Миливојевић развалио Вучића: Мењао си Дечане за стан од два ара!

Посланик Демократске странке Срђан Миливојевић одржао је говор на данашњој седници Скупштине Србије у којем је председника Србије Александра Вучића, између осталог, упитао како му је уместо Косова, најскупља српска реч постала чопор, а вођа чопора још скупља.

Говор Срђана Миливојевића упућен председнику Србије Александру Вучићу преносимо у целости.

Поштовани грађани Србије очекивао сам да свестан своје одговорности за катастрофалну политику коју је водио, не само последњих 11 година, већ од када је закорачио у политичке воде, Александар Вучић данас поднесе оставку и заувек напусти бављење политиком. То би била реакција часног човека, дубоко свесног трагичних последица које су проистекле из његовог политичког деловања. Али ми нажалост имамо посла са особом која је и те како свесна да су резултати његове политике апокалиптични за државу Србију, трагични за грађане, погубни за будуће генерације, катастрофични за наше националне интересе. Он тврдоглаво истрајава на политици која већ четврт века свесно гура Србију у пропаст, срљајући из једног пораза у следећи још већи. При том он подмуклом пропагандом обмањује грађане Србије да та политика националног бродолома и капитулације даје најбоље могуће резултате, никада раније виђене у историји Србије. Поставља се питање шта је генератор и покретач такве политике? Који мотив и порив неко може да има да са таквом посвећеном страшћу уништава сопствену државу?

Одговор на то питање лежи у очигледној и нескривеној мржњи према Србији коју Александар Вучић истрајно испољава, у презиру према родној груди, у багателисању отаџбине на ком би му позавидели многи окупатори који су кроз векове оштрили очњаке на костима наших предака.

Данас ми у Скупштини не разговарамо са креатором плана за решење кризе, са човеком који је саставио документ који би нам показао неку његову визију како из ужарене ковачке пећи извадити усијани комад гвожђа од кога би исковали наш челични штит заједништва и сигуран оклоп националне слоге, а не наше окове непролазне срамоте. Неће данас из ове сале полетети ковачка искре која би упалила загасли светионик будућности, који би нашем насуканом Титанику показао пут ка луци спасења.

Данас сведочимо да творац наше пропасти меховима своје пропаганде дува у жар, не би ли огањ нашег Ада био још ужаснији. Ми данас разговарамо са доносиоцем туђег плана, са силним човеком који је такав када је пред огледалом, који се јогуни пред домаћом јавношћу, али који се пред светским званичницима трансформише у понизног потрчка који када чује команду скачи не пита зашто него колико високо. Ми данас дебатујемо са особом која је толико понизила Србију да се у Давосу свела на Куртијеву секретарицу и записничара из последњег реда. Ми о неком плану за решење косовскометохијске кризе расправљамо са грејачем хоклице из Вашингтона, са оним који је умислио да су он и његова фотеља важнији од Србије, који је између свог опстанка на власти и опстанка Србије, закључио да су он и његово самовлашће битнији од отаџбине, гађана, Устава и закона ове земље.

Зашто сте данас дошли у Скупштину Србије господине Вучићу. Да нам уручите план у чијем састављању нисте били позвани да ставите макар тачку после последње реченице. Гледам вас овде махнитог, силног и питам се што такви нисте пред светским моћницима. Преговоре са светом сте водили по принципу – мој последњи услов пристајем на све, само ми власт не дирајте! А ја ћу вам дати и оно што нисте тражили.

Како вам је уместо Косова, најскупља српска реч постала чопор. А вођа чопора још скупља. Гледам ове ваше несрећнике што мисле да су посланици, док се тресу и дрхте овде од страха да ли су вас задовољили бројем вукова које су ставили на твитер. Ставите поред вука и Беливука. И вукодлаке и вампире ставите ко Лангура. Је л ви стварно мислите да ћете неког уплашити тиме? Па рекао сам вам прошли пут. И Звонка Радојичића и наручиоце спота против Оливера Ивановића и извођаче радова из Косовске Митровице. Све их ставите али уплашити нас нећете. Од памтивека су курјаци клали јагњад, па ипак је и данас на свету много више јагањаца него вукова.

Сад нам после 25 година саплитања Србије на европском путу доносите неки европски план за будућност. Туђ, не свој. Где вам је ова памет била пре 25 година. Знате ли колико би српских младића данас било живо. За колико њих би Кошаре и Паштрик били места за излет а не страдалиште на ком су неки остали без руке, неки без ноге а неки и без главе, остајући на вечној стражи српства. Сад им и гробове продајете, ко што сте њих продали. Јелек, антерија и опанци по томе се знају Србијанци је песма о мом родном граду, о Крушевцу. Је л знате шта је била народна ношња у Крушевцу кад год сте ви били на власти? Црнина. То је остало иза вас.

Кажете ви носите свој крст. Али на тај крст разапињу Србију а не вас. Кажете прете нам санкцијама. Па ви сте својом политиком деведесетих призивали санкције, на њима се богатили док је Србија крварила и сад вас као плаше санкције. Никада немојте заборавити да сте 9. јуна 1999. мењали Високе Дечане за стан од два ара. Да сте порту Пећке патријаршије претворили у паркинг за НАТО тенкове. Да сте за 14 година своје власти у бесцење продали 3.000.000 српских глава уграђених у темеље слободе. Лако је глумити патриоту са климоглавцима из ваше послушничке странке. Ал шта ћете кад у сан дође Лазар и пита:

„Има ли је Бела црква Самодрежа где сам причестио војску?“

Кад загрми Обилић:

„Сутра на Косову пољу ћу убити Мурата!“

Је’л му кажете ја се том Мурату дивим а не твом херојству витешки подвижниче. Такве ни Турци нису узимали кад је видар Богоје постао Хећим. На сапи Муратовог коња у виду зунзаре су могли евентуално да слете, ал ни да приђу Мурату.

Заспали сте пре 25 година на железничкој станици у Карлобагу, пропустили сте све возове за Европу и сад кад је стигао последњи воз ви сте се пробудили, купили најскупљу карту за тај воз и тако буновни трчите са вашим радикалским пртљагом, да се укачите на последњи вагон. Али ти возови сада јуре 350 километара на сат. А вама док трчите за возом из кофера испада тело Оливера Ивановића оивичено кредом на улици у Косовској Митровици, чауре метака којим је убијен Ћурувија, чаша којом сте наздравили убицама Зорана Ђинђића, кишобран калибра 7,62 милиметара са којим сте се верали сарајевским брдима, зарђала кашика и реченица убијте једног Србина ми ћемо стотину муслимана. А од горе негде међу звездама где никада нећете стићи посматрају вас два ока Зорана Ђинђића и питају да ли ви стварно маштате да ћете са тим пртљагом у Европу?

Шта је даљи план ваше погубне политике? Где селите Јариње и Брњак? У Сталаћ и Ћуприју. Шта је следеће на лицитацији? Подриње. Шумадија. Ниш, Врање и Лесковац.

Је’л су вам Грачаница и Газиместан очевина? Је л вам то од деде остало. Тај комад земље је за неког био очно дно нашег духовног вида док је био млади радикал. Он нас је као млади радикал називао издајницима да би нас увредио. Ја сам му ретко одговарао његовим речником, подсећајући га да је издајник онај ко мења Газиместан за стан од два ара а не онај ко на то указује. И он и ја и тада а и данас знамо да сам у ја праву.

Да сте имали политичке памети да консензус о политичком решењу кризе у Србији затражите 1997. или 1998. када смо цену ваше погубне политике већ платили Крајином, можда би било наде за Косово и Метохију. А и за вас. Слушам вас како патетичним гласом изговарате да ви знате шта вас чека и да ћете поделити судбину једног премијера са ових простора. И ви и ја знамо да мислите ни на кога другог до на Иву Санадера, хрватског премијера који је осуђен на 18 година затвора.

Резервишите на време неког поштеног адвоката, макар Ђуку, јер ово господине Вучићу не може бесплатно. Костима најдичнијих синова српства су омеђене границе Србије. Кад кажете предаја није опција, сада кад предајте Косово и Метохију, очигледно је да мислите на мирну предају власти. Све друго сте предали. И личне карте и судове и тужилаштва, међународни позивни број, Трепчу и Газиводе, изборе по законима државе Србије, саобраћајне дозволе и регистарске таблице, земљишне књиге и катастар и за све то нисте тражили консензус, већ сте нас оптуживали да смо то дали ми а не ви.

Ми демократе не одустајемо од европских вредности. Ни од европске будућности Србије. Око тога нема расправе. Али ви не можете бити водич ка том циљу. Ви само можете бити у последњем вагону тог воза којим ће у Европу ући и они којих се стидимо, издајници, мафијаши, робијаши, сецикесе и сплеткароши најгоре врсте.

Дајте оставку сада и покажите спремност да се пред лицем правде суочите са последицама ваших недела. Прошли пут сам вам нудио клупу кошаркашког тренера, сада је једино преостала клупа Специјалног суда за организовани криминал резервисана за оптужене.

Има на Зејтинлику међ гробовима најдичнијих синова српства и шест гробова неких Миливојевића. И под тврђавом калемегданском уградио је своје кости у темље слободе и неки Вилиман Миливојевић 7. октобра 1915. И неки Чедомир Миливојевић што паде крај војводе Вука и данас мртав кличе са Груништа „За мном јунаци“.

Е, они су данас поново са мном у строју и поручују ти :

„Не дамо ти Србију! Не дамо дедовину, не дамо очевину! Не дам!!! Доле тиранин! Живела слободна Србија!!!