На интернету, а и на екранима телевизора и страницама новина ми, заправо, посматрамо прави крај Европе. А уједно крах и крај либерализма. (Највероватније, и крај идеологије прогреса). Гледати на Европу са нежним обожавањем у време док она брзо гине – то чак није ни заблуда, то је одсуство ума, то је безумље, односно – одсуства разума

Исламске монархије и републике, које су утонуле у богатства и грехове, за устанике калифата нису ништа мање одвратне него што је за Лутера био Рим. Исламска реформаторска револуција калифата дивљачки је агресивна и усмерена против свих других држава и нарочито против богате и равнодушне Европе, наравно – и против хришћанског „Рима“, вечног непријатеља ислама
Ипак почиње да се схвата да смо принуђени да имамо посла са неком Химером грабљивицом, а истовремено и са државом новог типа. Са мутантом неколико цивилизација који се вешто служи Интернетом и нафтом и користи међународна разногласја. Чак и ривалство између европских очева и њихове деце

Реформисаном исламу се супротставља разоружано хришћанство које више и није религија већ млитаво залагање за људска права, са млитавим морализмом. Европско хришћанство се изродило у неки духовни пасивни хомосексуализам, а ислам у свом новом и реформисаном виду представља религију искључивости и Химеру мачизма. А није дошао у Европу да живи самостално већ да паразитира на европској цивилизацији која посрће. Има намеру да јој отима жене и децу, да отима богатства јер исламисти имају намеру да живе у становима и вилама Европејаца

КОД нас у Русији воле да не обраћају пажњу на катастрофалну најезду миграната на Европу.

Игнорише се и келнска трагедија која се гура у „криминалне догађаје“, а са њом и многе десетине сличних…

Неки воле и да не примећују све већи број непријатних информација попут оних о томе да су мигранти претукли двојицу немачких пензионера у берлинском метроу и прави мали рат разјарених миграната у француском департману Па-де-Кале који се налази на прилазу тунелу испод Ла Манша. А тај рат траје безмало целу годину.

Сви такви држе се става да ће се придошлице и Европејци навикнути једни на друге. Тобоже: мало ће се стрпети, па ће се сњушити.

Неразумно се притом игноришу гигантске размере садашњег новог пресељавања народа јер је 1,2 милиона миграната већ продрло на територију Европе само током прошле године. А очекују се још веће хорде.

Суочена са овим црним вестима – Русија „зева“, али није ствар само у томе. Наставља се на све стране пропаганда Европе и европског начина живота…

Зато је проповедање европског либерализма у Русији као пута по којем Русија само треба да настави да иде – својеврсно безумље. А шта би друго било?

Гледати на Европу са нежним обожавањем у време док она брзо гине – то чак није ни заблуда, то је одсуство ума, то је безумље, односно – одсуства разума.

Неофити либерализма – руски либерали – сувише су се касно и са огромним историјским кашњењем, за најмање век и по, прикључили европском либерализму. У суштини: на самом крају његовог постојања.

Либерализам је једном ногом већ у гробу, а неки и даље пропагирају његове чари…

Мигранти, међу којима огромну већину чине муслимани, сада помажу Европи да умре заједно са либерализмом.

Нема ту ништа лично. Само се тако поклопило.

Јер, управо у наше време у исламу се догађа његова Реформација.

Она се у хришћанском свету догодила 1517. године, што значи пре приближно 500 година, а ислам је управо шест векова млађи од хришћанства. Зато он своју Реформацију има тек сада.

Реформација је потребна религијама да би преживљавале у новим историјских условима.

Нема сумње, калифат је експанзиван, колико се то само може бити. Револуционарни реформизам калифата усмерен је, у првом реду, против секуларних исламских држава, којих је на планети неколико десетина. Исламске монархије и републике, које су утонуле у богатства и грехове, за устанике калифата нису ништа мање одвратне него што је за Лутера био Рим.

Као што је била и реформација хришћанства, исламска реформаторска револуција калифата дивљачки је агресивна и усмерена против свих других држава и нарочито против богате и равнодушне Европе, наравно – и против хришћанског „Рима“, вечног непријатеља ислама.

Они нису заборавили крсташке походе, на њиховим телима су ране од бомбардовања Ирака, Либије и Сирије. Код ратника калифата ране – ако и нису телесне – јесу духовне.

Зато реформацију ислама прате крвави догађаји.

Због чега нисмо приметили како нам се прикрала та невоља?

Европљани и Русија – ми смо зачарани Другим светским ратом и васељенским, како нам се чинило, ђаволским злом фашизма.

Али ево, дошао је много опаснији калифат који проповеда религију искључивости, сурову и безпризивну, а ми га нисмо схватили и зато нисмо на прави начин примили агресију тог страшног непријатеља.

Тек смо схватили да смо на понижавајући начин принуђени да имамо посла са средњовековним противником. Ствари стоје управо тако јер су историјски ратници калифата дошли из 1517. године и користе појам „Рим“ у истом смислу у којем га је користио Лутер. Они не одричу своју Реформацију.

Код нас ипак почиње да се схвата да смо принуђени да имамо посла са неком Химером грабљивицом, а истовремено и са државом новог типа. Са мутантом неколико цивилизација који се вешто служи Интернетом и нафтом и користи међународна разногласја. Чак и ривалство између европских очева и њихове деце.

Химери се супротставља данашње разоружано хришћанство које више и није религија већ млитаво залагање за људска права, са млитавим морализмом. Јер, права религија је увек ратоборна.

Европско хришћанство се изродило у неки духовни пасивни хомосексуализам, а ислам у свом новом и реформисаном виду представља религију искључивости и Химеру мачизма.

Радикални ислам, иначе, није дошао у Европу да живи самостално већ да паразитира на европској цивилизацији која посрће. Има намеру да јој отима жене и децу, претварајући их у робове, да отима богатства, сваку имовину, нафту, исламисти имају намеру да живе у становима и вилама Европејаца.

Радикални ислам не намерава да ишта сам производи. Он сада прави пир на згариштима и има намеру да у огњу Апокалипсе – у бици са „Римом“ – погине заједно са Римом.

Све ово значи да европске ствари стоје сасвим лоше.

Рат цивилизација већ је у току на два фронта – и у Сирији-Ираку, и у Европи.

У самој Европи шансе европске цивилизације изгледају много злослутније.

Пише: Едуард ЛИМОНОВ

Факти