“Милион људи који данас у Србији живе на граници или испод границе сиромаштва представљају социјалну бомбу која би могла да експлодира и направи хаос”, каже у интервјуу за Истиномер Зоран Михајловић, секретар Савеза самосталних синдиката Србије, дугогодишњи председник синдиката у “Застави” из Крагујевца. Он наводи да не би волео да се такав сценарио оствари, али, како каже, чини му се “да смо све ближи томе“. „То не би било усмерено незадовољство, оно не би могло да се контролише”, додаје Михајловић.

Зар синдикалне вође не би могле да спрече могућност да протести прерасту у насилне?

То је врло тешко када је присутно 10.000-15.000 људи. Они долазе на протесте под тензијом, са проблемима, пуни су гнева и то морате на прави начин да усмерите, да не допустите инциденте. Ипак, увек постоји ризик да све крене у нежељеном правцу. Видели смо да и на протестима у западним земљама долази до инцидената, сукоба с полицијом…

Који је то тренутак када велики број људи изађе да протестује?

Тешко је одредити границу. На Западу је повод за такву рекацију када се смање плате за пет или 10 евра. Код нас смањите плату и за 30 одсто, па опет људи ћуте. Али, чини ми се да смо све ближи тој граници. Не зна се тренутак када ће тако нешто да се деси, али је врло реално да ће, ако се настави са оваквим затезањем, доћи до пуцања.

Зашто овде нема масовних протеста радника попут оних на Западу?

То је проблем едукације наших људи и њихове свести. У Француској је пет одсто радника синдикално организовано, у Грчкој 20 одсто, а код нас више од 60 одсто. Али, када пет одсто у Француској позове на протесте одазову се и они који нису чланови синдиката. То је прича о поверењу. Овде смо били у систему у коме смо чекали да се неко други избори за нас. Када синдикати позову на протесте често се чују оправдања да је тог дана превише вруће, или превише хладно, или је киша… Дешава се да будемо на протесту и разиђемо се после сат, два. Нисмо истрајни да останемо и изборимо се до краја за нешто. Мислим да није проблем само у синдикатима него и у менталитету.

Имам осећај да ме прислушкују

Омбудсман Саша Јанковић тврди да Војнобезбедносна агенција држи под присмотром и неке вође синдиката. Мислите ли да и вас неко прислушкује?

Тај осећај имам већ дуго, али не бринем – оно што мислим то и кажем. Откако сам пре десетак година почео да се бавим синдикалним радом, док разговарам телефоном чујем разне шумове, некад се мешају гласови. Мислим да је то лоша порука државе грађанима.

На кога сумњате?

Био сам убеђен да то ради полиција, а сада чујемо да то ради и војска, што мени није падало на памет.

Мислите ли да то раде јер се плаше протеста, те социјалне бомбе о којој говорите?

Сваки масовни протест, излазак на улице је ризичан. Чак смо чули да је био припремљен сценарио да се похапсе синдикалне вође када смо били на улицама због доношења Закона о раду. Бачен нам је и мамац на који се нисмо упецали. Наиме, када смо кренули са протестима испред Владе Србије био је велики број полицијских јединица. У три кордона. Када смо се вратили до Трга Николе Пашића, пошто је ту Александар Вулин требало да одржи своју конвенцију, било је четири кордона полиције. Два дана касније у Београд долази 15.000 људи и ми пролазимо поред Скупштине испред које нема ниједног полицајца. Очекивали су да ћемо ући у Дом Народне скупштине, али нисмо јер смо сазнали да се унутра налази велики број полицајаца, а било их је и у оближњем парку, у гаражи и околним кафићима.

Зоран Михајловић

Мислите ли да радници чекају 2016. и 2017. да би живели боље?

Мислим да је то шарена лажа или шаргарепа на дугачком штапу. Сити смо тих обећања о бољем животу у будућности. Реално, са оваквом политиком не може бити боље, јер ће нас политика штедње и смањења плата увести у још већу рецесију. Сматрам да је требало урадити сасвим супротно, кроз производњу и подстицај за неки сектор оживети економију. Не видим да се овде било шта покреће. Не могу појединачни пројекти, као што су производња у “Фијату” или “Београд на води”, да избаве Србију.

Крагујевцу треба нови модел аутомобила

Дуго сте били председник синдиката у “Застави”. Имате ли информације да ли ће “Фијат” остати у Србији после 2018. године, када истиче уговор са Владом Србије?

То највише зависи од “Фијата” и тога како ће се продавати возила. Међутим, сигурно је да производњом само једног модела аутомобила фабрика не може дугорочно да остварује профит. Мора да се размишља о новом моделу. Зато је ово преломна година. Уколико почне да се производи и нови модел, фабика ће имати перспективу и радити и после 2018. године. У послу нема љубави, јер ако нека земља “Фијату” понуди боље услове он ће отићи.

Да ли ће јавност коначно сазнати шта пише у уговору Владе Србије и “Фијата”?

Верујем да ће те 2018. године, када буде истекао уговор, доста тога изаћи на видело. Мислим да је много тога у уговору на штету Србије, јер је предвиђено да држава буде гарант враћања целог кредита. Наиме, кредит се враћа из профита од продаје, што значи да ако имате лошу продају држава мора да врати цео износ. Уколико “Фијат” буде фабрику одвео у стечај, држава ће морати да плати све што се дугује.

Шта показује податак да је продаја фабрике “Фијат аутомобили Србија” пала за 27 одсто?

Сматрам да је тржиште засићено садашњим моделом аутомобила и баш зато верујем да је време да се крене са производњом новог модела. А може и прозводња неког већ постојећег “Фијатовог” модела да се пресели у Крагујевац. На пример, једно време правили смо “пунто”, а “Фијат” још увек прави „гранде пунто“. Он се добро продаје у Европи. Мислим да би неки модел попут “панде” наше тржиште могло да прихвати. Модел који би и квалитетом и ценом био примамљив за наше купце.

Премијерова обећања

Јесте ли тражили разговор са премијером Вучићем?

Много пута смо разговарали, добијали чак и обећања, али од тога ништа није било. Разговори су били коректни. Обећавао је да ће већ од сутра ситуација да се поправи, да ће неки проблем да се реши, тврдио је да није био упознат са тим шта се дешава у вези са Законом о раду или како функционише Социјално-економски савет. Све то ми помало личи на Коштуницу, који ништа није знао. Чини ми се, ипак, да Вучић из прикрајка диригује свима, јер не верујем да било који министар може о било чему да одлучи, а да не пита премијера.

Мијомир Лакетић, Истиномер.рс