“Миговима“ рок истиче 2018.

НЕУСПЕХ договора са Русијом око набавке нових авиона за Војску Србије довело је домаћу борбену авијацију у најтежу ситуацију у последњих 100 година. На државном небу тренутно су свега три „мига 29“ и један „миг 21“. Крај њиховог века употребе се ближи, а уколико држава хитно не повуче неки конкретан потез, најдаље за три године остаће без икакве одбране неба.

Недавна посета министра одбране Братислава Гашића Москви развејала је и последњи трачак наде да ће у Војску Србије ући макар једна ескадрила руских летелица „миг 29М2“. После две године громогласних најава и великих очекивања, министар је саопштио истину – робни кредит од готово 1,5 милијарди долара је замрзнут, а набавка авиона одлаже се за боља времена.

ШКРИПЕ И ХЕЛИКОПТЕРИ

Ловачка авијација тренутно је у најтежој позицији, мада ни у другим гранама ваздухоловства стање није боље. Тренутно лети шест од осам хеликоптера „Ми-8“, односно „Ми-17“. Они су релативно скоро ремонтовани, али већ за пар година наћи ће се на ивици рока коришћења. Процењено је да је Војсци Србије хитно потребно најмање четири овакве летелице, чија је цена већа од 10 милиона долара. Питање куповине хеликоптера посебно је важно за трећу мисију војске, помоћ становништву, али и будуће аранжмане у међународним војним мисијама.

Чекање на нова ратна крила, међутим, прети да потпуно приземљи српско ратно ваздухопловство. Истеком ресурса авионима „миг 21“ оно је већ десетковано, а последња линија одбране ваздуха су три „двадесет деветке“ чији је век трајања ограничен на 2018. годину. Због лоше снабдевености деловима и опремом, неколико пута се дешавало да ван строја остане чак и дежурни пар авиона, задужен за реаговање у случају упада летелице у домаћи ваздушни простор. Разлога је било више – поцепане гуме, покварени акумулатори, недостатак делова за катапулитурање пилота…

Као могуће решење у стручној јавности помиње се куповина неколико половних летелица и модернизација постојећих авиона, чиме би се премостило време до набавке. Домаћи стручњаци, међутим, кажу да је то готово немогуће. Они су сагласни у једном – војном ваздухопловству намакнута је омча око врата, која се већ годинама стеже. Њено коначно притезање означиће потпуну пропаст ловачке авијације и њен одлазак у музејске витрине.

Некадашњи командант РВ и ПВО Војске Југославије, генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић, каже да је кључ за спас српске ловачке авијације у опредељењу државе којим путем жели да иде у будућност. Према његовим речима, Србија не може да се угледа чак ни на суседну Хрватску и ремонтује постојеће летелице и тако купи време до коначне куповине.

– Нажалост, наше летелице не могу ни да се ремонтују – објашњава Смиљанић. – „Мигови 21“ у таквом су стању да ће врло брзо моћи само у старо гвожђе. Куповина неколико половних авиона једно је од могућих решења, али и за то су потребна озбиљна средства, која држава тренутно нема. Чак и да се нађе новац, велико је питање колико је такав посао уопште исплатив.

НЕ МОЖЕМО САМИ

Одустајањем од робног кредита са Русијом угашена је и последња нада да ће Србија моћи да спасе своју ловачку авијацију – сматра Златомир Грујић, пензионисани пилот и председник Удружења војних летача и падобранаца. Према његовим речима, Србија је тиме доведена у стање директне зависности од великих сила и савеза. – Ситуација је тешка, а сами из ње не можемо да се извучемо – јасан је Грујић.
Смиљанић сматра да ситуација у ваздухопловству по много чему личи на безизлазну. Она је последица чињенице да наша држава нема јасну стратегију о свом месту у глобалној безбедности. У таквим условима, очување борбене авијације готово је немогуће.

Приземљење ловачке авијације, осим што ће оставити отворено небо над Србијом, зауставиће и процес обуке ваздухопловаца. Војна академија већ данас школује пилоте ловачке авијације који, све је извесније, неће имати на чему да лете.

Војни аналитичар Бојан Димитријевић каже да ће Србија имати ловачку авијацију онолико дуго колико буде могуће прудужавање ресурса преосталих авиона.

– Лоше стање у борбеном ваздухопловству константа је већ више од 10 година – објашњава Димитријевић. – Највећи проблем је недостатак новца, али и воље у друштву да се стање поправи. Листа политичких приоритета је дугачка и на њој нема војне авијације.

Раде Драговић, Новости