Ветропарк Можура, свечано отворен крајем прошле године на истоименом брду између Бара и Улциња, изазвао је промају у кабинету Мила Ђукановића због трагова који указују да је председник Црне Горе у пројекту ветроелектране до гуше упетљан у корупцију са партнерима из Азербејџана и са Малте.
Неки од њих умешани су и у убиство малтешке новинарке Дафне Каруане Галиције, која се у истраживању криминалног клупка те дружине бавила и њиховим сумњивим пословима у Црној Гори. Њен син Метју, и сам истраживачки новинар, тврди да би САД и ЕУ требало да се заинтересују за могућност да је осумњичени за убиство његове мајке Јорген Фенек примао уплате са рачуна у подгоричкој банци, чији је власник грчки бизнисмен са црногорским пасошем Петрос Статис, више него близак Ђукановићу.
Узбуна у власти
Тврдње Метјуа Каруане Галиције су узбуниле црногорску власт и натерале да се из петних жила упиње да докаже да нема ништа са осумњиченима за убиство новинарке и да црногорска полиција од малтешких колега није добила захтев за било какве провере. Међутим, син ликвидиране новинарке тврди да зна да је то после откривања скандала, у који је дебело умешан и сада већ смењени премијер Малте Џозеф Мускат, тражено од полиције у Црној Гори.
– Полиција са Малте јесте упутила захтев Црној Гори за прикупљање доказа. Осумњичени за убиство моје мајке, Јорген Фенек примао је уплате од компаније Маџор Транс Лимитед
, регистроване на Сејшелима, иза које као покриће стоји човек из Азербејџана. Те уплате су стизале са рачуна у АБЛВ банци у Летонији. МТЛ такође има рачун и у Универзал капитал банци у Црној Гори. Могуће је да су уплате ишле из Црне Горе у Летонију, а потом Фенеку. Морамо да сазнамо ко је слао те уплате. Део ових доказа је у Црној Гори – тврди новинар, истичући да је Мило Ђукановић кључна личност којом се његова мајка бавила док је истраживала „аферу Можура“.
У том послу фирма осумњиченог наручиоца убиства Галиције, према тврдњама листа „Тајмс ов Малта“ и Ројтерса, на више него лак начин домогла се 4,6 милиона евра. Фенекова компанија финансирала је са 2,9 милиона евра куповину акција од шпанског енергетског конзорцијума, са којим је црногорска влада склопила споразум о градњи ветроелектране 2010. године. Трансакцију је обавила трећа компанија Цифидеx и неколико недеља касније их продала малтешкој државној фирми Енемалта, и то по трострукој вредности. Шест месеци пошто је
Енемалта, заједно са кинеским Шангај електриком 2015. године од првог власника купила концесију за ветроелектрану,
Цифидеx је Фенековој фирми вратио све што је уложила, уз бонус од 4,6 милиона евра, који су заведени као „профит“. Занимљиво је да се иза Цифидеxа, регистрованог на Сејшелима, крије азербејџанско-британски држављанин Тураб Мусајев, извршни директор СОЦАР Традинга швајцарске подружнице азербејџанске државне нафтне компаније СОЦАР.
Још индикативније је да је на мутне радње Фенекове фирме 17 Блацк Лимитед са седиштем у Дубаију указивала смакнута Дафне Каруана Галиција, тврдећи да је повезана са малтешким политичарима и да је преко ње депонован новац на рачуне панамских компанија у власништву тадашњег министра Конрада Миција и Кита Шембрија, који је био шеф кабинета Џозефа Муската, смењеног после притиска јавности због убиства новинарке и десетина афера, међу којима је и „случај Можура“. И црногорска опозиција, навикнута на невероватне финансијске вратоломије Ђукановића, остала је у шоку када су испливали детаљи о пројекту, који ће грађани Црне Горе кроз рачуне за струју, у складу са првобитним уговором из 2010. године, платити 115 милиона евра за 12 година рада, што је практично субвенција за инвеститоре. А они су већ покупили кајмак, и то позамашан.
Рачуне на сунце!
Опозициона коалиција Црно на бело због тога од Владе захтева да положи рачуне за штетан уговор, који би Црну Гору могао жестоко да обрука ако се докаже да је њена власт заиста била у дилу са убицама новинарке и да је заједно са сада већ бившом владом Џозефа Муската и олигарсима блиским његовој Лабуристичкој партији у ветроелектрани, уместо киловата, ловила милионе евра, пливајући у кривичним делима корупције и прања новца. На њих је, пратећи учестале посете тадашњег министра енергетике Конрада Миција, упозоравала малтешка агенција за прање новца пре него што су се у причу укључили Мускат и остатак корумпиране дружине, у међувремену склоњене са власти. Како на све то одговара Ђукановић, означен као мозак „операције Можура“, бар што се црногорске стране тиче?
– Никако, иако је као премијер у време склапања уговора вукао све конце. Мило ћути и прави се мртав док олуја не прође. Он верује да ће добити изборе и укротити и ову аферу, баш као и десетине сличних, не хајући што је због њих Црна Гора стекла имиџ царства криминала и корупције – поручују упућени, уверени да Ђукановић ни на овим изборима неће бирати средства да задржи власт, јер је то једини начин да остане на слободи.
Корупција узима животе
Метју Каруана Галиција сматра да је „случај Можура“ пример организоване криминалне мреже коју су формирали корумпирани званичници и бизнисмени из Малте, Азербејџана, Кине и Црне Горе.
– Они су нам испред носа крали наш новац – тврди Метју. Он верује да кључ истраге у Црној Гори држи Европска унија, која Подгорици мора да пошаље јасну поруку да је прикључење процес који захтева политичке и правне реформе.
– Грађани Црне Горе морају да траже исто од својих лидера. Корупција на крају узима личну слободу и у најгорем случају живот, као што се десило мојој мајци – закључује истраживачки новинар.
Брисел тражи одговоре
Коментаришући „аферу Можура“, портпаролка Европске комисије Ана Писонеро (на слици) поручила је Подгорици да је владавина права да је одлучујући елемент за приступање ЕУ.
– Имајући то у виду, очекујемо да оптужбе о корупцији добију кредибилне, независне и ефикасне институционалне одговоре. Поново истичемо важност расправљања о таквим питањима у демократски изабраним институцијама – истакла је Писонерова.
МУП игнорише истрагу
Дритан Абазовић у среду је поново позвао МУП и тужилаштво да не игноришу истрагу о „случају Можура“, јер је због њега на ногама и ЕУ.
– Саопштењем Европске комисије још једном су се потврдили наши наводи да истрага о убиству новинарке са Малте води до врха црногорског режима. Конкретно, до председника Ђукановића и потпредседника Скупштине Бранимира Гвозденовића. Након сина убијене новинарке огласила се и Европска комисија, а једино се црногорска полиција и даље прави као да се ништа не дешава – поручио је Абазовић.
Е. В.