БЕОГРАД – Уредник Кварталног монитора Милојко Арсић оценио је данас да је у 2015. дошло до позитивног раста у привреди Србије и да ће у наредној години доћи до убрзања раста, али да да ће он бити мањи од већине земаља у региону и Југоисточној Европи.
Арсић, међутим, поручује да је тај раст и даље недовољан, јер је Србији потребно да БДП расте од четири до пет одсто годишње како би сустигла развијене европске земље.
Фондација за развој економске науке (ФРЕН) која издаје тај билтен, оценила је да ће раст привреде у овој години износити 0,8 одсто, што је солидан резултат будући да је домаћа тражња због фискалне консолидације опала за два одсто.
“Остварено је неколико солидних резултата. Привреда је изашла из рецесије, смањен је фискални дефицит, али и трговински у размени са светом”, рекао је Арсић новинарима на Економском факултету и додао да су та побољшања ипак релативно скромна, те да се стопа раста испод један одсто не може се оценити као задовољавајућа.
Арсић је рекао да је очекивање премијера Александра Вучића да стопа раста у 2016. и 2017. достигне два до три одсто, реално, да то јесте убрзање, али да ипак није довољно.
“Раст од два одсто колико се очекује у наредној години биће међу нижим у землљама Централне и Источне Европе. Србија би требало да убрза привредни раст од четири до пет одсто годишње, јер једино тако можемо да се прикључимо развијенијим земљама Европе”, рекао је Арсић.
Према његовим речима, на већи раст БДП-а наредне године, највише ће утицати опоравак пољопривреде.
“Само враћање пољопривреде на просечну производњу, обезбедиће раст од 0,7 одсто. А ако би дошло и до повећања страних директних инвестиција и кредтине активности, то би дугорочно могли да буду добри извори раста”, оцењује овај економиста.
Арсић је рекао да постоје бројне мере да би се остварио раст, а највећи ефекти вероватно могу да се остваре, учвршћењем макроекономске стабилност.
“У ситуацији смањивања фискалног дефицита и инфлације, што се и догодило у овој години, поправљају се и други показатељи макроекономске стабилности, те тада долази до привлачења страних директних инвестиција”, рекао је Арсић истакавши да су инвестиције у 2015. години за 30 одсто веће него у претходној години.
Међутим, каже он, Србја пропушта прилику да кроз повећање јавних инвестиција утиче на убрзање привредног раста. Државне инвестиције, навео је, требало би да износе најмање четири до пет одсто БДП-а.
За дугорочни раст привреде, Арсић је казао да је кључно унапређење институција, реформа државе, креирање подстицаја, како би се људи посветили продуктивним активностима иновацијама и предузетништву.
“Важно је да се унапреди рад правосуђа, катастарске управе и других”, навео је он.
Упитан о отварању поглавља, он је рекао да не очекује додатне мере и захтеве од ЕУ и да ће ЕУ пре свега очекивати унапређење процедура и планирање буџета, што се тиче контроле трошења буџетских средстава, како би се спречило расипање.
РТВ
