„Мигови“ још у срушеним склоништима

МАДА је од НАТО бомбардовања Србије, када је на мети „томахавка“, НАТО-бомбардера и касетних бомби свакодневно био и војни аеродрум Дубиње код Сјенице, прошло 15 година, из порушених кампонира на овом аеродруму још нису „ослобођени“ авиони, ракете, бомбе и друго оружје које је ту „заробљено“.

Према незваничним информацијама, у рушевинама се још налазе четири добро очувама „мига 21“, један „супергалеб“ са укупно 16 ракета „ваздух-ваздух“, две авионске бомбе, више од 1.000 топовских зрна и знатна количина керозина. Неки од војника које је рат затекао на Дубињу кажу да је арсенал још бројнији и убојитији, да је опасан по околину, да авиони нису оштећени и да је нејасно зашто их војска још није ослободила.

Цео комплекс бившег аеродрома годинама је потпуно отворен, а на писти и око кампонира, упркос упозорењима војске да је терен врло опасан и да није комплетно очишћен од заосталих бомби, могу се видети овце и деца која играју фудбал и која често завире и у порушене кампонире „да виде шта је са авионима“.

Аеродром Дубиње био је на листи војне имовине планиране за продају, једно време за приватизацију аеродрума интересовала се општина Сјеница, која је желела да формира конзорцијум који ће га, попут Лађеваца, оспособити за цивилни саобраћај, али, због беспарице од овог пројекта се одустало. Беспарица је, кажу, и разлог што авиони нису ослобођени, јер свему мора да претходи чишћење мина и бомби, што много кошта.

ШЕТЊЕ МЕЂУ БОМБАМА

КОМАНДА Друге бригаде ВС у више наврата је апеловала да се грађани не крећу по бомбама „загађеном“ аеродрому. Упркос томе, на интернету су се појавиле бројне слике разрушених капонира, па и једног авиона, ракетама наоружаног „мига 21“ у девастираном стању. У општини кажу да је за чишћење круга аеродрома потребно 1,2 евра по метру квадратном или око два милиона евра. Од 1999. Влада Норвешке је финансирала снимање бомби под земљом и знају се њихове тачне локације.

Даље се није ишло.
ДОБАР ЗА ЗАДРУГУ

КОМПЛЕКС војног аеродрома Дубиње обухвата 160 хектара земљишта и 27 порушених објеката. Према незваничним информацијама, поново ће бити понуђен на продају, али тешко да ће наћи купца. Постоје и предлози да се аеродром претходно очисти, а да се потом уступи сељацима или да се на њему формира нека фарма или земљорадничка задруга.

М. НИЋИФОРОВИЋ, Новости