Компанија „Салфорд” помогла је Жељку Митровићу, власнику Пинка да плати порез држави у износу од око 500 милиона динара. Након што је „Политика” јуче објавила текст о пословању ове компаније, редакцији су се јављали саговорници са новим информацијама из ове фирме.

Тако смо од неколико добро обавештених саговорника, од којих је један из „Салфорда, сазнали да је „Бамби” купио фабрику „Мгам технолоџи”, произвођача жвака „старс”.

„Бамби” послује у оквиру „Дунав храна групе”, иза које стоји инвестициони фонд „Салфорд”.

Незванично, потврду о преузимању Митровићеве фабрике добили смо и из „Салфорда”. Званичну потврду информације „Политика” није добила ни у „Бамбију” ни у Пинку, јер на наше позиве нико није одговарао.

Ова трансакција догодила се непосредно пре него што су „Мид Европа партнери” преузели „Дунав храна групу” у оквиру које послују српске компаније „Имлек”, „Млекара Суботица”, „Бамби” и „Књаз Милош”, као и „Имлекове” млекаре у Републици Српској, Македонији и Црној Гори. Према нашим информацијама, Јуџин Џефи, акционар „Салфорда”, ангажовао је компанију „Крис глобал” да прода „Дунав храна групу”.

Митровићева фабрика „Мгам технолоџи” прошлу годину завршила је са губитком од око 215.000 евра, што је шест пута више од годишњег пословног прихода.

Пре двадесетак дана медији су пренели саопштење да је власник Пинка у „веома тешкој општој тржишној ситуацији и уз велике напоре успео да држави Србији исплати целокупни порески дуг по основу постојећег и будућег репрограма у износу од 500 милиона динара, што је нешто мање од пет милиона евра”. У том саопштењу Митровић је изоставио да спомене име новог власника фабрике жвака, а то је управо инвестициони фонд „Салфорд”. Занимљиво је да се вредност трансакције (нешто више од четири милиона евра) поклапа са износом пореза који је Митровић требало да плати држави. На сајту компаније „Бамби” ова информација се нигде не наводи, нити су жваке „старс” на списку корпоративних брендова.

Ванредна Скупштина акционара „Бамбија” заказана је за 17. март где ће четврта тачка дневног реда бити промена чланова надзорног одбора друштва. Председник надзорног одбора компаније је бизнисмен Милан Беко. После 17. марта, он више неће бити у надзорним органима овог друштва. Према интерним документима у које је „Политика” имала увид, на његову позицију биће именован Андреј Јовановић. Он је један од мањинских власника „Мид Европа партнера”, то јест новог газде инвестиционог фонда „Салфорд”. Јовановић је овдашњој јавности познат као некадашњи сувласник „Марба”. Та компанија – произвођач грицкалица – продата је пре неколико година компанији „Пепсико”. Његово име много је више узбуркало јавност када се својевремено спомињао као потенцијални купац „Јата”.

Милан Беко, према нашим сазнањима, од пре недељу дана више није ни у надзорном одбору „Имлека” тако да дефинитивно није на списку сарадника новог власнике те компаније. О томе постоје докази и у бази Агенције за привредне регистре. Наиме, 20. фебруара Ненад Поповић и Милан Беко избрисани су са позиције чланова надзорног одбора. На њихова места именовани су Андреј Јовановић и Џон Гринвуд, са пасошем из Велике Британије.

Истовремено, Европска банка за обнову и развој објавила је јуче да је одобрила обезбеђивање субординираног кредита и капитала за преузимање фирми „Имлек”, „Бамби” и „Књаз Милош” у Србији.

Како се наводи на сајту ове финансијске институције банка ће обезбедити до 60 милиона евра кредита и до 20 милиона евра капитала за преузимање. Одбор директора ЕБРД одобрио је трансакцију 25. фебруара, а преостало је да се потпише уговор.

Наши саговорници разјашњавају и каква је улога покојног руског олигарха Бориса Березовског у „Салфорду”. Као што је „Политика” јуче и пренела писање британског „Гардијана”, Јуџин Џефи, акционар и директор „Салфорда” је, са различитим инвеститорима, потписивао уговоре o улагању (private equity). Према једном таквом уговору, Џефи је за грузијског олигарха Бадрија Патаркацишвилија и његовог сарадника Бориса Березовског куповао фирме у Србији. Уговор је у пракси функционисао тако што је менаџмент „Салфорда” добијао годишњу провизију за вођење компанија. „Салфорд” је слободно располагао средствима и управљао инвестицијама. После продаје, „Салфорду” ће највероватније остати 20 одсто разлике између куповне и продајне цене.

Аница Телесковић, Политика

Фото Д. Јевремовић