Ових дана често се чује да после пандемије вируса корона „више ништа неће бити као пре”. Напротив, по свему судећи, испред врата ће нас сачекати све што смо ту оставили кад смо се посакривали у своје станове. Вирус корона само указује на задах смећа у ходнику и на оне који га ту гомилају. Другим речима, пандемија разоткрива давно започете процесе. Она убрзава историју.
Запад је одавно на низбрдици. Није реч само о крсташким походима покренутим 1994. нападом НАТО-а на Републику Српску, који су увели свет у бескрајне ратове праћене таласима тероризма и миграција, па ни о економској кризи започетој 2008. године. У последњих десетак година откриле су се дубоке културне и друштвене поделе унутар САД и ЕУ. Необично огорчени политички сукоби пратили су судбоносне догађаје који су тада потресли западни свет: прихватање маса имиграната, успон популизма, брегзит, избор Доналда Трампа за председника САД, немачка хегемонија и раздор у ЕУ.
Пандемија је само потврдила унутрашњу, системску слабост, изазвану чудном смесом необузданог, неолибералног индивидуализма, моралног и културног релативизма, колонијализма и милитаризма, сакривеном иза идеологије мултикултурализма, инклузивности, мањинских и људских права. Упоредо с привилеговањем најбогатијих, текло је гашење традиционалних заједница и слабљење солидарности, праћено урушавањем социјалних служби и, нарочито, здравственог система.
Усред помора, богате чланице ЕУ оглушиле су се о вапаје Италије. Шенгенски систем се преко ноћи распао и његове чланице претвориле су се у себичне националне државе, које се беспоштедно боре за респираторе, тестове, маске и рукавице. Немачки министар унутрашњих послова оптужује САД да су у Бангкоку преотеле његовој земљи 200.000 маски, док му из Вашингтона одговарају да не знају о чему је реч. У исто време, потврђено је да су САД покушале да купе немачку лабораторију која ради на вакцинама и да је њихова војска одвезла 500.000 тестова из умируће Италије.
Друштвене мреже, који су и до сада скоро сваку стручну јавну расправу претварале у анонимно вређање и свађу око „истина” напабирчених на интернету, у рукама изолованих и уморних људи претвориле су се у средство ширења панике и теорија завере. Одраније пуни неповерења према управљачким елитама, они ће, као и до сада, морати да плаћају трошкове економске кризе, проистекле из месеци пандемијске пословне стагнације, али и из грамзивости и кратковидости политичара и банкара. То ће убрзати и заоштрити постојеће поделе и сукобе.
Управљачке елите и њихови медији и у времену пандемије понављају старе фразе. У иступању од пре неколико дана Хенри Кисинџер више није био ни бледа сенка оног старог, трезвеног историчара. Сумње буди и то што се заокупљеност пандемијом користи да би се повлачили потези који ће свет увући у нове сукобе. Албански лобиста Данијел Сервер тврди да Трампова администрација убрзано ради на „разграничењу” Србије и „Косова”, уз помоћ председника Србије и те парадржавне структуре (интернет сајт Коссев, 19. март 2020). Видели смо, потом, како су САД, усред пандемије, срушиле „премијера” Албина Куртија, који се тој идеји противио. Амерички марионетски режим у Црној Гори, из основа уздрман масовним црквеним литијама, користи пандемију да би се обрачунао са Црквом и ухапсио самог митрополита Амфилохија.
Униполарни свет одавно више не постоји. Оно што је почело агресијом против Срба, у времену короне само се убрзава. Кина, чију је амбасаду у Београду 1999. разорио НАТО, сада постаје главни противник САД. У току је медијски сукоб око тумачења историје почетка и порекла епидемије. Реч је, дакле, о оспоравању моралне и идеолошке хегемоније Запада. Кина се, за разлику од САД и ЕУ, успешно изборила с првим таласом епидемије, да би прва прискочила у помоћ европским земљама и Ирану, кога САД и даље држе под санкцијама. И Русија, на чијим границама је НАТО уочи пандемије спремао велику војну вежбу, успешно се носи с вирусом корона и шаље помоћ угроженим земљама. У добу короне, под притиском Запада, убрзава се претварање два евроазијска колоса у природне савезнике.
Изолација и ширење овлашћења националне државе убрзавају процес повратка традиционалним заједницама: породици, завичају, цркви и нацији. Општа бежанија из градова потврђује да култ самосвесне урбаности уступа место сеоском миру и сигурности. Државе су, међутим, у име здравља и безбедности, прошириле своју моћ над грађанима и од ње неће лако одустати. Запад одавно не крије да прати наше електронске и телефонске комуникације. Кинези се сада хвале полицијским шлемовима који им омогућавају да на улици препознају заражене и сумњиве. Трагикомични напади на веру у име науке и хапшења епископа само су врх леденог брега. Пандемија је снажно појачала стару линију раздвајања између слободе савести и државне принуде. Ту ће се, у будућности, водити главна борба.
Ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду
Политика.рс
