Милорад Додик: Набеђени натовци и набеђени европејци, опаснији су за Србију него било какав други процес; ЕУ је поданик САД

Милорад Додик изјавио је у интервјуу за Спутњик да је БиХ неуспешна држава, која је подељена по свим питањима.

— Босна и Херцеговина је неуспешна земља, коју међународни креатори идеје о Босни и Херцеговини, након распада бивше Југославије покушавају да одрже ових двадесет година и очигледно је да у томе не успевају. Босна и Херцеговина је подељено друштво, и то по свим, и територијалним и етничким и културним и образовним, па и економским елементима, тако да то не би требало да буде модел за успешност. Босна и Херцеговина није успела да нађе ниједан свој унутрашњи консензус. Очигледно је и јасно да свих ових година велико присуство међународног фактора — пре свега војног, а и политичког — доминира читавим тим процесом у Босни и Херцеговини. Ако неко жели да у Сирији задржи међународну заједницу која ће управљати тим простором, онда може тај такозвани босански модел да буде узор. То одговара управо међународној заједници, која има много својих службеника што ходају по свету, прво изазивајући конфликте, а онда, након тога, наводно креирајући нека мирна решења.

Гасећи пожаре које су изазвали?

— Па отприлике то тако изгледа. Знамо и данас да се бивша Југославија сама од себе не би ни могла распасти да није било уплива тадашње Немачке, која је креирала издвајање Словеније и Хрватске, и сатанизацију Србије и српског народа. А све се на томе и креирало. И сада, кад се сретнем с неким од њих, видим љутњу зашто све то није успело. Није успело зато што идеја која је негде далеко смишљена, о „дејтонској“, или како они то воле да кажу „функционалној“ Босни и Херцеговини, није истински порив људи који тамо живе! Нисте могли на развалинама бивше Југославије, у којој се Босна и Херцеговина звала „Југославија у малом“, да направите неку нову „малу Југославију“. То је потпуно било апсурдно. Али започели су  масовну операцију, постоји међународно присуство… Данас тврде да су огроман новац дали Босни и Херцеговини, па зато не могу да одустану од тог свог концепта. А Сирија је нешто друго. Сирија је земља богата нафтом, то сви знамо, Сирија је живела један сасвим пристојан живот развијене земље, развијеног друштва. А онда је Сирија добила такозвано „пролеће“, које ју је одвело у хаос, и сада улази у дугогодишњи мрак који је очигледно креиран од стране неких других… Да није било руске интервенције која је и довела до тога да се мора размишљати о завршетку оружаног дела сукоба, вероватно би то трајало годинама, по принципу незавршеног сукоба који би стално изазивао друге, спорадичне сукобе. Наравно, кључно питање је стварање Исламске државе, која је базирана на „калифату“ — то је оно што смо могли прочитати код Алије Изетбеговића, кад је говорио и у својој Исламској декларацији како муслимани, тамо где су мањина, треба да креирају подношљиво и толерантно друштво, а онда када постану велика већина треба да креирају друштво по узору на калифат. Тај калифат смо видели сада, кроз Исламску државу, и све оно што смо могли да прочитамо у Исламској декларацији Алије Изетбеговића сада видимо кроз практичну реализацију Исламске државе.

Сирија је изгледа била последњи подстицај или ударац који је изазвао тектонске поремећаје у целом свету, па и у Европи. Пре Сирије су била, наравно, друга „пролећа“ која су се претворила у хаос, чије последице ми сада и код нас већ видимо… Ви сте рекли пре неки дан да Републику Српску чекају изазови које није могла да реши Европа, и да Српска неће моћи да прими мигранте?

— Последица тога су мигранти, наравно. Мигранти који су показали инертност Европе… која је по већ устаљеном сценарију пратила оно што су креирали неки кругови са Запада, пре свега амерички, и горе по Блиском истоку, и сада ево и у самој Сирији… Кад се Сорош појави негде, ви знате отприлике шта је то. Још нисмо чули да званична Америка оспорава такве методе Сороша и других који то раде… Али Европа је увек била ћутљива, и никада није имала свој став. Тако је било и тада, а тако је било и сада, око ових проблема везаних за Русију, око саме Украјине.

Шта је то чиме Америка држи Европу у таквој врсти покорности да ради на своју штету, јер ми знамо колике штете трпи Европа због санкција Русији?

— Да бисте били послушник морате пре тога бити поданик. Морате бити спремни да то урадите. Подаништво увек вуче у послушништво и слепо праћење свега тога. И то можемо да видимо. Европа је у стратешком савезу са САД и разумљиви су економски и политички интереси. Али Европу никада нисмо чули да снажно и јако оспори било шта што мисли Америка. Тако је било у БиХ, Европа нам је рекла пре 2005. године, и то веома јасно, да је став Европске комисије да не може БиХ да уђе у ЕУ и да се кандидује за ЕУ, све док је протекторат док постоји високи представник. А протекторат и високи представник као једна група западних амбасадора се и даље састају у једном недељно, претресају унутрашњу политику БиХ и доносе ставове које касније намећу органима БиХ као наводно њихове. Такву државу никада није примила Европа, а сада им не смета ни високи представник, ни протекторат, ни међународна окупација која је у суштини то. БиХ је под међународном окупацијом годинама јер је међународна заједница крива и за успех и за неуспех локалних процеса. Она их је одлучујуће детерминисала и не треба се иза тога крити. Извршна овлашћења која су дата високом представнику, односно она која је он сам себи узео, таквог су обима да у данашњем свету немате ни краља ни цара ни било каквог диктатора који му је раван. Упркос томе, сад они говоре о томе како БиХ креће на пут ка Европи, а БиХ је и даље под протекторатом.

Ипак, како ћемо ми решавати проблем избеглица?

— Што се мене тиче, ја сам апсолутно сигуран би Европа покушала да изабере од тих избеглица нешто што њима треба: инжињере, докторе, медицинске сестре, или оне што обављају неке физичке послове, а онда би и нама и свим земљама на Балкану вратила део тих избеглица којима је потребна социјална помоћ и који нису квалификовани за много шта. Република Српска је јасно рекла да не може да буде део тог програма ни под условом чак ни да се креира нека финансијска помоћ. Ми смо научили на то. Европа је нама увек креирала неку беду да би се потом извукла из тога.

Шта мислите какви су изгледи БиХ када су у питању евроинтеграције?

— Апликација БиХ је примљена иако и они сами сумњају да је кредибилна и да може да опстане. Дакле, у садашњим условима драматично су промењени односи и процеси, ни Европа више није оно што је била пре само десет година. А била је нада, обећање, хтење, жеља да се тамо дође. Данас Европа не може да реши проблем миграната, не можете чак да разумете како је могуће да је тај концепт Европе толико лош и слаб да на 500 милиона становника колико има ЕУ, дође милион и по миграната и протресе и доведе у питање читаву Европу. Што и ради, као што видимо.

Рекли сте да ћете, уколико на дневни ред дође тема НАТО у БиХ, расписати референдум. Може ли Сарајево донети такву одлуку без РС као што је БиХ аплицирала за ЕУ?

— Што се тиче НАТО-а, ми смо свој став давно изградили. Прво, НАТО је бомбардовао Србе у РС, друго то бомбардовање је одлучило исход војног сукоба у БиХ. НАТО је био у политичкој промоцији централизације БИХ све време подржавајући политичку мисију међународне заједнице и репресивно се понашао тако што је хапсио одређен бој људи и склањао их са функција.

Тема односа са НАТО-ом је данас веома актуелна и у Србији — поводом давања дипломатског статуса Алијанси друштво се поделило, једни су за, а други против, што је сасвим легитимно, али на чудан начин се појављује теза да Русија врши некакав притисак на Србију, као да је Русија кренула да нас окупира, између осталог, и Спутњиком?

— Ти србијански, набеђени натовци и набеђени европејци по сваку цену, опаснији су за Србију него било какав други процес. По сваку цену прихватати све што долази из НАТО-а и са Запада апсолутно је неприхватљива ствар, треба да будете рационални. Не можемо ни ми, ни Србија, игнорисати чињеницу да постоји НАТО. НАТО постоји. Ми смо то осетили, и Србија и Република Српска су то осетиле. Веома добро знамо шта је то. Али како је могуће да ти пронатовци овде у Србији, у Београду, или било где, забораве та бомбардовања? Да можда не мисле и даље да су били у праву? Да немају ни мало осећаја?

Спутник