом. Како смо у тексту и објаснили, ЦНАА је додељивала дипломе за институције које тада нису формално били универзитети, као што је Виша школа у Портсмуту. Дакле, чак и да је овај докторат одбрањен, титулу доктора не би доделио ЛСЕ или Универзитет у Лондону (како г. Јовановић тврди), већ ЦНАА, односно Виша школа у Портсмуту. Штавише, секретаријат Универзитета у Лондону је потврдио како на њему није регистрован докторат под именом г. Јовановића одбрањен 1983 (емаил г. Кита Гоода од 6.6.2014: „Wе до нот хаве а рецорд оф а ПхД фром 1983 ундер тхис наме.”).

Шесто, управо је проф. Wоод и навео како је теза поднета, али је пала на усменој одбрани те је од г. Јовановића затражено да изврши велику ревизију, а да по његовим сазнањима ревидирана теза није поднета. Ње нема ни у једној библиотеци у Великој Британији, колико год је г. Јовановић имао на својој полици.

Седмо, треба приметити подударност наслова тезе коју је г. Јовановић поднео у Лондону (Wорк мотиватион ин индустриал релатионс оф селф-манагемент (тхе цасе оф Yугославиа) – Радна мотивација у индустријским односима самоуправљања (случај Југославије), са тезом коју је одбранио у Марибору осам година касније и чија се корица види на истој слици (Радна мотивација у демократизованим индустријским односима).

Осмо, указујемо читаоцима да на сајту библиотеке Мегатренд Универзитета за даљинско учење постоји следећа одредница о лондонској дисертацији г. Јовановића: “ЈОВАНОВИЋ, Мића (1983), Модерн Бритисх Манагемент Тхеориес, докторска дисертација, Лондон Университy.” Назив те дисертације (Савремене теорије британског менаџмента) потпуно се разликује од оног који је у слици предочен, а у питању је библиотека самог Мегатренда.

На крају, ми смо врло захвални г. Јовановићу што је сам потврдио све наше наводе, и понављамо: ако жели да докаже да има докторат из Лондона, нека покаже званично уверење. Ако га је изгубио, молимо га да нас писмено овласти и ми ћемо га истог дана у Лондону извадити.

др Марко Милановић и др Миљана Радивојевић