Премијер Душко Марковић, председник Скупштине Иван Брајовић и председник владајуће Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић су само нека од имена која се налазе на “црној листи” Крељма којима је забрањен улазак у Русију, пише подгоричка Побједа.
Позивајући се на дипломатске изворе, овај подгорички дневник пише да су на истој листи и министри и посланици који су се залагали за прикључење Црне Горе НАТО-у.
Из црногорског Министарства спољних послова је најављено да ће бити послата замолница руском министарству да им се достави списак непожељних особа како би се избегла ситуација која се десила посланику Миодрагу Вуковићу.
Међутим, према информацијама Побједе, Москва нема обавезу, а ни намеру, да да обелодани листу непожељних особа из Црне Горе.
Извор Побједе близак руској дипломатији тврди да су на “црној листи” сви чланови владе, посланици, њих 46 који су гласали за Протокол о приступању НАТО, као и директори већих државних компанија…
“Списак садржи имена најмање 70 особа које ће се Москва стриктно придржавати на аеродромским пасошким контролама. Чак су проверавани и посланици Демократског фронта на својим путовањима”, рекао је исти извор.
Дневни лист Дан објавио је јуче да су на “црној листи” и чланови Председништва ДПС-а, њих 14, што значи и премијер Душко Марковић, министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић, потпредседник владе Милутин Симовић.
Информација Дана потврђена је и Побједи из дипломатских извора.
Осим челника и бројних функционера ДПС-а, на “црној листи” су и посланици Социјалдемократске партије предвођени Ранком Кривокапићем, без обзира на то што бојкотују парламент, придружујући се тако и ставовима Демократског фронта који подржава званична Москва.
Непожељни у Русији су, према сазнањима Побједе, и бројни директори великих компанија у Црној Гори за које се претпоставља да су именовани или да су блиски власти.
Из Москве није било званичних најава ко би се све могао наћи на “црној листи”, али је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова саопштила да је забрана уласка црногорским држављанима “реципрочна мера”.
– Није тајна да се Црна Гора од самог почетка прикључила санкцијама ЕУ, укључујући и персоналне. Увек смо говорили да остављамо право да предузимамо реципрочне мере, како је то прихваћено у европској пракси – навела је раније она.
Додала је да ће Црној Гори бити дато одговарајуће разјашњење. Санкције Европске уније, које је подржала Црна Гора, уведене су 2014. након руске агресије на Украјину и односе се на забрану путовања и замрзавања имовине 149 функционера Русије и Украјине са Крима. Санкције су потом проширене у неколико кругова преко одлука Европског савета.
Вестионлине,Танјуг
Vreme je da Crna Gora objavi rat Rusiji. Dara prevršila svaku meru. Crna Gora sa ratovima ima dugogodišnje iskustvo. Naime, Crna Gora objavila je rat Japanu 1904. godine, pružajući podršku Rusiji, i trajao je neprekidno 102 godine, jer je 2006. godine potpisano primirje.