Милијарде министрима на потпис, влада потрошила пола милијарде евра на “дискреционе” трошкове

Влада Републике Србије је за четири последње године потрошила више од пола милијарде евра на издатке који се воде као дискрециони

Истраживање које БИРН спроводи четврту годину за редом открива да су министарства у периоду од 2010. до 2013. године новцем пореских обвезника платила најмање 69 милијарди динара, што је више од пола милијарде евра, за разне „услуге по уговору“ и „специјализоване услуге“.

У самом буџету ови трошкови нису прецизирани, стога ни грађани немају увид у то шта се крије иза милионских износа и на који начин се располаже њиховим новцем.

БИРН је одлучио да анализира управо ове буџетске линије, јер оне представљају дискреционе расходе што значи да министри и други надлежни државни службеници сами одлучују на шта ће се трошити новац.

Влада Србије у различитим сазивима обећавала је уштеде када је реч о набавци роба и услуга и употреби дискреционих права.

Посебно је претходна влада, из 2013. године, представљајући нови сет економских мера најавила обавезно смањење трошкова министарстава у овом домену, које би обезбедило уштеду од 30 до 40 милиона евра у државном буџету.

Међутим, до тога није дошло, показују подаци које је БИРН сакупио за 2013. годину иако се у 2013. години трошило мање него у периоду 2010-2012.

Истраживачка статистика

Упућено је 100 Захтева за приступ информацијама од јавног значаја министарствима и владиним канцеларијама у различитим сазивима.

Прикупљене информације садржане су у преко три хиљаде докумената, углавном у штампаном облику.

У просеку министарства су на захтеве одговарала у законском року, док се од појединих на одговоре чекало и до пет месеци.

У 2014. години министарства су била најмање ажурна у достављању одговора.

Податке за 2013. годину до данас нису послали Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја, која је престала са радом након формирања нове владе у априлу 2014. године.

Више од дванаест министарстава и владиних канцеларија у различитим сазивима доставило је непотпуне информације.

Послате су две жалбе Поверенику за информације од јавног значаја на ћутање и одлуку органа власти.

У оба случаја Повереник је донео Решење да се БИРН-у доставе тражене информације.

Упркос најавама да ће се буџетским новцем управљати на транспарентан начин министарства су наставила са старом праксом да издвајају велике суме за робу и услуге које можда нису од највеће важности, као и да на овим буџетским линијама „књижи“ читаве пројекте у милионским износима.

Осим недовољне транспарентности проблем представља одсуство јасне систематичности у расподели буџетских средстава, али и непостојање јавне провере одлука шта ће бити набављено и плаћено.

Тако се у лепези потреба министарстава новац користи за најразличитије набавке, од канцеларијског материјала, преко медијских, промотивних и истражавачких услуга до ангажовања стручних консултаната, али и особа запослених у самим министарствима.

„Уговорене“ или „специјализоване“ без разлике

У периоду од 2010. до 2012. године министарства су непрестано увећавала трошкове, док је 2013. године забележено смањење.

Тачан износ за колико су расходи умањени није било могуће утврдити, јер БИРН-у нису сва министарства доставила податке, иако су тражени још у фебруару 2014. године.

У 2010. години министарства су за услуге по уговору потрошила 11,6 милијарди динара, а за специјализоване услуге скоро пет пута мање, односно 2,6 милијарди динара.

Према подацима из 2011. године смањени су трошкови на буџетској линији за специјализоване услуге, па су укупни расходи министарстава за ту намену износили милијарду и по динара, док су трошкови за услуге по уговору увећани за 5 милијарди у односу на претходну годину.

Међутим, истраживање показује да се 2012. године догодио обрт у тренду трошења јавног новца са ове две линије.

То значи да су овај пут министарства била много издашнија када је реч о специјализованим услугама за које су платила скоро 19 милијарди, док су их услуге по уговору коштале тек 2,1 милијарду динара.

Овакав се тренд задржао и 2013. године, па је за специјализоване услуге из буџета било издвојено најмање 14 милијарди, а за услуге по уговору 900 милиона динара.

Суштински, у питању је само другачија комбинаторика. И даље су министарства уговарала исте услуге, али су се оне исплаћивале са друге позиције. Оно што уноси сумњу јесте питање по ком основу уговорене услуге прелазе у специјализоване.

За науку и образовање највише

Министарство просвете, науке и технолошког развоја имало је највеће расходе на буџетским линијама специјализоване услуге и услуге по уговору.

Ово министарство је за претходне четири године потрошило 54,5 милијарди динара што је више од готово три четвртине укупних дискреционих трошкова владе у овом периоду.

Највећи део тог новца исплаћен је за финансирање начно-истраживачке делатности факултетима, како државних тако и приватних универзитета и центрима, институтима и удружењима који се баве науком.

После Министарства просвете највећи цех у дискреционим поступцима платило је Министарство културе и информисања које је од 2010. до 2013. године имало укупне трошкове нешто веће од 3 милијарде динара.

Исто толико новца потрошило је и Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, али за период од три године, нерачунајући 2013. годину, јер једино ово министарство до дана објављивања овог текста није послало никакве податке о својим расходима за ту годину.

Најмање трошкове имали су Министарство финансија, Министарство за Косово и Метохију и Министарство омладине и спорта.

Једино министарство које није имало потребе за специјализованим услугама је бивше Министарство грађевинарства и урбанизма.

Убедљиво највише новца добио је ЈУП – Јединица за управљање пројектима, коју је основала Влада Републике Србије.

Овом предузећу Министарство просвете исплатило је укупно 9,3 милијарде динара за услуге истраживања и управљање пројектима.

За пружање истих услуга Институт за нуклеарне науке Винча инкасирао је укупно 3,1 милијарду, а  јавно предузеће Нуклеарни објекти Србије више од милијарду динара.

„Од игле до локомотиве“

У јеку економске кризе упркос најављиваним непопуларним реформама,великим резовима и стезању каиша, а у циљу опоравка привреде и система јавних финасија, министарства нису нимало рационалније поступала у погледу набавки услуга за своје потребе.

Новац се трошио за најразличитије набавке од хемијских оловака, папира, печата, визиткарти преко урамљивања слика, цветних аранжмана, поклона у виду плишаних кутија, украсних кеса, дугмади за кошуље и парфема до семинара и курсева страних језика за запослене.

Највише је потрошено на услуге истраживања, управљања пројектима, ангажовање стручних консултаната, одржавање објеката као и различите промотивне и медијске услуге.

Више од половине укупних дискреционих трошкова, тачније 42,5 милијарди динара коштале су истраживачке услуге у различитим областима, док је за управљање пројектима потрошено више од 12 милијарди динара.

За ангажовање експерата, стручних и посебних саветника као и чланова комисија и радних група, министарства су платила око 700 милиона динара.

Само за услуге одржавања веб сајтова, сервисирање рачунара и софтвера министраства су потрошила 680 милиона динара или око 6 милиона евра.

Агенцијама за маркетинг и пи-ар, новинскм агенцијама, националним и локалним медијима, како приватним тако и оним које се финансирају из буџета за пружање медијских,промотивних и продукцијских услуга, плаћено је више од 884 милиона динара.

Поред овога, знатна средства министарства су издвајала за услуге репрезентације и трошкове службених путовања, иако у буџету већ постоје наменске линије за набавку оваквих роба и услуга.

Дискрециони трошкови под дискрецијом

Упркос вишемесечном истраживању БИРН-а није било могуће прикупити комплетне податке о начину на који се троши новац са ових буџетских линија.

Укупан износ од 69 млијарди динара није коначан, а у неким случајевима остаје непознато која су тачно физичка и правна лица била ангажована по уговору и за коју конкретну услугу. За то постоји више разлога.

Наиме, Србију су у претходне четири године водиле три владе, за чијег мандата су извршене две реконструкције.

Тако се у новим поставкама због прерасподела надлежности није знало ко је за шта задужен и код кога постоје подаци.

Бројна министарства из године у годину без основа се позивају на Закон о заштити података о личности, јер сматрају да је објављивање података о томе која физичка лица су ангажовали за извршење неке услуге задирање у приватност и да је то могуће само уз њихову претходну сагласност.

Такав је случај био са министарствима просвете, рада, животне средине, унтрашњих као и спољних послова, омладине и спорта, министарством, а касније канцеларијом за Косово и Метохију, затим са министарствима регионалног развоја и локалне самоуправе, саобраћаја, грађевинарста и урбанизма, рударства и енергетике.

Неретко су министарства потпуно игнорисала захтев или пак слала неупотребљиве податке у виду збирних сума онако како су оне већ приказане у буџету.

Министарство саобраћаја је 2012. године послало збирне износе тошкова за претходну годину, док је нарадне одговор на захтев, и то непотпун, доставило после десет месеци након уложене жалбе Поверенику. Ове године било је потребно пет месеци Министарству саобраћаја да БИРН-у достави тражене информације за 2013. годину.

Разликује се и начин на који у министарствима „књиже“ ове податке па се неки трошкови односе на укупну вредност уговорене услуге, други показују колико је у одређеној години новца исплаћено, било на месечном или годишњем нивоу, без напомене на који временски период је уговорена услуга.

Такође, неки износи приказани су са обрачунатим, а неки без обрачунатог ПДВ-а, јер поједина министарства у својим одговорима то нису прецизно наводила.

То се специфично односи на износе трошкова за ангажовање физичких лица, где није наведено да ли су у питању нето или бруто износи.

Сви подаци прикупљени током истраживања, у виду неколико хиљада страница у штампаном и електронском облику, добијени су на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

БИРН је све информације објединио и систематизовао у претраживу базу података  онако како су их министарства доставила, са циљем да се потрошња из буџета учини транспарентнијом како би грађани имали увид у то како се и за које намене троши њихов новац.

Специјалитети са буџетског „менија“

Ручкови и радни састанци у елитним београдским ресторанима –14.000.000 рсд (2010–2013)

Одржавање софтвера и сервисирање рачунара – 680.000.000 рсд (2010–2013)

Изградња и одржавање објеката – 784.000.000 рсд (2010–2013)

Набавка поклона  – 14.500.000 (2010–2013)

Министарство грађевинарства – оснивање Института Иво Андрић у Вишеграду – 100.000.000 рсд (2012)

Министарство културе и информисања – радови на римском амфитеатру Виминацијум  – 93.000.000 рсд (2011–2013)

Канцеларија за одрживи развој недовољно развијених подручја – поклони у парфимерији Сепхора – 77.000 рсд  (2011)

Министарство спољних послова:

• Одржавање и чишћење – 90.000.000 рсд (2010–2013)
• Дугмад за кошуље – око 500.000 рсд (2013)
• Плишане кутије и кутије за дугмад – 83.000 рсд (2013)
• Мини кесе и мини кесе са златотиском – 93.000 рсд (2013)

Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања и Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине:

• Мониторинг популационог статуса мрког медведа – 5.200.000 рсд (2011, 2013)
• Исхрана и нега за четири мрка медведа – 2.400.000 рсд (2010, 2011, 2013)
• Мониторинг развоја популације евроазијског дабра – 2.850.000 рсд (2011, 2013)
• Стање и анализа популације ушате шеве – 3.851.500 рсд (2011, 2013)

Овај текст настао је у оквиру ЕУ пројекта “Јачање медијске слободе у Србији” који спроводе БИРН Србија и ЦИНС, уз подршку НЕД-а.