Вашингтон – Око меморијала чувених председника – Линколна, Рузвелта и Џеферсона – у Националном молу, великом парку у центру Вашингтона, два километра дугој зеленој оази између Беле куће и Капитол хила, јуче су постављене металне ограде, искључене су фонтане, а на парковским ободима затворени су и чувени музеји федералне институције „Смитсонијан”.
То је прва последица озбиљне политичке кризе у Вашингтону и ванредног финансијског стања које је на снази од јуче, пошто два дома Конгреса нису успела да усагласе закон о буџету за фискалну 2014. годину, која овде почиње првог дана октобра.
Пошто је буџетска блокада била „катастрофа у најави”, кренула је и реализација осталих елемената плана за ову ситуацију: почели су неплаћени принудни одмори за неколико стотина хиљада државних чиновника и запослених у многим невиталним службама (као што је парковска). Конгрес је међутим успео да се договори о посебном закону који омогућава исплате зарада за око 1,4 милиона професионалних припадника оружаних снага, мада ће сваки други од 800.000 цивилних лица на раду у Пентагону такође на принудно одмарање. Безмало милион запослених у државној служби ће тако бити без плате, с тим да ће неки бити код куће а неки ће морати да раде.
Према већ сачињеним прорачунима, губици за економију престонице, Вашингтона, износиће око 200 милиона долара дневно. Аналитичко одељење „Мудиса”, великог инвестиционог и консултантског сервиса, изнело је своју процену по којој би двонедељна блокада скинула 0,3 одсто од америчког бруто друштвеног производа, док би ако потраје месец дана ова криза економски раст, који је ионако анемичан (око два одсто на годишњем нивоу), умањила за 1,4 одсто.
Зашто онда Америка пуца себи у ногу?
Спор овога пута није био око пара: у Сенату, где већину има Обамина Демократска партија, чак три пута је усвајан предлог привременог буџетског закона, који влади гарантује финансирање за неколико следећих месеци, док се не усагласи коначни државни предрачун, али није могао да прође у Представничком дому.
У америчком систему сваки закон мора да буде одобрен у оба конгресна дома, а ступа на снагу кад га потпише председник као главни носилац извршне власти. Проблем је међутим што већину у Представничком дому има Републиканска партија и што је јаз између два политичка табора Америке данас већи него икад.
Републиканци су усвајање буџета наиме видели као последњу прилику да минирају закон о реформи здравствене заштите који је у оба дома изгласан и од председника потписан још 2010. (а у међувремену верификован и у Врховном суду), који се сматра највећим Обаминим постигнућем и највећом интервенцијом у социјално ткиво Америке у последњој половини века. Тај закон овде уводи нешто приближно ономе што постоји у свим друштвима развијеног Запада: универзално здравствено осигурање. Конкретно, пружа могућност да бар елементарну здравствену заштиту, по приступачној цени и уз државне субвенције, себи приушти око 30 милиона од 45 милиона Американаца који су сада без икаквог социјалног осигурања.
Кључне одредбе тог закона – отварање берзи у федералним државама на којима компаније које су у бизнису осигурања нуде своје полисе у оквиру „Обама кера” („Обамине неге”) – такође су почеле да се примењују од јуче, упркос настојањима републиканаца да, кроз опструкцију буџета, то спрече или бар на годину дана одложе.
Наиме, у свим предлозима буџета које је саставила и чак три пута усвајала републиканска већина у Представничком дому, придодате су одредбе које „Обамину негу” остављају без буџетских ставки, или је одлажу. Сенат је три пута ове додатке брисао и „чист” буџетски закон враћао другом дому на Капитол хилу, да би у понедељак пред поноћ одустао, што је фискалну блокаду од првог минута 1. октобра учинило реалношћу.
Зашто је републиканцима толико мрска здравствена реформа, да су спремни да за њено укидање на жртвени олтар ставе и економску стабилност земље?
Преовлађујуће објашњење је да је реч о крсташком рату тврдог крила републиканаца, око 20 одсто конгресмена из њихових редова изабраних уз подршку ултраконзервативног покрета „Чајанка”, којима је интервенција државе у систем здравственог осигурања (овде иначе огромног приватног бизниса), „апокалипса”, „најгори закон у последњих 50 година”, „претња Америци” и „увођење социјализма”.
Они сматрају да ће примена тог закона створити нову класу Американаца која је зависна од државних субвенција и која ће увек гласати за демократе. Због тога су решени да га минирају по сваку цену, а пошто немају довољно гласова да га обеснаже, онда им је циљ „борба непрестана”.
„Омогућавање функционисања владе коју је народ изабрао на изборима није уступак мени”, изјавио је прексиноћ, потврђујући одбијање да са републиканцима преговара „са пиштољем прислоњеним на чело”, председник Обама. Он сматра да је дужност Конгреса да омогући несметано финансирање обавеза владе које проистичу из закона које је Конгрес претходно усвојио.
Обамина непопустљивост је разумљива ако се има у виду да му овог месеца предстоји нови, још битнији окршај са републиканцима. Већ 17. октобра истиче лимит за задуживање федералне државе, што ће опозиција сигурно искористити за нову уцену и такође прилику за обрачун са његовом здравственом реформом. Улог ће међутим бити већи: ако се не изгласа нови кредитни лимит (постојећи је 16,7 билиона долара), САД ће први пут прогласити банкрот: немогућност да исплате повериоце, међу којима су и стране земље, Кина и Јапан пре свих.
Америчке обвезнице су досад биле једна од најсигурнијих инвестиција у глобалном финансијском систему. Ако изгубе тај статус, поремећај на финансијским тржиштима биће према свим прогнозама велики, а штета коју би то могло да нанесе глобалној економској стабилности огромна.
Милан Мишић
Политика
