Била поноћ нема, глува,
Вртар спава, врт не чува,
И сред врта цветна, чедна,
Увуче се свиња једна,
Свуд по врту гледа, мери,
Па започе да се цери:
„Баш су људи ума мала,
Узалуд им само хвала;
Ове травке шта им вреде,
Шта ту има да се једе?
Гле, свуд руже, лале стоје,
И шебоји разне боје,
А баш нигде тиква нека,
Ил’ коричак од дулека…
Па бар да је цвет до цветка
Да је реда и поретка;
Већ ту леја, тамо бокор,
Права збрка, јад и покор.
Стан’те људи, ташта главо,
Да видите умље право,
Да сазнате шта ја вредим
Кад прионем врт да средим“.
Била поноћ нема, глува,
Вртар спава, врт не чува,
И на пос’о свиња преже:
Кида лишће, чупа вреже,
По лејама рови, рије,
Ломи притке и саксије,
Поразбаца цвеће свуда,
И направи триста чуда.
А кад сину сунце врело
Јадно цвеће паде свело.
Za dobru svinju nema losih pomija!
Za dobru svinju nema losih pomija!
koja je od ove tri Dacic !?
koja je od ove tri Dacic !?
dragane zasto vrijedjas svinje??