Не, Александре Вучићу, нисмо видели како се “бориш као лав за Косово и Метохију”, јер ни ти нити твоји претходници нисте лавови већ пуки стрвинари и хијене што на Србију кидишу као на рањену ловину!
Но, видео сам људе који су се борили за Србију на Кошарама, Паштрику, Бајгори, Дреници, Јунику, Рачку, Ораховцу, Великој Хочи, Дечанима, Пећи…видео сам децу која нису узмакла пред зверима ни стопу, видео сам полицајце, војнике, браћу руске добровољце, видео сам можда и превише да бих икоме од вас поверовао да се бори за било шта осим пуке и проклете власти, за себе на твом месту јер престо Јуде је, биће, за све вас најскупља српска реч, једино за шта ваља пострадати до задње капи крви.
Не ваше, разуме се…
Није суштина борити се као лав, Вучићу, јер лав се води инстиктом, глађу, крвљу- за Косово и Метохију се ваља борити као човек и то је више него довољно.
То је све што можеш и мораш да учиниш, јер човек се не бори за плен, већ своје, а шта је наше до Косово и Метохија?!
Где се то рађамо и васкрсавамо до тамо где пала и опогањена Самодрежа никад неће бити пала и опогањена, јер камен на земљи је тек белег где се корен граби за небо из саме дроби пресвете земље!
Лако је фукари да располути камен, али тешко је, немогуће, да располуте небо и земљу- тамјаништа те
Самодреже мирисна су вековима- довека!
За то се бори, политиканстки харлекину, као човек, мани се лавовања и бесрамних политиканстких ловишта!
То је једина битка коју свако од вас, што кидишете на Вучићеву фотељу мора да води, уколико није само престо Јуде, а све ће потоње победе доћи, верујте!
Доста нам је лавова- требају нам људи!
Лав ће поклекнути- човек неће!
Лав кидише на слабије и немоћне, човек никада! Човек брани и не да своје!
У човеку је Бог, с Богом у себи немамо о чему да преговарамо с ђавољим накотом Хараднајем и Тачијем!
С Богом у себи не преговарамо о метру светиње, јер светиња није туђа шума па да је метримо, већ Јордан- Србије!
Где ми не верујемо у Господа верује он у нас- има ли лепших доказа те вере и љубави од Грачанице, Богоридице Љевишке, Светих Архангела, Дечана, пећке светиње, Девича, Будисавца…
Није то човек зидао себи у славу већ да му потомци знају где Господ коначи па ако кад падну да имају о шта да се прихвате и дограбе небо…
Није ово мит, Александре Вучићу, већ суштина Србинова која га преплави ко вална кад заноћи и осване на Косову и Метохији!
Зна за шта живи- зна за шта умире!
Мани се ти лавовања, Јудо, маните се такве работе сви који јуришате на његов трон- људи нам мањка, звери има и превише!
Људи, Вучићу и компанијо, људи налик маломе Марку (тада је био мали, много је година прошло од тад, презимена му се не сећам нажалост)- јуначине из села метохијског.
Једино Српче, рођено, одрасло и срасло с калемовима жице око села.
Неколико метара детињства у једну страну, па неколико метара у другу и то је све, а опет читаво Косово и Метохија његова!
Сваког се дана проклета жица заривала све дубље у Маркове руке док је размицао да је прескочи, и сваког су га дана деца несоја тукла на ливади где би изашао да седи и гледа како се играју.
И нису му могла ништа- јер Марко се борио за Косово и Метохију као ЧОВЕК!
Марко је знао да не чини ништа лоше и да је ливада његових прадедова!
Марко није узмакао ни корака, Марко се није плашио батина, Марка жица није могла да устави да буде жива Самодрежа на тој ливади заветној!
Марко није лавовао већ био човек, ЉУДИНА, распеће на једној од хиљада Голгота Косова и Метохије.
Не требају нам лавови, Вучићу, већ људи, али шта ти о томе знаш?!
Људи, налик оној шаки одважних што их поменух у ранијем писанију да куражно стоје пред судом у Катанићевој бранећи крвичну пријаву поднету за велееиздају противу тебе и теби налик!
Људи који ће данас стајати на Тргу Николе Пашића под јединим заветом који имамо: “Стоп издаји Косова и Метохије!”
Људи који неће ићи ни за ким без за суштином- све су победе опела уколико не сачувамо литургију!
Нећу ићи за њима већ стајати уз њих!
Због Маркове ливаде, јер то су поља нашег постојања…
Михаило Меденица, Два у један
tesko nama uspavanim Srbima; servijanci uvek sluge i robovi tudjina, udruzili se sa unucima krvata, koji nas nazivaju olosem, stokom i fasistima, zaboravljajuci da njihovi dedovi punise jame Srbima, i to milion i dvesta hiljada ostavise nekaznjeno u GLINSKOJ crkvi,, JASENOVCU, JADOVNU i mnogim drugim mestima o cemu i danas mnogo tragova ima.
— dodjose gladni, goli i bosi, instruktori ustaski, a sad su udebljani, farbama ofarbani i bogatstvom otetim zatrpani. — njihovi djaci kurvini sinovi, najpre ratni huskaci i ratni profiteri, pa podmukli ,,mirovnjaci,, sad manje ubijaju, vise pljackaju, porodice rasturaju, crkvu Pravoslavnu u satanisticku pretvaraju, da bi od nas sebi ravne, zverima neandertalskim i krapinskim napravili, da bi smo im sluzili, raselili a vamo pricadjene barbare i pogan doveli i nase im dali.
— kukolj se mora od zita odvojiti, mali il veliki, i vatrom spaliti, inace ce mo uvek posla uzaludnog imati. — a oni sto nece maca se latiti, pa i od njega stradati, ustasiom bice zaklani il u logore trpani, u cemu su vicni. — i Sveti Gavrilo, Mikailo, Djordjije i ostala vojska nebeska, djavolima – saljivdzijama u poredjenju sa ovim ,,nasim,, zlikovcima, staje na vrat i kopljem ih probija. — nikakvog sazaljenja zlotvorima, il mi il oni, drugog izbora nema jer se radi o zverima. — na bandere za nauk buducima.
jok bre, ni lavovi ni kerovi ni ustaski dodjini, a ni vi sto puzite i moljakate pred smradom ustaskim ne bi li boljim bio, nam niste potrebni. — alooo bre, taj smrad treba nestati iz nasih zivota, iz nasih secanja; posle njega dezinfekcija jer i tragovi ove pogani su zarazni. PU
Mihailo piše iz srca jezgrovito,Srpski. Nažalost sva plemenitost ovakvog kazivanja – kod ljudi
koji si na vlasti izaziva suprotan efekat od zdravorazumskog i utvrdjuje ih na đavoljem putu.
Dok se pitaju današnji političari od vrha do dna, dok se pita zvanična akademija nauke pa čak
i pojedini vrhovnici u crkvi – nema nam spasa. Svi oni priznaju silu – a sila je u njihovim rukama.
Možemo se uzdati jedino u Boga i u ratne veterane – kojima idejno već prilazi mali broj
poznatih ekonomista (Bez želje za položajem u budućoj vlasti- već sa željom da se pomaže
znanjem i iskutstvom.) Sve više čuje se vatikanski naziv Servi-Servijanci- a to je znak da Vatikan
zna da je blizu ostvarenja svog cilja – da Srbi nestanu kao pojam istorijski, i ljudski u sadašnjosti.
To o lavljoj borbi je pozajmio od patrijarha Irineja koji mu je darovao taj izraz. On sam tako nešto nikad ne bi uspeo da smisli. Zato bojim se da će se ako mu to oduzmemo vratiti na svoj huliganski rečnik i govorancije završavati izjavom kako će “ostaviti srce na terenu”. A kome treba njegovo smrdljivo srce na terenu? Bolje je ostaviti mu “lavovsku borbu”, mrcini odvratnoj, nek pliva u blaženstvu svoje baruštine. Dok mu ne stanemo za vrat.