„Иду људи. Морам их следити, јер ја сам њихов вођа“
Александар Ледру-Ролин, француски политичар (1807-1874)
Почећемо са изјавом Биљане Поповић Ивковић, државног секретара у МУП-у Србије: „Не само да вешала уносе немир и страх код грађана, већ буде девијантне личности, манијаке и полусвет и поручују да је демонстрација насиља легитимна и да су монструозни злочини дозвољени у Србији! “
Драга Биљана, Ваша изјава је пола тачна, пола није!
Део ваше изјаве у којој тврдите да вешала уносе немир и страх код грађана, је тотална будалаштина! Не знам и не познајем ниједног јединог грађанина Србије који је доживео вешала као своја! А и зашто би иједан нормалан човек помислио да су то вешала намењена баш за њега! Шта ако су била ношена за ратне злочинце, Харадинаја или Тачија, од стране неког ко је изгубио своје најмилије од стране неосуђених ратних злочинаца?!
Други део ваше реченице је више него тачан: „да појава вешала буди девијантне личности, манијаке и полусвет!” Богами, по људској природи, таквих је увек највише у највећим странкама које су на власти, а то значи у Вашој! Зашто? Па зато што се такви, да кажем „болесници”, по природи своје патологије увек труде да се умиле власти, да дођу до неке политичке моћи, како би могли да некажњено испоље своју праву природу и карактер! Имате то дивно описано у роману Иве Андрића „На Дрини ћуприја”! Ту се види како се они најболеснији и најлошији карактери сами нуде Турцима (који су власт) за најцрње и најболесније задатке кажњавања раје (народа, Срба) као што је набијање на колац!
Како су само напредњаци – политичари, који су, још увек недоказано али вероватно, добијени у лабораторијама финансираним од стране невладиних организација методом укрштања класичним сексуалним путем бивших радикала и четника са „жутим“ лоповима и белосветским хоштаплерима из Г17+,- реаговали бурно на појаву вешала! У тој реакцији се просто осећала страст, она права неугасла и распламсана емоција која, без обзира на протекле године и без обзира на оно што изговорате, открива по дрхтају гласа и погледу да је љубав преживела и победила време! Види се то и по томе што воле да причају о својој „бившој” љубави и после толико година! Иако причају пуно о њој, још више причају о себи, причају да је мрзе, да је одвратна, да је се гаде, а више је него очигледно да је и даље много воле, јер само један поглед на њихово устрептало лице открива да лажу, да се претварају, и да и даље осећају према њој оно исто што су осећали и пре толико година!
Јавно „ограђивање напредњака од вешала као симбола насиља“, засмејава све људе у Србији, а нарочито њих саме! Ситуацију не мења битно ни чињеница да су та вешала можда заиста носили да би их уплашили, јер су потенцијално баш намењена њима! Али то није ни отерало ни уплашило напредњаке – напротив, као што ни светиљка не плаши него привлачи ноћне лептире иако им значи сигурну смрт! Зар се не каже за заљубљене и оне који воле: да су изгубили главу због љубави! Па ето, то вам је баш овај случај! Љубав према вешалима, као симболу смрти, код старих напредњака је изазвало просто љубомору што се они нису сетили тог реквизита на својим митинзима!
Живот може све да удеси, сем тешког саобраћајног удеса са невино настрадалима, и то при брзини од само 50 км на час! Е то богами ни живот не може да удеси – то могу да удесе само напредњаци! Замислите ту иронију: да се од вешала сада гаде и одричу они који су деценијама чврсто стајали иза сваког претећег, агресивног, често животињског и нељудског потеза свог некадашњег неприкосновеног лидера Шешеља, уз обавезно и редовно саслуживање и чинодејствовање са њим (Вучић и Николић)! Додуше, истини за вољу, и „Гојковићка млада” је жудела за тим саслуживањима и чинодејствовањима, али су је колеге „штеделе” због њеног јавног декларисања да је права и здрава жена, док је она, упркос томе, покушавала још тада да уведе женску родну равноправност у радикалско-четнички покрет, борећи се свим силама да буде проглашена за „првог женског четничког војводу” – под геслом: кад може голобради Шешељ, зашто не би могла и ја! Па нека каже неко да још тада радикали нису имали „проевропско” усмерење!
Поменута „фантастична четворка”, додатно оснажена туђом проливеном крвљу и изгубљеним животима (од њихових добровољаца – страдалници, које сада не помињу као да нису ни постојалиа! А ја кажем, вечна им слава била!), увек је жестоко подржавала и никада се јавно није оградила ни од једног претећег и агресивног потеза њиховог тадашњег неприкосновеног вође и лидера Шешеља. Ко не зна, то је онај човек што изгледа као чаробна каца за кисео купус, што и сада има „ондашњу“ привилегију да може да ради у Србији шта хоће, па тако и да пред данашњим, наводно моћним, председником Вучићем, непримећен искочи из подрума и пресретне председника друге државе! Да је то случајно покушала моја маленкост или било ко други у Србији, сигурно би га обезбеђење убило!
Подржавали су Вучић, Николић и „Гојковићка млада” свог војводу Шешеља и онда када је вадио пиштољ у телевизијској емисији уживо (Минимаксовизија) и када је вадио пиштољ на улици испред скупштине, и то на студенте и демонстранте (и пре двадесетак година, и пре пар година!), и када је организовао пребијање човека са којим је заједно гостовао у телевизијској емисији уживо (БК ТВ, Тет а тет емисија, и то одмах после прекинуте емисије), а онда јавно правио од тога „спрдачину“ – рекавши да се тај човек само „оклизнуо на кору банане”, и онда када су се њих тројица (Шешељ, Вучић и Николића) возили по Босни и Херцеговини у џипу на чијој се хауби „кезила” људска лобања (тврдили су да је била пластична! Па добро – и вешала су пластична!?). Сигурно се сећате и чувеног Шешељевог наступа у најгледанијој емисији тог времена и помињања зарђалих кашика као ефикасног и идеалног хладног оружја за клање Хрвата. Сећате ли се како је тек Шешељево ваљање по скупштинској сали и ходницима наилазило на гласно одобравање и смех до суза код тадашњег секретара, потпредседника или високог фунционера СРС Александра Вучића? Па онда када је Шешељ председавајућег у скупштини поливао водом, и када је кидао микрофоне за скупштинском говорницом, и када је јавно претио и пљувао по коме је год хтео и желео!
Да ли је Шешељево такво понашање, оставило неке трајне и лоше последице по младог Вучићa који је тада стасавао и политички се формирао?
Сећате ли Вучићевих јавно изречених претњи са скупштинске говорнице да ће за сваког убијеног Сбина бити убијено 100 муслимана, или рекламирања робијашке униформе као будућег модног стила тадашњег министра финансија Млађана Динкића, као његове будуће одеће док буде у затвору збиг његових проневера и љачке, а знамо да је тај исти Млађан Динкић сада постао Вучићев саветник за инвестиције из арапских земаља!
Па сви сте већ чули како се пре неколико година Вучић пренемагао пред ТВ камерама жалећи се како је морао да се „ваља” по ходницима у Бриселу, јер су га „сурови” чиновници ЕУ тако мучили да би пристао на издају, али он није! Шта ти је херој!! Лично мислим да је могао да затражи столицу, и да би му је сигурно дали! Али ако о воли да се ваља по поду, онако како се ваљао његов некадашњи од њега обожавани и вољени политички отац и ауторитет без премца, Војсилав Шешељ , онда ништа! Ако!!
А како тек Вучић кроз стегнуте вилице и зубе, уз грч и стиснуте усне, говори како он „нема никакав проблем са тим и тим”! А агресија кипи из лица, очију, дрхтавог говора! Како би му у тим тренуцима легао пиштољ или нож у рукама!
Доста више о њима, о напредњацима, о власти. Још увек, када помислим ко је данас власт, не могу а да се не гадим. То није вољна рекација. То је рефлексно – као када неко повраћа у аутобусу (може да буде и напредњачки) па се и вама одмах повраћа!
Хајде сада мало о овима другима, о опозицији која је некада чинила власт! Веровали или не, иако су стари и поодавно смењени са власти, они и даље после толико протеклих година изазивају у мени оно исто поменуто гађење као да су заједно на власти са овима данас! Још увек се смрад њихове власти осећа као да је ту пред нама! А како и не би, када су на наговор невладиних организација и страних амбасада ступили са њима у добровољне сексуалне односе, добијајући као резултат „жуте напредњаке” или „напредне жутаће” (сасвим је свеједно)!
Али да се ипак ја вратим на она поменута вешала, која су очигледно нехајно и наивно употребљена од стране неких опозиционо настројених појединаца, као да се не ради о снажном политичком симболу, већ о обичном и стандардном сексуалном помагалу, набављеном у неком секси шопу за потребе оних који не могу доживети потпуно задовољство од богомдане љубави на нормалан и уобичајен начин, па тако незадовољни и исфрустрирани трагају за нечим „новим” што ће им попунити ту празнину у животу! Покушајем да употребе вешала као својеврсно „политичко” помагало, намењено за потребе оживљавања политички готово мртвог живота опозиције, открило је много дубљу и црњу истину – истину о заједничкој природи и власти и опозиције!
Ако мислите да претерујем, онда се само запитајте: ако су већ напредњаци онако жучно реаговали на појаву вешала, зашто је онда и цела опозиција реаговала готово идентично као и власт, јавно се ограђујући од њих, без обзира на то што вешала нису ни била права, ни фунционална, ни некоме конкретно намењена, већ јадна, никаква, и пластична, као што је и свако „сексулано” помагало, које поменух малопре!?
Па зато, драги народе, зато што су вешала увек била и остаће симбол окупације једне земље! Она права вешала на Теразијама нису била тамо тако давно! Била су и у Првом и у Другом Светском рату! Била су тамо када су окупатори били људи а не нељуди, и када нису били кукавице, већ су храбро долазили и ногом ступали на нашу зљму са жељом да је покоре и претворе у своју! Да, баш ту народе где се ти шеташ из вечери у вече, била су вешала!
Вешала су увек доносила смрт појединцима, често потпуно невиним, служећи за застрашивање народа, али и увек најављујући враћање слободе и живота читавом друштву, народу и држави!
Осмех, пркос и самртне речи храбрих појединаца, изговорене са вешала а упућене народу, увек су биле најбољи весник скоре слободе и бољег живота! Зато вешала најбоље симболизују окупирану Србију! Али где је и ко је окупатор, питате!
Окупатор је променио вековну стратегију и више не долази директно у земљу коју окупира. Окупатор више не веша на Теразијама! То је прескупо и на крају увек доводи до много жртава и код окупатора! Зато данас окупатор прво изнајми „сараднике окупатора” међу домаћим становништвом и преко њих управља земљом коју је окупирао!
Управља без ризика по сопствено становништво и интересе! Окупирана земља, односно њена власт коју чине „сарадници окупатора”, чак сама из сопственог буџета одвоји сваке године значајна средства да би финансирала сопствену окупацију! Тако власт (и ова сада и она стара), као квалитетан и стабилан „сарадник окупатора”, редовно и непрекидно финаснира рад „окупатора” у сопственој земљи, плаћајући му својим новцем да отвори фабрику у нашој окупираној земљи како би имао што већи и бржи профит за себе и окупаторску земљу! Због тога се данас окупатор назива „страним инвеститором”, и њима се зато увек поклања најбоља локација за фабрику (када би неки наш домаћин тражио да такву локацију добије бесплатно да би направио фабрику, одмах би га одвели у лудницу), поклањају му и инфраструктуру (струја, вода, канализација, пут), даје им се повлашћена цена енергената (струје и угља и гаса), дају му се новци за плате радника, гради му се пут и пруга до поклоњене локације, не наплаћује му се ни царина ни порез за сировине које довози из неке друге окупиране земље или ибаш из окупаторске земље, не наплаћује му се ни порез када извезе готов производ из наше окупиране земље! Поштеђен је окупатор свега онога чега не можемо ми да будемо поштеђени! Наравно, ми домаћи морамо да хранимо и издржавамо окупатора – то је вазда било тако! Ако тражимо да из буџета уложимо више у националну културу, или и здравство, или и пензије, онда нам наши окупатори преко наших „сарадника окуаптора” поруче да се њиховим новцем не можемо разбацивати тек тако! Морамо да имао увек довољно за финансирање онога што њима треба: на пример треба им аутопут до Приштине и Драча! При томе им власт, то јест „сарадници окупатора” гарантују све ове услове, штите га од могуће побуне радника, гарантују му безбедност и власништво имовине, гарантује му се чак и профит унапред (на пример, купцу аеродрома Сурчин је држава гарантовала одређени број путника, иначе би морала да плати разлику, па је зато „угушила” свој аеродром у Нишу да би „окупатору” повећала број путника, само да би окупатор био задовољан!
Зато су вешала, као симбол окупације, засметала и власти и опозицији подједанко, јер су и једни и други „сарадници окупатора”. Где ће вам бољи доказ да је ово истина, од тога да је америчка амбасада, након објављивања слика састанка „наводних независних организатора народних протеста” у Београду, дала саопштење у коме се каже „да су то редовне активности њихове амбасаде и да се они исто тако редовно састају и са представницима власти, чак и много чешће”! Окупатор суштински утиче на избор свог „сарадника окупатора”, увек бирајући оне који су спремни да иду даље и храбрије у издају! Зато је свака нова власт у Србији по правилу ишла даље и дубље у издају националних интереса од оне предходне, без обзира шта су причали пре избора!
А вешала су се са Теразија, где су била за време директне окупације, сада за време ове „прикривене” окупације преселила на места где се налазе фабрике предате окупатору („приватизоване”), или где се налазе фабрике направљене за потребе „страних окупатроа” (тзв. стране иневстиције)! Када окупатор више не извлачи очекивани профит, он само затвори преко ноћи отворену фабрику, однесе што може понети (машине и новац), а обавезно остане дужан радницима за плате! Вешала би добро дошла на улазу у сваку „приватозовану” фабрику или „страну инвестицију”! И ако одмах не буду требала никоме, како буде време пролазило, модерни сужњи ће у њима увек моћи да у једном тренутку виде једини излаз из свог бесмисленог рада под ропским условима по 12 часова, а за 200 евра! Вешала су и тада једина нада и слобода!!
Но, ко зна, можда ће временом неки од њих разумети да на њима може да виси и „окупатор”! Али већ рекох да окупатор страни није ту, већа само његови сарадници!? Е па онда ће на њима да виси „сарадник окупатора”! Е зато се вешала одриче и власт и опозиција, тачније и „стари” и „нови” сарадници окупатора!
И за крај, да ја вама нешто кажем народе. Има данас и један други, за мене много важнији и јачи симбол „невидљиве окупације” наше земље! То је „невидљива омча око врата” за сваког од нас! Окупатор је намакао невидљиву омчу око врата целе Србије и сваком од нас појединачно! Ту омчу су нам директно ставили на врат преко њихових невладининх организација, уз неизбежну помоћ „сарадника окупатора” (предходне и садашње власти), док се други крај омче увек налази код њих у рукама! Окупатор командује када ће се омча затезати а када попуштати, а све у складу са својим потребама! Канап затежу и попуштају њихови сарадници за окупацију, то јест и садашња и предходна власт, а сада опозиција! Када су решили да „скину” Тадића, конопац око његовог врата су прво навлачили и затезали активисти из невладиног сектора (оне нежне лепе жене)! Данашњег председника Србије, те невладине организације штите од било ког конопца (погледајте само како зарежи Јелена Милић, лобиста НАТО-а, на сваког ко данас омета несметани рад Вучића!) јер је окупатор више него задовољан његовим радом и резултатима! Е да би и народ показао толико задовољство његовим резултатима, мораће да се обиђе свака кућа и да му се „припрети”!
Чији је овај „наш” народ на улици!
Сви ви што сте изашли на улицу јер сте осетили да нешто дебело није уреду у овој земљи, треба да знате да сте потпуно у праву! Ви сте, као обичан народ, изашли на улице, зато што, као и сваки просечан грађанин ове земље, имате дубоко усађен осећај за неправду! То је оно чега се боји страни окупатор, и што не да да оде предалеко, и зато хоће по сваку цену да вас, као тренутно одбегле овце, врати под контролу, врати у ваша стада и ваше високе ограде, које сте успели некако да пробијете! Ви сте савладали страх који вас је ограничавао да то не урадите и много пре! Али то није ни био ваш страх од ове власти (како ви сами мислите и кажете!), јер то је био само страх од „сарадника окупатора”, а то значи, тачније речено, страх од самог окупатора који, иако није овде присутан, све одлучује! Бојали сте се шта ће рећи тетка Ангела Меркел! Шта ако позове нашег Ацу!? Шта ако му следећи пут не буде дала ни шлицну, него га буде оставила да гледа у празан тањир!? Окупатор може да нареди да се ви склоните са улице по сваку цену, и сарадник окупатора ће то урадити, али ће тиме ризиковати да на његово место дође неки нови „сарадник окупатора” који ће се народу представити као атернатива предходној „ненародној и недеморкатској и агресивној” власти!
А они ће радити и даље за окупатора!
Сарадници окупатора све то раде због личне користи! Они могу несметано да преко тетке из Канаде купују станове и виле на Дедињу, на мору, да возе џипове, да слажу милионе! Да вас врате у торове, из којих сте непажњом побегли, задужени су и власт и опозиција! Задужили их је исти центар: окупатор – који командује и једнима и другима, (као што је некада командовала и владом Недића и Љотићем и неким четницима!).
Опозиција је зато одмах кренула да се умеша са вама, часним и поштеним народом, који увиђа и на својој кожи осећа да се овако више не може живети животом достојним човека! Опозиција је одмах почела да се шета са вама, у почетку неприметно, са зачеља, или са стране, а онда је постајала све „храбрија”, померајући се полако према напред! Као када хватате одбеглог пса, прво му прилазите, не гледајући га и правећи се као луди и да га не примећујете, па онда га полако мамкате нечим што он воли, држећи то у једној руци, па онда му полако пружате ту руку, па га нежно додирнете, а онда брзо из џепа вадите поводац и брзо га намакнете! Е онда пас често добије и батине! Буде и кажњен! И везан без хране!
Опозиција вас третира као свог одбеглог пса, или још лепше речено, као своје тренутно „одбегло” стадо оваца, али се још увек не осећа довољно слободном да вам намакне поводац (или ону „невидљиву омчу ко врата”), и полако покушава да вас врати у окупаторски и стабилан систем који подразумева контролу сваког политичког понашања народа у Србији! Окупатор ништа не сме да препушта случају! Нема спонатане смене власти, јер свака власт мора прво да добије „потврду” да испуњавају минимум услова за квалитетног „сарадника окупатора” односно издајника! Зато су Вучић и Николић ишли у Брисел пре избора!
Најопаснија је та „невидљива омча око врата”! Најбоље ћете се од ње сачувати, ако је учините видљивом! Зато почните да се шетате са омчом око врата, неком лепом и фином, сачињеном од неког финог материјала – као за кравате! Направите нови модни детаљ у Србији: омчу око врата, па тек онда причајте са лидерима опозиције! Направите милионе комада и поделите по Србији! Нека свако јавним ношењем омче око врата покаже како му је! Само са омчом око врата ћете све време бити свесни себе и своје ситуације и ситуације у којој је Србија данас, и само са том омчом око врата се може народ пробудити!
Да не заборавим ни онај други део народа који није ништа мањи од вас, и који је можда у још горем и тежем положају од вас слободних и самосвесних који сте својом вољом изашли на улицу и демонстрирали јавно своју слободу и независност! То су они којима је „невидљива омча око врата” већ затегнута, којима прете отказом уколико не дођу на политички митинг власти, уколико не дођу и возе се аутобусом стотине километара по Србији, само да би створили привид велике подршке једном од најважнијих „сарадника окупатора”, и тако му обезбедили да и даље ужива у благодетима своје издаје! Вожња десетине хиљада људи по Србији ангажовањем хиљаде аутобуса је најгора политичка онанија која постоји! Чисто самозадовољавање на јавном месту! Требало би да је кажњиво, ако ни због чега другог, а оно због јавно нарушеног морала! Зашто у Врању да те дочекују становници Ниша, Београда, Крагујевца итд, када ће већ у прилогу Дневника да се каже да је то дочек грађана Врања! Ако већ треба да иду из ових места тамо, онда се у прилогу мора казати, да су председника Вучића у Врању дочекали грађани Ниша, Београда, Новог Сада, Крагујевца, итд. То су они мученици који морају на силу да буду смештени и ограђени у металне ограде и торове, принуђени да увек слушају и аплаудирају једном те истом „сараднику окуаптора” кличући му као да је Милош Обилић и Цар Лазар! То су људи уцењени комадом хлеба, радним местом за дете, недостатком образовања за радно место које им је додељено, па сада морају да слушају! Да, тачно је, наносе они огромну штету Србији, али и они су жртве, ништа мање од вас који сте на улици! Зато не мојте да их мрзите, немојте да их нападате! Позовите их себи! Идите са њима на неки скуп аутобусом! Попричајте са њима и разумите их!
Гледајте ствари на овај начин: и једни и други сте на улици, само што сте ви који се шетате, још увек у статусу „одбеглог пса или оваца” и не морате никога да слушате, не морате да трпите (још увек) говоре ниједног већ одавно доказаног „сарадника окуаптора”, то јест ни политичких вођа власти, ни опозиције! Овај други део народа је са „намакнутом невидљивом омчом око врата”! Улазе у аутобус у мртвој тишини, и на прозивку имена и где раде, воде их директори њихови, који им и наређују да морају да иду! Тамо се понашају како се од њих тражи! Слушају када треба, узвикују имена оног код кога је други крај омче око њиховог врата! Но, није далеко дан када ће и они сви као један дићи главу и рећи: доста је више – и ми смо људи! Затежи омчу, свеједно ми је! Стрељај ме, убиј ме, али ме само остави на миру! Зато подржите и те људе: нису ни они крезуби што воле, нису ни глупи ни подмићени, ни лопови! Они су огромном већином само уцењени обични народски и припрости људи, са проблемима много већим него што их имате ви слободни и на улици!
Дакле, „сарадници окупатора” – без обзира да ли је то данашња власт или она предходна – воде увек потпуно исту политику! Потпуно исту! Пардон: воде политику у истом правцу, само што неки иду брже а неки спорије на том издајничком путу! Ако гласаш за исту политику, добићеш увек исте резулатате! Каква је разлика за тебе и каква разлика може наступити у твом животу ако можеш гласати само за Супермена, Бетмена и Спајдермена! Ко год да одлучује од њих о теби твом животу, теби неће бити боље! Њих и онако креирају и цртају исти окупатори, и то их цртају и праве у истом атељеу! Зато нам је свака власт иста!
Да би сте променили ваш живот, и да би вам држава била ваша, прво морате гласати за човека који је само свој!
Зашто цела Европа и Америка мрзи Виктора Орбана, зашто мрзи Путина, зашто мрзи Ердогана, зашто мрзи Мадура, а пре тога Чавеза, зашто мрзи нову италијанску владу, и зашто се цела Европа и свет тресу од европских избора овог пролећа?
Само слободни људи, својом слободном вољом, могу да себи и себи сличнима доносе потпуну слободу!
Миланко Шеклер, Фејсбук репортер
_______________________
Извори:
4. https://www.alo.rs/vesti/hronika/uzas-u-beogradu-obesio-se-radnik-u-luci-beograd/201176/vest
5.https://www.danas.rs/politika/seselj-naleteo-kolima-na-demonstrante-i-pretio-pistoljem-video/
Moj duboki naklon za napisan tekst. Sve je to gola istina. Nažalost. A počelo je i postalo šablon 1990godine.
AMIN!
Na zalost, oni koji ovo ne znaju nece bas mnogo daleko da stignu, a mnogi ne znaju, nemaju pojma. Malo nas zna, malo.
Njihov problem je što SVE, ali baš sve može biti simbol slobode, ili kako oni to nazivaju, nasilja. Čak i konac za šivenje njima bi uterao jezu u kosti. Ako će im biti lakše, možemo vešala zameniti nečim drugim, recimo čekićima. Da li im to nešto menja? Koga će hapsiti zbog čekića? Meni lično su čekići još zanimljiviji, jer vešala ko vešala, sva su ista, dosadna i monotona, a čekića ima milion vrsta, od najobičnijih preko onih šusterskih sa račvom na jednom kraju ili sa sečivom, pa sve do maljeva raznih namena, čekića za meso i elegantnih sudijskih. Kakav bi to festival čekića bio kad bi svako od nas izneo svoje eksponate u šetnju!
Još kad dodamo različite boje kao i veličine: od maleckih damskih do ogromnih valjda za železničke pruge.
uuu bre, sto rece josef II Mocartu, mnogo bre nota, a slusalac i gluv i mutav. — za veleizdaju, spijuniranje, za rad za neprijatelja, za subverzivno delovanje, za terorizam, za najgrublje otimanje drzavnog novca, prodaju drzavne imovine, otudjivanje drzavne teritorije i da ne nabrajam, o vi maloumni, sleduje smrtna kazna i vesala, a to sto se vama ne dopada kazna zasluzena po svim zakonima, to je druga prica. — i saradnicima, to jest coporu izmetcara, /u pitanju je izmet i car, da bi ste razumeli/ treba jazbine popaliti i u rudnike poslati, to jest na naj teze poslove. — vasi prijatelji americki, kazu, nabavili desetine iljada giljotinja, sto je hvale vredno, i treba im tako, i zelimo im tako, kod nas ubijase pa nek se sad sami poubijaju, a mi nemamo para za tu korisnu spravu, al konopaca plasticnih od Kineza mozemo kupiti, jes malo su grubi i zuljace al su pouzdani. — neki od vas vole odabrana vina pa ce dobiti ovdasnja u tetrapak pakovanj za ublazavanje straha i bola. — njihov babo kad je punio Glinsku crkvu, Jame, Jasenovacke rupe i bacao u savu nije se bunijo vec je to ocigledno sa radoscu, krvatima svojstvenom, krv prolivao. — nemo da se sikirate za svaki posao plata mora biti. — a te cevi zaboravite, to neki vodoinstalateri okolo prolazili, mi smo za vas bandere predvidili.
da dodam, zabune da nebidne, nikad krivci, robijasi i zlikovci o zakonima i kaznama nisu odlucivali, pa ni vi satanisti i ako ste to pokusali i pokusavate. — zar nije za vas cast u pakao ici, pod kazancetom vatru loziti, destilate mrznje praviti, nevine duse mukama raznim muciti, a za to ispit satanisticki vec ste polozili i najvisem djavolu vernost obecali. — tamo ce te pred svim vodjom vazda metanisati a on ce vam pampur udarati da mnogo ne serete i manje jedete, gojazni ne budete i zdravljem se pohvaliti mozete.