На економском форуму у Давосу, холандски премијер Марк Руте драматично је јуче упозорио да Европа има само шест до осам недеља да заустави прилив избеглица које пристижу са Блиског истока. Шта ће се десити уколико “стара дама” решење не пронађе у том року, званичници ЕУ за сада избегавају да објасне, а појединачне земље на такозваној мигрантској рути прибегавају одлукама по систему домино ефекта.
Тако су Србија и Хрватска у среду истовремено донеле одлуку да у њихове земље неће примити избеглице уколико се не изјасне да желе азил у Аустрији и Немачкој.
– Од среде на основу одлуке аустријске владе, која нам је достављена преко влада Словеније и Хрватске, мигранти неће моћи да настављају своје кретање ако нису изразили намеру за тражење азила на територији Аустрије и Немачке – потврдио је српски министар Александар Вулин.
Другим речима, постојећим списковима за регистрацију додата је рубрика у коју се уписује где траже азил. Потез је иницирала одлука влада у Бечу да ће убудуће из Словеније примати само избеглице којима може да се утврди идентитет, оне који намеравају да затраже азил у Аустрији или Немачкој и људе без криминалне прошлости или који не представљају безбедносни ризик. Бећ је и лимитирао број азиланата које ће примити до 2019. године, и свео их на највише 1,5 одсто укупног становништва Аустрије.
Нека бар преспавају
Инфо-центар за азил апеловао је да се избеглицама који се налазе у Београду и којима је истекла транзитну полицијска потврда, као и онима без потврде, омогући да спавају у центрима за азил, иако они по закону на то немају право. “Бојимо да ће се неко, ако се овако настави, смрзнути и умрети. Лекари који обилазе избеглице већ су нам пријавили случајеве хипотермије и промрзлина. Србија је показала да се од свих земаља у региону најбоље односи према избеглицама, ми молимо да се та пракса и настави”, саопштио је Инфо-центар за азил.
Овим мерама, верује се, требало би да се у старту смањи прилив економских миграната који немају право на азил.
Једна од кључних земаља на балканској рути Македонија је у среду увече такође одлучила да затвори границу са Грчком, па је у у избегличком кампу на граници, како преносе агенције, 650 тражилаца азила из Сирије, Ирака и Авганистана остало је заробљено.
Македонци су, међутим, већ јуче ујутру делимично отворили границу са Грчком на прелазу Идомени, а пролаз је дозвољен само избеглицама који су се у регистрационим папирима попуњеним у Грчкој изјаснили да желе азил у Немачкој или Аустрији.
Да их ове одлуке земаља кроз које морају да прођу до жељених држава високог стандарда неће одвратити, показује и искуство у избегличком центру у Прешеву.
– Обавештенији су од нас, тако да су они пре нас знали то да треба да се изјашњавају за Аустрију и Немачку. Одавде из прихватног центра Прешево нико није враћен. Овде се врло ретко појави неки економски мигрант који буде враћен, али то је врло, врло ретко – изјавио је Слободан Савовић из српског Комесаријата за избеглице и миграције.
Рампе и у другим државама
Министарка унутрашњих послова Аустрије Јохана Микл-Лајтнер очекује домино ефекат у Европи након одлуке Беча да уведе ограничење за прихват избеглица.
“Тренутно проверавамо да ли морамо прихватати захтеве за добијање азила када више не будемо имали расположиве капацитете. У том случају би људе директно на граници враћали у безбедне суседне државе”, најавила је Микл-Лајтнер.
Она је изразила уверење да би договорено ограничење могло бити достигнуто већ у мају.
Избегличка криза, на стотине хиљада људи из зараћених земаља, али и из сироманших афричких држава, у једном моменту као да су били ван пажње српских медија, довољно је било усмерити их да заобилазе Београд, али се сада показало да мигрантска криза не јењава, већ да са доласком топлијих дана, представља проблем без решења на видику.
Мигрантска тема ће сигурно бити рабљена у предизборној кампањи која следи Србији, а ванпарламентарни Покрет Двери јуче је од Владе затражио да избеглице што пре буду превезене до граница земаља ЕУ, како би заштитили грађане Србије у “безбедносном, здравственом и економском смислу, док још није касно”.
Европа још нема одговор како да заустави сукобе у Сирији, ратом разореној земљи из које бежи највећи број избеглица, али ни како да приволи Турску да испоштује споразум којим се обавезала да ће учинити да се смањи прилив миграната који пролазе кроз Турску. Драго Иљић Жупанић, са загребачког Института за миграције, каже да Анкара нема још довољно мотивација да се јаче ангажује, и подсећа да цела индустрија кријумчарења кошта око шест милијарди евра.
Ј. Арсеновић – Вести
