Београд — Све мере за зауздавање инфлације и стабилизовање курса беспредметне су, јер централна банка нема контролу над готово 40 одсто новчане масе.
А толико се процењује да је вредност обрта на црном тржишту роба, услуга и радне снаге.
Ни већина фискалних мера креираних за консолидацију буџета не може да пружи пуни ефекат, јер делом сива, а делом потпуно нелегална економија учествује у истом проценту у бруто друштвеном производу.
Ни сви програми за отварање нових радних места не могу да смање листу незапослених, јер послодавци који би евентуално и желели да прошире бизнис не могу да издрже нелојалну конкуренцију оних који никоме ништа не плаћају. И није да власт не зна колики је то проблем.
Све партије у садашњој влади имале су током избора у врху листе приоритета борбу против сиве економије. Али, од избора и формирања владе прошло је пола године, а нико више и не помиње чињеницу да Србија годишње у црним каналима изгуби буџетски приход од најмање четири милијарде евра.
Иако нема гране која није угрожена погубним последицама сиве економије и црног тржишта, процењује се да су највише погођени трговина, текстилна и грађевинска индустрија. Привредници тврде да држава има механизме за сузбијање црног тржишта. Према речима Милана Петровића, генералног директора Штампа система, који управља најбројнијим ланцем киоска, потребно је држава прво идентификује све области или слабе тачке у систему које погодују развоју нелегалног пословања.
Област малопродаје у којој се киосци налазе такође је осетљива на овај проблем, истиче саговорник Данас. Свуда у свету киосци су важан сегмент и потреба функционисања друштва и државе, па је њихова делатност стављена под контролу јер је једна од најподложнијих за развој сиве економије.
“Један од разлога за висок степен осетљивости је продаја акцизне робе, а постојање великог броја малих, независних продајних места такође погодује распрострањености сиве трговине. Уз то, поједине општине у недостатку новца покушавају да нађу извор прихода тако што расписују тендере за изнајмљивање пословног простора али са врло нејасним условима. Дешава се да појединци без искуства у овој делатности и без претходне финансијске анализе, лицитирају превисоке закупе, а то даље доводи до апсурдне ситуације: врло брзо се покаже да је закуп нереално висок, па власник тражећи „решење“, најпре почне да избегава издавање фискалних рачуна, што значи да део робе продаје у сивој зони. У другој фази, пословни партнери остају ускраћени за своја потраживања, а на крају почне избегавање и закупа, па и локална самоуправа остаје без средстава”, објашњава Петровић и додаје да такви предузетници доводе у неравноправни положај све друге који редовно плаћају све обавезе према радницима, партнерима и према држави.
Данас
