Држава је коначно дала сигнал да ће помоћи привреди жестоко погођеној епидемијом корона вируса, а можда још и више мерама за њено сузбијање.
Председник Србије Александар Вучић је на конференцији за медије најавио, додуше тек за десетак дана, пакет помоћи привреди тежак „између 2,5 и 4,5 милијарди евра“.
Он је истом приликом рекао да ће се трудити да бруто домаћи производ ове године падне до два одсто, док је претходно био пројектован раст од четири процента и да ћемо по томе бити међу три најбоље земље у Европи. Пре два дана немачки министар финансија је изјавио да се очекује пад економије од најмање пет одсто, док је раније био планиран раст од 1,1 одсто за ову годину.
Такође пад БДП-а од пет одсто у овој години очекује и Словенија.
Према рачуници економисте Драгована Милићевића, пад БДП-а Србије ове године вероватно ће бити ближи немачком и словеначком него ономе што очекује председник. У Милићевићевом оптимистичком сценарију смањење БДП-а ће износити око 4,5 одсто што би била најоштрија рецесија у 21. веку.
„Процена за прерађивачку индустрију је да ће имати пад производње од пет одсто, грађевинарство за четири одсто. Нада се полаже у пољопривреду пошто је тамо најмање ограничење дејства потпуне изолације. Претпоставка је да ће пољопривреда расти око 16 одсто уколико временске прилике буду задовољавајуће“, објашњава Милићевић.
Према његовој рачуници базираној на статистици бруто додате вредности појединих сектора највећи ударац, пад од 30 одсто ће забележити угоститељство, затим промет некретнина 10 одсто, саобраћај и складиштење преко осам одсто, а трговина пет одсто.
С обзиром да се у обрачуну БДП-а, бруто додата вредност сабира са наплаћеним порезима, на смањење БДП-а утицаће и слабија наплата пореза услед мање економске активности, а тек треба видети да ли ће бити смањења пореза.
Милићевић зато предлаже да држава покуша да одложи плаћање камата на јавни дуг од 950 милиона евра за следећу годину и смањи субвенције (које утичу на смањење БДП-а) за 400 милиона евра како би се направио простор за помоћ привреди.
Прогнозе о највећој економској кризи у 21. веку стижу са свих страна, па је тако председница ММФ-а Kристалина Георгиева рекла да треба очекивати рецесију која ће бити најмање онолико тешка колико је била за време светске финансијске кризе, или гора, док је генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) Анхел Гуриа изјавио да је ово „трећи и највећи економски, финансијски и социјални шок 21. века“.
И док светске владе обећавају огромна средства за помоћ привредама, након многобројних апела домаћих предузећа, држава ће издвојити „од 2,5 до 4,5 милијарде евра“ за спашавање српске економије. Вучић није прецизирао какве ће то мере бити осим да ће бити за „посебно угрожене компаније, али и за остале привреднике“.
С обзиром да је 4,5 милијарде евра 10 одсто БДП-а Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду истиче да је толики стимулус „мало вероватан“.
„Економски пад ће бити доста већи него што је пре две, три недеље изгледало. Мање се купује, мање се инвестира, људи остају без посла, држава уводи ограничења за обављање неких активности. За свако смањење БДП-а од једног процентног поена буџетски дефицит расте за 0,4 процентна поена. Значи ако будемо имали БДП-а од два одсто уместо предвиђеног раста од четири одсто, то значи да ће се дефицит буџета због аутоматског пада пореских прихода значи повећати за 2,5 одсто БДП-а. То је без фискалног стимуланса“, напомиње Арсић, упозоравајући да чак и у оваквим околностима не би требало ићи са већим буџетским дефицитом од четири до пет одсто БДП-а.
Он подсећа да ми и даље имамо релативно висок јавни дуг од 52 одсто БДП-а, а да сада са растом буџетског дефицита и падом БДП-а и уколико би још дошло да депрецијације девизног курса могли бисмо се вратили на нивое јавног дуга од пре пар година.
Што се тиче пакета помоћи, иако није прецизирано шта ће га тачно чинити, Арсић очекује да ће ту значајан део бити у ствари одлагања и ослобођења од плаћања пореза.
„Претпостављам да је ту укључено одлагање пореских обавеза и то би могло бити око два процентна поена БДП-а. Такође, је могуће да су ту урачунате и монетарне мере, као рецимо смањење обавезних резерви које је потребно како би банке, након мораторијума на отплату обавеза према њима, имале ликвидности за давање кредита.
Арсић напомиње да са дефицитом треба бити опрезан, јер је питање колико се држава може сада задужити на међународном финансијском тржишту.
„Тешко је сада и испитати тржиште. Не знам да ли је ико и емитовао обвезнице последњих недеља. Верујем да нико не жели ни да буде први па да се на њему открије да тржиште не жели да купи обвезнице по прихватљивој цени“, упозорава Арсић.
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
