Задовољан потврдом на референдуму, а равнодушан на реакције из Сарајева, председник Републике Српске Милорад Додик у божићном интервјуу за Курир најављује да ће прослава 9. јануара, Дана РС, бити спектакл којим ће Срби са обе стране Дрине показати јединство. Таква порука се, како каже, може читати и из чињенице да ће му главна званица у Бањалуци бити председник Србије Томислав Николић. Додик поручује да у 2017. улази офанзивно и не крије да ће бити задовољан тек кад РС и Србија постану једна држава.
Хоћете ли звати колеге из Сарајева?
– Редовно позивамо одређене структуре из Сарајева, пре свега српске представнике. Раније смо позивали и Бошњаке, али се они нису одазивали и сад смо одустали. Неки од Хрвата и дођу повремено. Нама је важно да ту буду људи који су нама драги.
Какве реакције на параду и славље очекујете из Сарајева?
– Могу своје реакције да обесе мачку о реп. Ми то не радимо због њих и нека разумеју како год хоће и параду и прославу. Наравно да знам да нису благонаклони. Ево, Бакир Изетбеговић је рекао да је постојање РС опасније од тероризма. То је тешка квалификација која све нас вређа. А она је мотивисана потребом Изетбеговића да сакрије своју умешаност у промовисање и организовање терористичких група и појединаца који су широм БиХ, а касније и одласком на сиријска ратишта показивали управо колико је тај тероризам опасан и представља претњу миру у савременом свету.
Ви узвраћате исто тако тешким оптужбама. Имају ли оне основа?
– Па то сви знају. Кад се десе терористички напади, Изетбеговић говори да су то малоумници, да им нешто није добро… То је малициозно. Покушавао је да умањи значај тих напада. То је некако пило воду док је било мањег обима, баш као и код ових Западњака који су покушавали да одрже стереотип који су раније створили у БиХ. А БиХ је неодржива земља. Она више није ни јадна, никаква, већ је неодржива. Тамо не пролазе добро ни Срби, ни Хрвати, а ни сами Бошњаци. Срби и РС ће без оклевања успоставити све своје захтеве који јој припадају у складу с Дејтонским споразумом.
Спремате ли ви то неку офанзиву у 2017. години?
– Наравно, биће офанзива. Пре свега имам на уму политичку офанзиву, која подразумева уважавање реалности. Сигурно ћемо радити на новом позиционирању РС и на унутрашњем и на глобалном плану. Ако не буде разумевања за договор у БиХ, ми немамо разлога да остајемо у њој.
Имате ли партнере за ту мисију?
– На унутрашњем плану, мој партнер је народ РС, који то хоће и жели, а мислим да је на спољњем паметно разумети контекст у којем се ствари дешавају и у томе нема посебне везаности за ово или за оно. Ево, постоји једна сјајна идеја о којој смо недавно могли да читамо, а то је да се РС издвоји и направи заједницу са Србијом, и то заједно са четири општине Косова. Уз то иде и враћање доминантно српског предзнака Црној Гори. То све би нам дало дугорочно решење за стабилност Балкана.
Колико је тај сценарио реалан?
– Основни проблем је кренуо оног тренутка кад су Американци на овом простору почели да реализују своју концепцију државе-нације. Слажем се са универзалним принципом да нације и народи треба да имају своје државе тамо где су доминантни. Онда су Американци, због свог прагматизма, рекли да БиХ нема три нације, већ једну и ту је грешка. Нема развоја БиХ у оваквој констелацији односа. Ово је мучилиште у којем нико није задовољан, ни ми који тамо живимо нити странци који су желели другачију БиХ, али ни муслимани који су желели сву БиХ, а добиће је све мању. Хрвати поготово нису срећни, јер су фрустрирани због своје позиције у федерацији. Према томе, то је место незадовољства, а не перспективе.
Шта мислите, хоћете ли дочекати ову нову мапу Балкана?
– Нисам уверен да ћу то доживети као функционер, али ће за мог живота та констелација постојати. Треба препознати да долази време реафирмације држава и оно ће убрзати распад овакве БиХ. БиХ се не може реафирмисати, јер никада није била довољно створена да би постојала и да би је критична маса људи волела. Ко воли БиХ? Можда неколико десетина хиљада људи на Башчаршији. Доста је трпње. Верујем да не морамо више да трпимо.
Ово прекрајање граница на Балкану, које је предложио Тимоти Лес у часопису Форин аферс, подразумева и припајање Косова Албанији. Можете ли то да „прогутате“?
– Косово јесте болно питање, али морамо да отворимо тај дијалог у српском народу и да кажемо да четири општине треба да остану у саставу Србије.
Нисмо ли закаснили за поделу Косова?
– Верујем да нисмо. То би била некаква сатисфакција. Тиме би престао да живи онај осећај код Срба да смо понижени у свему томе. То је, уосталом, реално, јер је на простору где је већина Албанаца немогуће успоставити власт, без обзира на идеализам који неки покушавају да проспу овде у Србији. Мислим на причу о враћању Косова у политичком и територијалном смислу Србији.
Имају ли ваши саговорници у Београду такво разумевање реалности? Шта вам они кажу?
– Нисам с њима причао о томе. Само мислим да је потребно да направимо један нови приступ, с обзиром на то да је у свету завладала нова констелација односа. Само они заблуђени својим претходним идејама не желе да је виде, па верују да треба остати на истим позицијама. Ево, и муслимани у БиХ се боре за БиХ, али је то њихова заблуда. Понашају се арогантно, а то су приписивали Србима на почетку распада бивше Југославије. Мисле да имају природно право на неку илузију која се зове БиХ. Бањалука никад више неће бити њихова, Требиње није њихово, РС није њихова…
И Сребреница је недавно добила нову српску власт и одмах је уследила бошњачка иницијатива да се издвоји из РС.
– Сребреница је сада и политички интегрисана у РС, а ти захтеви су чисте будалаштине. Тај бивши начелник који је то тражио је зато и бивши. Бесмислено ми је и да коментаришем то. Ако хоће да се договоримо, можемо сести. Ништа не желим против Бошњака да учиним, али РС је тапија српског народа и више нико не може да разговара о некаквом померању тамо или овамо.
Јесу ли то разлози због којих никако не успостављате комуникацију с високим представником за БиХ? Последње што смо чули од Валентина Инцка је да сте извршили сецесију правосуђа БиХ и прекорачили црвену линију што се њега тиче.
– Ма он се претворио у један лутајући циркус. Где год дође, прича оно што неко очекује. Оде у Сарајево и направи Хрватима вековну политичку штету, онда оде у Загреб да се тамо њима додвори и прича свашта о нама Србима. Мисли да ће тако продати своје остајање на позицији која му доноси 25.000 евра месечно и веома је заинтересован да тамо што дуже остане.
Спремате ли се за пут у Америку и инаугурацију Доналда Трампа?
– Спремам се, али још чекам да ми одобре редовну визу. Верујем да ћу после одбијања дипломатске добити ову обичну и отпутовати на свечаност на коју сам позван.
Јесте ли изненађени тиме што службе БиХ прислушкују званичнике Србије?
– Их, откад сам ја чуо за то. Па мене бар десет служби прислушкује. Ипак, изненађује ме што у тој обавештајној агенцији с муслиманима и Хрватима седе и Срби који представљају РС и питање је зашто они нису то спречили. Иначе, знамо да се то дешава већ неколико месеци.
И који српски званичници су „на мерама“ Сарајева?
– Најважнији људи, државни и војни врх Србије. Прате и нас у РС.
Пропао је још један покушај да сазнамо политичку позадину убиства премијера Зорана Ђинђића. Како гледате на то да ни после 13 година нема политичке воље?
– Било је неколико власти у Србији и тешко би било причати о јединственој политичкој вољи. Сви су имали прилику да то ураде. Ако постоје налогодавци из политичке сфере, они морају бити процесуирани. То би било нормално и логично и сматрам да је то ствар тужилаштва и судова. Немам ништа против анкетног одбора ако би се тиме нешто помакло с мртве тачке.
Курир
