Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2016. години др Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије, оцењује као потпуно погрешну меру актуелне аграрне политике и супротну пракси коју су имале земље у придруживању ЕУ.

Чланице Уније су, наиме, субвенције намењене пољопривреди повећавале док је код нас супротно. Тако су се подстицаји смањивали најпре са 100 на 20 хектара а сада су смањени и износи са 12.000 на свега 4.000 динара. То ће свакако имати лоше последице у овогодишњој производњи.

“Мислим да ће смањење субвенција екстензивирати пољопривредну производњу и да у овој години као и наредној ми практично нећемо моћи да рачунамо на веће приносе него што су били у овој години “, каже овај аграрни стручњак.

“Према Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју из 2009. године који је иновиран 2013. прописано је да пољопривреди припада минимално 5% од укупног буџета Републике Србије. У односу на укупну државну касу аграрна каса би требало да износи најмање 56 милијарди динара. Уместо тога на разделу 23 додељено је свега 40, 5 милијарди што значи да је у старту закинуто 15 милијарди у пољопривреди”, указује Миладин Шеварлић.

Заостала дуговања из претходне године која ће се сукцесивно исплаћивати до краја марта оцењује као некоректан потез државе тим пре што ће изостати обрачун каматних стопа што није у случају пољопривредника када су они дужници за порез и слично.

Он сматра да није проблем што је Министарство пољопривреде односно Управа за аграрна плаћања скратила рок за пријаву газдинстава који почиње од 1. марта а не 1. фебруара , али је спорно то што закон који је донет пред сам крај прошле године а у примени је од 2016. прописује да се субвенције могу користити на основу капацитета који смо имали у 2015 години.

“То значи да би се сви они пољопривердници који су унели промене на субвенције моћи да рачунају тек од наредне а не у овој години”, навео је Шеварлић.