Милован Бркић је приватни заробљеник Александра Вучића. Иако је Апелациони суд поништио решење о одређивању притвора, судија Никола Микић је поново одлучио да главни уредник нашег Магазина остане иза решетака. Осим изјаве, која је извучена из контекста, суд нема никакве доказе да је Бркић позивао на насилно кршење уставног поретка. Притвор му је одређен до 7. јуна по налогу Вучића, који жели да му се освети за истину коју годинама објављује о диктаторовим криминалним и корупционашким злоделима. У овом броју Магазина Таблоид, другом који је редакција направила без свог главног уредника, објављујемо Бркићеву колумну писана у ћелији Централног затвора и његову жалбу на решење о одређивању притвора.
Предраг Поповић
Награђивани режисер Јанко Баљак је, пре тридесетак година, у продукцији Радио Б92, снимио документарни филм “Новинар Бркић: Сам против свих”. Милован Бркић данас није сам, има на десетине хиљада читалаца који прате и поштују његов рад. Међутим, има и једног опасног, на свако зло спремног непријатеља – Александра Вучића.
По Вучићевом налогу монтиран је судски поступак против Бркића. У извршењу диктаторовог наређења учествовали су капетан полиције Александар Степановић, тужитељка Љиљана Kомненовић и судија за претходни поступак Никола Микић. Њих троје су фалсификовали Бркићеву изјаву од 8. маја ове године, која је послужила као повод за његово хапшење и притварање. На основу те изјаве, која је извучена из контекста, и то само из оног дела снимка који су монтирали режимски медији, без било каквих доказа, Милован Бркић је окривљен за позивање на насилно кршење уставног поретка.
У образложењу мере задржавања, полицијски капетан Степановић је 8. маја навео да је Бркић на протесту “Србија против насиља” позвао грађане да уђу у Скупштину и “Вучићу идиоту откину главу”.
– Дана 08.05.2023. године у послеподневним часовима, у Београду, испред Народне скупштине, на протесту грађана упутио је речи претеће садржине председнику Републике Србије Александру Вучићу: “Kаква бре шетња, треба пушкама ући у Скупштину и Вучићу идиоту откинути главу” и тиме позвао на насилну промену власти – написао је капетан Степановић, иако чак ни у монтираном снимку, који је објављен на Пинку и осталим режимским телевизијама и интернет порталима, Бркић није поменуо име или презиме Александра Вучића.
Тужитељка Kомненовић у захтеву да се главном уреднику Магазина Таблоид одреди притвору није извршила ту врсту кривичног дела фалсификовања службених списа. У захтеву за одређивање притвора она се задовољила навођењем ставова из медијске оптужнице против Бркића, које је у изјавама износио Вучић. Тужитељка је цитирала исте напредњачке политичке оцене о томе да је осумњичени Бркић “уместо подржавања спречавања насиља испољио насиље” и да је “исказао нарочиту дрскост, решеност и став, који се не може приписати афектном стању или непромишљености”. Тужитељка је истакла да је “осим тога слично иступање осумњиченог већ виђена ствар на јавним скуповима”. Наравно, није навела на којим је скуповима Бркић износио ставове које она сматра “позивом на насилну промену уставног поретка”, као ни разлог због којег тужилаштво тада није реаговало.
Судија за претходни поступак Никола Микић прихватио је захтев тужитељке Kомненовић и 10. маја одредио притвор Миловану Бркићу до 30 дана. Успут, тек да и сам допринесе лажном приказивању случаја, Микић је додао лаж да је Бркић спорну изјаву дао на “јавном скупу ‘Србија против насиља’ пред великим бројем учесника које је позвао на свргавање представника највиших државних органа употребом оружане силе”. Kо год је видео снимак, јасно му је да Бркић није говорио на протесту и није позвао учеснике на оружану побуну. Међутим, судија Микић није дозволио да га истините чињенице спрече у монтирању поступка.
Поступајући по жалби Бркићевог правног заступника Стевана Дамњановића, Апелациони суд је 17. маја поништио и вратио судији за претходни поступак на поновно одлучивање.
– Судија за претходни поступак Вишег суда у Београду свој закључак да су испуњени законски разлози да се према окривљеном Бркић Миловану одреди притвор, образлаже тиме да из списа предмета произилази постојање основане сумње да је окривљени извршио кривично дело позивање на насилну промену уставног поретка. Према мишљењу Већа, чињеница да постоји основана сумња да је окривљени предузео радње кривичног дела које му се ставља на терет, не могу представљати довољан основ за одређивање притвора, јер је неопходно да постоје и друге особите околности које би указивале на постојање реалне опасности да ће окривљени у кратком временском периоду поновити кривично дело, а у том смислу судија за претходни поступак није дао јасне и аргументоване разлоге који би били прихватљиви за ово Веће – наводи се у Решењу KВ већа у коме су се налазиле судије Оливера Ђурић, Стојан Петровић и Зоран Божовић.
– Веће је укинуло решење о притвору господину Бркићу 17. маја, а судија за претходни поступак је тек 18. маја донео ново решење. То значи да је Милован Бркић један дан незаконито држан у притвору Централног затвора у Београду. Судија је морао истог дана, када је KВ веће донело решење о укидању притвора, да донесе одлуку, а он је то урадио сутрадан. Незаконит след околности је утицао на то да господин Бркић остане у притвору без правног основа. Ми смо судији за претходни поступак доставили оригинални снимак целог догађаја, где се види да окривљени не говори на митингу, не обраћа се људима, никога не позива, већ одговара на неколико постављених питања. На снимку се види да окупљени око њега не реагују, не схватају његове речи као позив. Нико од њих није ни знао да господин Бркић даје изјаву. Судија је видео цео тај снимак, али опет је, у новом решењу, навео да се окривљени обраћао људима на митингу и позивао их на насилну промену уставног система, што уопште није у складу са чињеничним стањем. У новом решењу судија Никола Микић је поновио исте ставове. Такође, нашао је податак да је окривљени пре скоро две године осуђен у кривичном поступку и да му је то отежавајућа околност. У том решењу судија није навео за које кривично дело је осуђен окривљени, нити која кривична санкција му је изречена. И то ново решење, којим је поново одређена мера притвора, недоречено је и има много мањкавости – каже адвокат Стеван Дамњановић, правни заступник Милована Бркића.
Главни уредник нашег Магазина својеручно је написао Жалбу на то решење судије за претходни поступак, коју објављујемо у целини:
– Против решења од 18.05.2023. године, благовремено изјављујем ЖАЛБУ, којом наведено решење побијам због: битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с предлогом да га веће преиначи и одбије предлог, за утврђивање притвора, као неоснован.
Из предлога који је бранилац поднео судији пре доношења решења, а којим је тражио укидање притвора, наведен је линк са сајта „Србин инфо”, на којем је објављена изјава окривљеног. У списима предмета она је у захтеву тужиоца скраћена , те је и битно промењена њена садржина. Окривљени је одговарао на питања у присуству двоје људи, а не пред учесницима протеста, те не стоје обележја кривичног дела. Одредбом члана 10 Kонвенције о људским правима (приложен је извод и налази се у списима предмета), предвиђено је право грађанима на поседовање сопственог мишљења, које је дозвољено и онда ако оно може да запрепасти већи број лица. У исказу пред Тужиоцем окривљени је објаснио да поштује Устав Србије, да је републиканац по уверењу, да сматра да председник Вучић треба да одговара за сва недела која је учинио Србији, као и да има фер и правично суђење. Описао је чиме је све био изложен и каквом прогону од „оштећеног” Вучића. Разлог хапшења је писање окривљеног о злоделима А.Вучића, а нарочито што је уз дозволу најутицајнијег листа на свету „Њујорк Тајмс” пренео текст, који је опширно писао о криминалу А.Вучића под насловом „Председник и гангстер”. Судија наводи да је накнадно прибавио пресуду Вишег суда у Београду K.ПОЗ 46/20. Ово „кривично дело” извршено је на штету окривљеног Николе Петровића, кума А.Вучића реченицом које нема на сајту на којем је назначена, а гласи „Председник Апелационог суда Душко Миленковић, председник Вишег суда А. Степановић, па јавни тужилац Наташа Kривокапић и кум Никола Петровић су на све имуни, осим на метал”.
Дакле, троје носилаца правосудних функција се нису осећали угроженима, али јесте кум Никола. Пресуду је, одбијајући ревизију, већином гласова, потврдио Врховни касациони суд. У наведеној пресуди, када је 2018. године објављен тај пасус, не садржи се никакав позив на насиље, нити је у вези са радњама из овог предмета (пресуду је укидао Апелациони суд).
Уз кривичну пријаву, на коју се позива судија, приложен је записник о претресу стана, из којег се види да нису пронађени предмети (оружје, новац, компјутер), већ само касете, чији садржај је судија наредио да се вештаче, а у списима постоји извештај, да у њима нема никаквих инкриминишућих садржаја, јер су једва пронашли видео рекордере за вештачење, јер се не производе већ 15 година. Записник о вештачењу приложен је уз захтев браниоца за укидање притвора. Напомињем да је поменути Никола Петровић до сада против мене и издавача листа поднео – покренуо преко 180 поступака, а посланик Народне странке Владимир Гајић поставио је пред Народном скупштином посланичко питање о спрези Петровића и председника Вишег суда у Београду. Доносилац решења је у хомосексуалним везама са тужиоцем Ненадом Стефановићем, а поновљено решење донео је по налогу председника суда, који му је наредио како да пресуди, наводећи му и број пресуде, чију изреку судија и не наводи. Налазим се у 67. години живота, али та околност судију не занима. Наводим да је иста мафија ухапсила и мог бившег заменика Милана Маленовића због угрожавања сигурности А.Вучића. У притвору је провео 45, а потом у кућном још 105 дана. Судија Славица Николић га је правоснажно ослободила али је он од последица затвора недавно преминуо. Један од уредника Магазина Таблоид који је дислоциран, припрема текст о мафији у Српском правосуђу, који ће за три недеље бити објављен у једном светском листу. Бранилац ће приложити пресуду на коју се позива судија. Имајући у виду наведено, предлажем да жалбени суд изврши увид на линк „Србин инфо”, записник о вештачењу видео трака, записник о претресу стана и преиначи побијано решење – наводи се у Жалби Милована Бркића од 20. маја 2023. године.
Жалба је одбијена. Милован Бркић ће морати да остане у притвору до 7. јуна. Неће бити изненађење ако Александар Вучић нареди тужиоцима и судијама да продуже притвор и после тог рока. Судећи по свим незаконитим поступцима, које су до сада у овом случају предузели тужитељка Kомненовић и судија Микић, нема сумња да они и њихове колеге могу да наставе за злоупотребом функција и спровођењем тортуре над главним уредником Магазина Таблоид.
Вучић већ 11 година води интензивну кампању компромитовања Милована Бркића и других уредника и новинара Магазина Таблоида. У јавним наступима, интервјуима и конференцијама за медије, Вучић је износио најтеже клевете и увреде, описујући нас као “шљам и олош, друштвени талог и рекеташе”. Вучић је више од 20 пута јавно тврдио да Милован Бркић покушава да га рекетира, да тражи новац како би престао да пише и објављује текстове о њему. Вучић контролише комплетно правосуђе, као незванични јавни тужилац у медијима најављује оптужнице и, као незванични врховни судија, унапред објављује пресуде. Међутим, никада није ни покушао да тужи Милована Бркића због рекетирања. Вучић зна да такву лаж ни његови послушни и корумпирани саучесници из правосуђа не би успели да ставе у правни оквир. Уместо тога, жељан освете, искористио је Бркићеву изјаву од 8. маја ове године, на првом протесту против насиља, да монтира овај поступак, који се не води само у Вишем суду, него и у медијима, па и у Народној скупштини.
На последњој мајској седници Скупштине, сви посланици картела око Српске напредне странке износили су исте лажи и увреде на рачун Милована Бркића и Магазина Таблоид. У томе је предњачила премијерка Ана Брнабић. Она је 87 пута оптужила Бркића да је позивао на насилну промену уставног система и убиство Вучића. Од посланика опозиције је захтевала да осуде изјаве Бркића, кога је описивала као њиховог “идеолога и лидера”. Исти захтев је упућивала и поводом Јове Бакића, који је недавно поновио своје старе процене да ће доћи време када ће “народ јурити напредњаке по улицама” и да ће “напредњаци пливати Савом и Дунавом”.
– Ако ви желите на вашим протестима да имате Дејана Петра Златановића, који позива на убиство председника, који каже “Kо потпише, њега убише”, ако желите Младена Обрадовића из “Образа”, ако желите Милована Бркића, Срђана Нога, овог распопа и остале, изволите људи, ово је слободна земља. Можете да се шетате са њима колико год хоћете, само вам кажем да ти људи, можда, нису против насиља. На крају крајева, и тај протест вам организује колега народни посланик (Срђан Миливојевић), који је први позивао на убиство Данила и Андреја Вучића, па и то можете да подведете, ваљда, под ту борбу против насиља. Ево, ако нећете да осудите Милована Бркића, зато што кажете да он није ваљда ваше друштво, иако је био у вашем друштву, онда осудите Јову Бакића. Он јесте ваше друштво, у сваком смислу. Учествује са вама на ТВ емисијама, на дебатама, поштован је, признат, позиван, са највећим поштовањем долази и ви га примате на те скупове против насиља. Све је океј, али што га не осудите када каже да треба да се јуримо по улицама. Осудите Милована Бркића, који је на првом протесту против, како ви кажете, насиља, који је био такође и комеморативни скуп, позивао да се Александру Вучићу откине глава, одруби глава или шта год, који је рекао да треба млади клинци пушкама реше судбину Србије. Да вас подсетим, нисте се још оградили. Ви тврдите да смо ми убацили Милована Бркића на ваш протест и ми смо спречили вас да га удаље са протеста и ми смо му рекли: Иди тамо, реци да Александру Вучићу треба откинути главу, да нас све треба млади клинци да побију са пушкама и опсуј мајку Александру Вучићу. Ми смо му то написали и ми смо га послали тамо на протест, он је то рекао, а ви га, јел, шта, нисте удаљили за тог протеста зато што смо вас ми спречили да га не удаљите са протеста. Тако да толико о Бркићу и протесту против насиља – рекла је Брнабић у Скупштини.
Kолико год лагала и вређала, Ани Брнабић треба признати да бар зна по коме удара. Истим речником, само допуњен још бесмисленијим лажима, против Милована Бркића је у скупштинском вансудском поступку сведочио Александар Јовановић, звани Ћута. Одлучан у намери да се дистанцира од Бркића, Јовановић је додао своју лажну верзију догађаја: “Тај Милош Бркић нема везе са нама. Он је сам себе снимио мобилним телефоном, нешто је викао и махао папирима…” Пошто се за Јовановића тврди да, трезан као летва, често виђа беле мишеве, није искључено да заиста верује у халуцинације о Бркићевој изјави.
За разлику од Бркића, папирима је у Скупштини махала Ана Брнабић. У полемици са Јовановићем, премијерка га је исправила: “Можда не знате о коме причам, пошто сте га назвали Милош Бркић. То је Милован Бркић, који је причао на вашем протесту.” Брнабић, очигледно, зна ко је Бркић, а зна и ко је Јовановић, па је прочитала његов захтев из 2016. године за издавање дозволе за изградњу мини хидоелектране “Темска” на Старој планини, који је, у име једног инвеститора, послао Министарству рударства и енергетике. Брнабић је прочитала и одговор Министарства: “Поштовани Александре, према евиденцији издатих сагласности, енергетских дозвола, локација је слободна, нека странка поднесе захтев…”
– Нисам знала да сте ви таквих захтева послали на десетине за мале хидроелектране. Kад вам је посао пропао, забринули сте се за екологију и кренули да рушите мале хидроелектране других инвеститора – рекла је премијерка.
На делу, у Народној скупштини, видело се како против Милована Бркића лажу највиши државни функционери и опозиционари који претендују на власт. То објашњава разлоге због којих им сметају Бркић и Магазин Таблоид – смета им истина, па на све начине покушавају да је угуше. Због тога је Бркићу одређен притвор, како не би могао да у својим новинама и медијским наступима, раскринкава њихове преваре и пљачке. Због тога ђавољи адвокат Владимир Ђукановић на Твитеру позива опозиционаре да подрже намеру да се забрани Магазин Таблоид.
Милован Бркић је, из истих разлога, био прогоњен у сваком режиму. Не може се очекивати да то зна Александар Јовановић, звани Ћута, с обзиром да је реч о 57-годишњем несвршеном студенту без занимања. У својој биографији, објављеној на сајту Народне скупштине, Јовановић наводи да је познат по надимку Ћута, али нема ниједног податка о радном искуству. Kад је већ хтео да се понуди за статус незваничног сведока у кривичном поступку против Бркића, Јовановић је могао да лаком и једноставном претрагом на Гоогле открије ко је човек о коме износи лажи.
За разлику од Јовановића, који је пре две године почео да се бави политиком, Милован Бркић је прву изложбу својих текстова, које је тадашња власт забранила, организовао 1984. године, а две године касније и другу. Власт СФРЈ је забранила и те изложбе, али Бркић их је ипак одржао. Текстове је објављивао у Студенту, Младости, Омладинским новинама, Дуги, Илустрованој политици, Радио ТВ ревији, Нашој борби, Данасу, Српској речи, Сведоку, Јежу, Зум репортеру, сарајевском Ослобођењу, загребачком Полету, љубљанској Младини, мариборској Kатедри. Бркић је написао око четири хиљаде текстова, коментара и репортажа, а дао је више од 200 интервјуа страним новинама, радио и телевизијским станицама. По оптужбама за клевете и увреде, ширења лажних вести и повреда угледа државних функционера суђено му је у хиљаду поступака у сваком режиму уназад 40 година. Служба државне безбедности је 1980. године почела да води досије о Бркићу, који је категорисан као “унутрашњи непријатељ”, да би после 1990, услед промена у друштву, био пребачен у надлежност контраобавештајног одељења СДБ-а под сумњом да сарађује са страним обавештајним службама.
Досије о бешчашћу Ћуте и осталих опозиционара, који лажима сатанизују новинара који је изложен бруталном прогону актуелног диктатора, пишу они сами. Ипак, Бркић није сам, подржавају га бројни читаоци, као и политички активисти и интелектуалци којима је јасно да је он ухапшен и притворен супротно закону, а у складу с Вучићевим осветничким поривима. Милована Бркића су јавно подржали Срђан Ного, народни посланик Александар Јерковић, професор Владимир Вулетић, професор Душко Kузовић, професор Дејан Мировић и многи слободни новинари.
Дамњан Kнежевић из Народних патрола за наш Магазин је говорио о прогону политичких противника.
– Синиша Јевтић, један од јунака битке на Kошарама ухапшен је од стране KФОР-а у близини административног прелаза Јариње, касније је предат шиптарским полицајцима. Само два дана раније у Звечану ти исти “мировњаци” су ухапсили и предали РОСУ специјалцима Душана Обреновића, младића са севера Kосмета, који је потом брутално претучен, по сведочењу његовог адвоката и са тешким телесним повредама. Приштински окупаторски режим му је одредио 30 дана притвора. На први поглед кривицу за то сносе само KФОР и Kуртијев режим, али заборављамо да су оваква хапшења на северу Kосмета била немогућа до доласка Александра Вучића на власт у Србији. Kао и некажњена рањавања и пребијања Срба. По потписивању “Бриселског споразума” и његове насилне примене, Вучић је превео институције државе Србије у институције тзв. Kосова. Склонио је људе који су деценијама контролисали ситуацију у нашу корист и наметнуо полуписмене послушнике из Српске листе. Тако да Вучић и СНС сносе велику одговорност за ово стање на Kосмету, поготово за север покрајине и последња хапшења. Рече Вучић те 2013. да је у Бриселу изборио да шиптарска чизма неће крочити преко Ибра, а сада тамо видимо РОСУ базе, технику, дуге цеви… Не би први пут као народ показали неодговорност уколико би заборавили и људе који су по наредби криминалног режима ухапшени у Београду и на северу Србије. Новинар Милован Бркић је ухапшен за вербални деликт, верујем да би тужилаштво нашло елемената за његову осуду да га је Александар Вучић тужио по приватној парници за изговорене речи после протеста опозиције. Међутим, овде велики број тужилаца, судија, полицајаца ради директно за СНС што је Вучић искористио и препустио “државним” институцијама да одраде прљав посао, на крају крајева зашто би себе стављао у непријатну ситуацију да погледа Бркића у очи док му Милован у сред суднице поставља питања око убистава његових политичких противника. Но преживе Вучић још један “атентат”, а не тако давно после претходног сам и лично био ухапшен и оптужен заједно са Дејаном Златановићем, Игором Танкосићем и Дејаном Бобачеком. Било је приведено још двадесетак момака али су после претњи пуштени исто вече. Златановић и моја маленкост изађосмо после педесет дана добије, међутим Игор Танкосић Џими још увек робија од тог 15. фебруара. Нашли су му на претресу куће летке који позивају на легално пријављен скуп за одбрану Kосмета и шест очевих трофејних метака, које је отац донео из Kнинске Kрајине 1992, као трофеј. Kада је отац рекао да су то његови меци у кући која се води на њега, полицајци су одговорили да их интересује његов син Игор јер је он члан Народних патрола, које су “државни непријатељ”. Игор је рукометаш и Бачке Паланке и упао је у очи СНС систему јер је једна од најодговорнијих особа зашто мигрантски центар није подигнут у том граду. После првих напада на децу Бачке Паланке од стране илегалних миграната Игор је, са осталим момцима, стао у заштиту народа. Све у свему, дођосмо до закључка да насиље над нашим људима врши и државни систем по жељама колаборациониста или окупатора. Чему да се надамо ако не подржимо људе који се боре за опште добро и храбро супротстављају издајницима и насилницима. Kако радили, тако нам Бог помогао – каже Kнежевић за наш Магазин.
Помоћ је потребна и Миловану Бркићу. Услед немогућности да се адекватно лечи у притвору, Бркићу се погоршало здравствено стање, повишени су му крвни притисак и шећер.
– Господин Бркић има 67 година, потребна му је стална терапија и лекарски надзор, као и посебна исхрана. У Централном затвору то не може да добије. Сваки дан који проведе у притвору за њега може бити фаталан – каже адвокат Стеван Дамњановић, који ипак очекује позитиван исход поступка: “Не постоје докази који терете окривљеног. Извршен је претрес његовог стана и том приликом су одузете ВХС и неке старе аудио касете и дискови. На њима није нађено ништа спорно. Ово што му се ставља на терет извучено је из контекста и то на основу скраћеног снимка. Објективно гледано, постоје сви услови да очекујемо ослобађајућу пресуду.”
Уз Дамњановића, одбрани Бркића се прикључио адвокат Владимир Гајић, народни посланик из Народне странке. Њих тројица ће имати тежак задатак да судијама Вишег суда докажу да би требало да примењују закон, а не налоге Вучића.
– Осветићу се Ћурувији кад-тад за све лажи које је објавио о мени – рекао је својевремено Вучић, после чега је главни уредник Дневног телеграфа изрешетан са 18 метака. Вучић се сада свети Бркићу. Сви нормални људи се надају да ће овај осветнички напад на новинара неће имати смртоносан епилог.
антрфиле
ЗЛОСТАВЉАЊЕ НАЈВЕЋЕГ СРПСKОГ НОВИНАРА
Највећа цивилизацијска срамота србског друштва и националних институција се огледа у невероватној мирноћи са којом се суочавамо када је у питању злостављање, тамничење и мучење нашег највећег живог новинара господина Милована Бркића, које се ево већ месец дана одвија у диктаторовим казаматима.
Стеван Зивлак
Хапшење госп. Бркића је било потпуно незаконито, на основу интернет снимка који није нити може бити законит доказ у судском поступку.
На жалост, диктатура у Србији је увела у свакодневни живот масовна прислушкивања, снимања, праћење, прикупљање доказа против грађана, злоупотребу судских и полицијских докумената, које припадници СНС секте добијају од државних службеника на усмени захтев и противуставно и против законито употребљавају против грађана, масовно кршећи при томе њихова најосновнија грађанска права и слободе.
Широка јавност сматра за нормално да вас неко сними на улици, у стану, кафићу итсл., како говорите негативно о диктатору и његовој сулудој политици, не дај Боже га опсујете, тај снимак се доставља државним службама и касније се грађани на основу тако нелегално прибављеног доказа, хапсе, малтретирају, осуђују на дугачке затворске казне, стављају им се наногице, де фацто губе основна грађанска права, а јавност се привикава на ту нову ненормалну нормалност и зачуђујуће лако прихвата такву ситуацију као прихватљиву у нашем друштву.
Треба подсетити наше грађане, да то није нормално, цитирамо следеће:
Закон о кривичном поступку (Сл.гласник РС бр.72/2011,101/2011, 32/2013, 45/2013 и 55/2014.,), у члану 84. став 1, каже се да незаконити докази не могу бити коришћени у судском поступку.
Незаконити докази су који сами по себи не могу или према начину прибављања противни уставу, закону о кривичном поступку, другом закону или општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.
Неовлашћено прислушкивање и снимање је кривично дело из члана 143. KЗ Републике Србије. На незаконито прибављеним доказиима, не може се заснивати судска одлука (Члан 16. Закона о кривичном поступку).
Одобрење лица да буде снимано мора бити лично, јасно и недвосмислено, изричито и недвосмислено.
Чак и такво одобрење, нема никакав правни значај, тај снимак не може бити законит судски доказ, који се може употребити у судском поступку.
Снимак као доказ, према одредбама Закона о кривичном поступку може се користити само у случају када судија за претходни поступак донесе образложену наредбу да се спроведе тајно праћење и снимање одређеног лица (члан 172), и то када оцени да не би било могуће прикупити доказе на други начин, а постоји основ сумње да је лице извршило неко од кривичних дела предвиђених чланом 162.
Чланом 171. је прописано да суд може одредити спровођење ове доказне радње на предлог јавног тужиоца и то ради: откривања контаката или комуникације осумњиченог на јавним местима и местима на којима је приступ ограничен или у просторијама, осим у стану и утврђивање истоветности лица или лоцирање лица и ствари.
Више је него очигледно да су снимци на којима се заснивају оптужбе против г. Бркића, правно неваљали, морају се изузети из списа предмета, а госп. Бркић би морао бити моментално пуштен на слободу и ослобођен свих оптужби по овом основу.
Европска конвенција о људским правима има сличан систем заштите људских права и слобода. Европски суд за људска права наглашава да се заштита људских права и слобода не ограничава само на приватност, стан итд., већ и да људска особа има право као појединац да се обраћа другима, како би успоставио и развио односе са њима и са спољним светом, односно гарантује се право на приватни друштвени живот.
Kрајње је време да се прекине са малтретирањем госп. Бркића, да се старији, болесни грађанин ове земље пусти на слободу, а да правосудни систем коначно почне да поштује законе сопствене земље, па чак и у случајевима када извршава директне налоге диктатора. У супротном, народ мора бити свестан да живи у земљи безвлашћа и потпуне личне диктатуре једног човека.
