Шта су континуитети и има ли дисконтинуитета у политици Тадићеве и Вучићеве власти? Шта је улога националног интелектуалца и да ли на њему лежи одговорност да саопштава и непопуларне истине? Шта је полуинтелектуалац, како га препознати и постоје ли успели и неуспели полуинтелектуалци? Каква је друштвена и политичка ситуација у Црној Гори и зашто је важно да Митрополија црногорско-приморска и политички представници српског народа нађу заједнички језик? Може ли се Србија у оквиру демократског поретка супротставити интересима глобалистичких кругова или је за то неопходна нека врста контролисаног ауторитарног поретка?
Да ли је тзв. „друга Србија“ национални или глобални феномен? Ко је био последњи велики европски политичар? Која идеолошка струја је данас доминантна у свету и да ли на делу гледамо прећутни споразум капитала и леве идеологије? Где је разлика између либерала и левих либерала? Да ли је Зоран Ђинђић био демократски лидер или вредносно и идеолошки неутемељен човек са склоностима ка ауторитарној владавини? Зашто је „другој Србији“ потребан мит о Ђинђићу као апсолутном добру и Милошевићу као апсолутном злу? Како са ове дистанце изгледа историјска улога Слободана Милошевића? Какве је компромисе са Вашингтоном направила Коштуничина власт у области медијских права?
Која су три кључна момента антисрпске политике Јосипа Броза? Да ли је Добрица Ћосић штитио или је за рачун титоистичког режима контролисао националне интелектуалце попут Борислава Михајловића Михиза, Дејана Медаковића и других? Каква је интелектуална вредност књиге Философија паланке Радомира Константиновића и зашто је она постала нека врста идеолошке Библије „друге Србије“?
О овим и другим темама у 63. издању емисије Дијалог говорио је Мило Ломпар, редовни професор Филолошког факултета у Београду. Емисија је снимљена 20. априла у нашем студију у Београду.
За више сличних садржаја претплатите се на наш канал кликом на ОВАЈ ЛИНК и пратите нашу Фејсбук страницу (facebook.com/novistandard).
Нови стандард
