Челници16 чланица Европске уније изразили су спремност да пронађу заједничко решење за дуготрајну расправу тог савеза око миграција, али оваква формулација саопштења заправо говори да је њихов сусрет у недељу завршио без конкретних одлука.
Бојкот унутар ЕУ
На неформалном мини-самиту учествовали су: Француска, Немачка, Италија, Шпанија, Аустрија, Бугарска, Грчка, Малта, Белгија, Холандија, Луксембург, Данска, Шведска, Финска, Словенија и Хрватска. Оно што је медијски слабије пропраћено јесте да су самит бојкотовале земље централне Европе.
Све ужаренија расправа о миграцијама и политике азила, којима се ЕУ бави од мигрантске кризе 2015, поново је постала актуелна прошле недеље, делом због све више захтева према Меркеловој у Немачкој.
Министар унутрашњих послова Хорст Зехофер из баварске конзервативне Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), странке у коалицији с ЦДУ која се припрема за локалне изборе у октобру, запретио је да ће игнорисати жеље канцеларке и наредити полицији да одбија тражиоце азила на граници ако она не осигура шири европски споразум о праведнијој расподели миграната у том блоку.
Меркелова није попустила ни по цену пада владе и истакла је потребу за солидарношћу, изјавивши да се не могу оставити на цедилу државе на првој линији илегалних миграција “јер би то значило да морају да реше све проблеме саме”.
Осим политичких турбуленција у Немачкој, питање миграција је постало главна тема и због нове италијанске владе која је одлучила да ће Италија престати да прихвата мигранте са спасилачких бродова. Премијер Ђузепе Конте рекао је у недељу да Италија жели “радикалну промену” европске мигрантске политике и да његова држава има предлог о потпуно новом приступу питању миграција и азила који се зове Европска вишеслојна стратегија за миграције.
У суштини Рим предлаже отварање прихватних центара у транзитним државама и јачање спољних граница ЕУ, а да се они који су спасени на мору разместе по прихватним центрима широм ЕУ.
У међувремену, Италија је посебно заоштрила прихват миграната. Тако је та земља прошлог викенда наредила да се седам бродова с хиљаду миграната врати у Африку. Италијани траже да мигранте спасу либијске службе, а не бродови европских хуманитарних организација.
Ово није избеглички рај
Салвини је објавио да Италија више неће бити европски избеглички камп те жели да се број миграната који овим путем долазе до Италије драстично смањи. Хуманитарни бродови који оперишу код либијске обале играју све важнију улогу у спасавању миграната који се на море често упућују у слабим чамцима на надувавање непогоднима за отворено море.
Министар унутрашњих послова Матео Салвини рекао је да хиљаде миграната које чекају спасавање треба одмах вратити назад у Либију упркос томе што хуманитарне организације наводе како им тамо прети силовање, премлаћивање и израбљивање.
– Нека либијске власти интервенишу као што су то чиниле и досад. Без помоћи и уплитања хуманитарних бродова. Та господа, коју финансирају Сорош и друштво, знају да су италијанске луке затворене за њихове бродове који спасавају тражитеље азила и затворене ће и остати – додао је Салвини.
Кампови Балкана и на северу Африке
Неколико лидера ЕУ подржало је план за успостављање прихватних центара у северној Африци и на Балкану за мигранте. У тим центрима би се утврђивало да ли ти мигранти имају право на азил. Према подацима УН, 40.000 људи стигло је морем у Европу ове године, од чега 16.000 у Италију, 12.000 у Грчку и 12.000 у Шпанију. Подстакнути споразумом с Турском којим је смањен прилив миграната у Европу, лидери ЕУ сада разматрају могућност отварања центара у северној Африци – у Алжиру, Египту, Либији, Мароку, Нигерији и Тунису. Према том плану, прихватни центри би били отворени и у Албанији.
Вести
