Сада се одлучује хоће ли српска историја да буде покоравање нашег народа или ће бити наука која трага за истином, рекао проф. Ковић
Професор Филозофског факултета др Милош Ковић ових дана пролази кроз невиђени прогон од стране бројних колега историчара, који не могу да му опросте јавне наступе у којима брани праву историју Србије.
Доносимо неколико акцената из разговора проф. Ковића са Дејаном Петром Златановићем из продукције Центар канала Србин.инфо:
„Када Никола Самарџић напише да су Срби биолошки отпад Европе и тражи денацификацију Србије, каже да смо залужили Јасеновац, Олују и тражи обнављање Голог отока, онда морам да дигнем глас. Ако Радош Љушић у полемици са Милорадом Вучелићем, вођеној преко Новости и Печата, каже да је требало да клекнемо пред Немцима и Аустроугарима 1914, пред Немцима 1941. и 1991. – онда је моје да кажем да не треба да клекнемо ни пред ким. Да ли ћете клекнути пред Немцима или Енглезима или пред Ватиканом, свеједно је – ви сте у позицији клечања. Или кад Дубравка Стојановић каже да је Благоје Јововић терориста и убица, ја морам да кажем да је Благоје Јововић, атентатор на Анта Павелића, урадио оно што је у традицији Гаврила Принципа и Милоша Обилића. Ако ће да ми суде због тога што кажем што мислим, нека ми суде. Можемо да се иселимо, али можемо и да се боримо за разумевање, тумачење и интерпретацију српске историје. Сада се одлучује хоће ли наша, српска, историја да буде покоравање нашег народа, или ће историја да буде наука која трага за истином.“
„Мило Ђукановић је бастион тог зла, финансирао је и режим и опозицију у Србији и разне грађанисте-интелектуалце. Сада су нервозни. Хоботница је још жива, али њихово време пролази. Можда ће истина погодити наше суседе у Сарајеву, Загребу или Подгорици, али наше је да изнесемо истину, историјску истину, ма каква она била и коме сметала.“
„Светски је тренд повратак побожности. То се види у САД у Великој Британији, у Русији у јужној хемисфери. Мање у ЕУ. Зато од напада са стране морамо да се бранимо Светосављем, јер је оно наш културни образац. Ту спада и косовски завет. Литије у ЦГ нису биле само одлика идентитета Срба, већ идентитета европског човека. Као да је неко на Западу рекао Милу да се заустави. Ни режим у Београду се није поставио као код случаја ‘државни удар’ 2016. године, али је могуће да је и српском режиму неко рекао са стране да се не меша. Људи су спремни, литије би могле да промене ситуацију и у Србији. То би црква могла да реши и ако СПЦ добије сигнал који чека, то ће решавати и у Србији. С друге стране, ми то не можемо да чекамо и зато смо основали Покрет за одбрану Косова и Метохије. Не можемо се само крити иза Цркве, већ свако од нас треба да се запита шта је спреман да уради за одбрану Косова и Метохије.“
Наслов и опрема: Стање ствари
(Центар)
Милош Ковић је частан човек, научник, интелектуалац. Заслужује подршку сваког поштеног, нормалног човека. Образовање младих људи је стратешки циљ нормалних држава. Српски народ је противправно злочиначки нападнут, бомбардован што је праћено лажним наративом. Очигледно је да смо окупирани јер је у Србији нападнут човек који се супротставио непријатељским виђењима нас самих подстичући самопоштовање и самоуважавање младих. Невероватно је да он у својој земљи, за коју се бори има огромне проблеме да нормално обављао свој посао. Сем тога је тужен од стране колега који не би ни смели да буду на универзитету и да својим ставовима трују студенте. Потпуно парадоксално.
Potpuno podržavam tekst koji je napisala SARA, tako da ne bi ponavljao sve ono što je ona već napisala. Koncentrisaću se na tragično stanje u nažalost današnjoj vazalskoj državi Srbiji. Mladaog i edukovanog intelektualca proganjaju “kolege” koje su očigledno skloni samoporicanju ?!? I to se čini od strane ljudi okupljeni oko drugog profesora (Nikola Samardžić),” koji iznosi stav kako su “Srbi zaslužii Jasenovac.” BDW: Moja pokojna tetka Zora Račić je kao devojka od 19 godina odvedena iz jednog podkozarskog sela (Mahovljani kraj Banja Luke) u Jasenovc, iz koga se nikada nije vratila. Svedok toga je moja pokojna mati, koja je takođe tog tužnog dana, bila svrstana u tu kolonu smrti, ali je nju, devojku od 16 godina, uloživši svoj kredibilitet, spasao komšija koji je bio u redovima domobrana i zbog njene mladosti, izvukao je iz te kolone, koju su formirale ustaše !!! Čime je moja tetka zaslužila Jasenovac ??? Čime, moram zapitati amoralnog profesora Samardžića ??? Čime su se “zamerili” ustašama, hiljade nevinih seljana podkozarskih sela, da bi profesor Samardžić sebi dao za pravo, da uzvikne jednu od najsramnijih rečenica izgovorenih iz usta jednog Srbina ??? Sramno i više nego sramno ponašanje svih onih sledbenika Latinke Perović, koja je bila istaknuti član komunističke partije Srbije i Jugoslavije i koja danas svojim stavovima, identičninim prof Samardžiću nesmetano zariva nož u leđa i dušu srpskom rodu ! Svi ti drugosrbijanci, autošovinisti i Srbi skloni samoporianju su nekakvi nastavljači jugoslovenstva i titoizma !!! Jedna od najpogubnijih posledica Brozove politike je formiranje sitno sopstveničkog mentaliteta kod Srba i progon Srba u ime jugoslovenstva. A Srbija sve dok se ne odrekne refleksija Jugoslavije i brozovsko-komunističke šarene laže nazvane bratstvo & jedinstvo, neće moći da načini pozitivan pomak ka budućnosti !!! Nužno je da se vratimo isključivo srpskom stanovištu, kako to mudro zaključuje profesor Milo Lompar, jedan od najvećih današnjih intelektualaca !!!
neki krvin sin kome je samar u imenu a cergarenje u poganom srcu, i njemu slicni imaju prozor il prodju ponekad kroz pomrcinu, pa nije problem u njima, problrm je kod onih sto ga slusaju ili u onima koji cute, racunajuci i mutave akademike, vampire koji isisavaju krv Srbskom Narodu a nista ne daju.
tu bandu treba isterati na ulicu paljenjem krpa, oduzeti im primanja i dati onima koji hoce za rad leba.
cutanje je odobravanje a tu je mesto za rodoljube a oni u pecalbi a ostali maloumni, kljakavi, slepci, gluvi i mutavi.
————
izmedju Srba i krvata nema, niti moze biti pomirenja, osveta i naplata svih dugova sa kamatom je jedino moguce resenje a i onda visoki zid, bez prolaza i kontakta.
jok, servi, uvek robovi i sluge tudjina, traze svoje mucitelje i gazde, za njih Sveta Srbska Zemlja nije otadzbina vec krava muzara.