Милан Беко: Вучић и Арапи су ми украли идеју за “Београд на води”

Ово што сада покушавају инспирисано је пројектом за „Луку Београд” само што, кад држава ради, онда може, а кад ја радим онда не може, рекао привредник Милан Беко сведочећи на суду о спорној приватизацији

Бизнисмен Милан Беко изјавио је као сведок на суђењу за злоупотребе приликом приватизације „Луке Београд” да је тај посао била његова најгора одлука и да је иронија тврдити да је у томе стекао добитак.

– Да сам знао 10 одсто свега што сам касније сазнао, никада у то не бих ушао, платио бих да не уђем. Сада Станко Суботић Цане тврди да сам му дужан, да је он дао паре, Хипо Алпе банка тврди да нисам, држава води бесмислене спорове против мене, криминализован сам и демонизован – казао је Беко, извињавајући се судском већу Специјалног суда због емотивног говора.

То је прво Беково појављивање у судници после рањавања, 14. новембра прошле године, када је непознати нападач пуцао на њега. Беко је на почетку суђења одбио да седне, изјавивши да се добро осећа и да може да сведочи стојећи пред говорницом.

Према оптужници, бившем министру привреде Предрагу Бубалу и осталим оптуженима на терет се ставља да су током септембра 2005. године пропустили да обаве анализу понуђене цене за куповину акција луке, као и анализу акција. Каснијом проценом, према наводима тужилаштва, испоставило се да је вредност акција уместо понуђених 800, требало да буде 1.450 динара. Прихваћена је понуда за преузимање компаније „Ворлдфин” из Луксембурга, иза које су стајали бизнисмени Милан Беко и Мирослав Мишковић по знатно нижој цени од стварне вредности, чиме је оштећен државни буџет за 14,2 милиона евра. У оптужници је тражено да се од предузећа „Ворлдфин” одузме незаконита корист.

На почетку сведочења које је трајало око сат и по, Беко је казао да је „Лука Београд” 2005. године тражила процену постројења, опреме и некретнина, али да њему, као инвеститору, та процена није била важна.

– Мишковић и ја хтели смо да доставимо понуду што раније током лета 2005. године, док су сви на одмору и док је мања конкуренција. Прву понуду дали смо 10. септембра за преузимање 25 до 100 одсто акција. Тада смо стекли 74,79 акција, а у продуженом стицању коначно смо стекли 92 одсто акција. Нисам знао како ће се држава поставити, нити сам разговарао са представницима владе, јер сам имао антагонизован став због посла са фирмом „Књаз Милош”. Закон је забрањивао да после понуде сугеришемо неки став било ком акционару, рекао је Беко.

На питање тужиоца Саше Иванића, он је објаснио да је сагледао више фактора када је одлучио да уђе у посао са преузимањем „Луке Београд”. Позитивни фактори били су, према његовим речима, добра локација, земљишни фонд, положај на реци Дунав као и то што је градски план предвиђао да лука буде измештена, а та зона урбанизована.

– Ово што сада покушавају са „Београдом на води” инспирисано је пројектом за „Луку Београд” само што, кад држава ради, онда може, а кад ја радим онда не може. У мом интересу је било да то успе. Купио сам фабрику бетона, рачунајући да ћу да градим. За „Београд на води”, потребно је 1,2 милијарде евра за инфраструктуру, а за луку 600 милиона. Ми смо уложили 60 милиона евра на откупе неприпадајућег земљишта да бисмо могли да градимо. Било је потребно 200 милиона евра само за деконтаминацију индустријског земљишта. У тренутку приватизације, лука је имала 200 судских земљишно-књижних спорова и крупан спор са Скупштином града, која је кренула да комада земљиште. То је била моја најгора пословна и лична одлука у животу – изјавио је Милан Беко.

Он је, одговарајући тужиоцу, рекао да не постоји математичка формула на основу које је у својој понуди одредио цену од 800 динара по акцији, рекавши да је то субјективна процена. Он је објаснио колико се процене вредности могу разликовати на тржишту, помињући као пример случај са друштвеном мрежом „Фејсбук”.

– Када је 2008. године америчка привреда доживела дебакл, „Фејсбук” излази и добија процену од 100 милијарди. За три недеље, вредност пада за 40 милијарди – навео је сведок.

Према нацрту Института за економске науке, вредност акције „Луке Београд” процењена је на 1.072 динара. Беко тврди да може само да спекулише шта би било да су акционари одлучили да прихвате тај извештај и да промене књиговодствену цену, која је до тада била 480 динара.

– Ако би сазвали скупштину и прихватили ту цену, тада би била повећана и амортизација па би, уместо 60 милиона динара, порасла на 220 милиона. Пошто је претходно остварен добитак од 50, 60 милиона динара, завршили би пословну годину са 150 милиона губитка. То ниједно руководство не би урадило – рекао је Беко.

Суђење је затим настављено увидом у писану документацију, а наставља се и 20. марта.

„Лука Београд” један је од предмета на такозваном списку 24 спорне приватизације.

Суђење Бубалу и осталима почело је прошлог јула. Оптужба терети и бивше извршне директоре Агенције за приватизацију Миодрага Ђорђевића и Горана Мрђу, директора Центра за тржиште капитала Алексеја Мисаиловића, директора Акцијског фонда Александра Грачанца и директора Сектора за анализу и организацију продаје у Акцијском фонду Јасмину Драгутиновић.

Доротеа Чарнић, Политика

фото: Танјуг