Бивши председник општине Брус Милутин Јеличић и званично је уписан у катастар непокретности као власник стана у центру Београда, чиме је потврђено писање Инсајдера. Ову некретнину је купио још 2011. године, али је, упркос законској обавези, до почетка 2020. није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Тиме је прекршио и условну казну на коју је већ осуђен због непријављивања имовине. Агенција за борбу против корупције овим поводом до данас није реаговала.
Готово целу деценију бивши председник општине Брус Милутин Јеличић Јутка крио је од надлежних институција да је власник вредне некретнине у центру Београда. Оно што се може видети у катастру непокретности је да је Јеличић уговор о куповини стана оверио у Првом основном суду 15. априла 2011. године. То значи да је од тада стан у његовом власништву.
Према Закону о Агенцији за борбу против корупције његова законска обавеза је била да ту некретнину пријави, најкасније у децембру 2012. године када је, како се види у евиденцији Агенције, први пут пријавио имовину и приходе. Он то међутим није урадио све до 2020. године.
Наиме у имовинској карти која је била последњи пут ажурирана 5. децембра 2019. спорни стан Јеличић није пријавио, а то је на питање Инсајдера тада потврдила и Агенција за борбу против корупције. Тек након писања Инсајдера и појединих медија, Јеличић је пријавио власништво над некретнином и она се сада налази на списку имовинске карте која је ажурирана 31. јануара 2020.
То што је стан у међувремену пријавио, не мења чињеницу да је прикривао имовину и тако кршио закон, односно чинио кривично дело, чак девет година.
Такође, власништво над тим станом није могло да се види ни у јавном регистру катастра јер је бивши председник општине Брус захтев за упис права својине поднео тек у октобру 2018. године. Право својине уписано је званично 3. марта 2020. године.
Наиме, како је претходно објавио Инсајдер, стан у улици Светозара Марковића, у бази катастра до фебруара ове године, водио се још на извесну Биљану Kајганић, али је као забележба наведено да је 11. октобра 2018. поднет захтев за промену носиоца права и да га је поднео Милутин Јеличић.
Занимљив податак је да је у катастру његово име било наведено у подацима из децембра. Месец дана касније његово име је избрисано, док су остали подаци остали исти. На питања по чијем налогу и на основу чега су брисани подаци у овом случају из Републичког геодетског завода одговор никада нисмо добили.
Према Закону, Јеличић је био у обавези да пријави некретнину без обзира на то што она није у катастру уписана на његово име. Оног тренутка када је потписан купопродајни уговор и оверен у суду, а то је било 2011, стан је постао његово власништво и као функционер је морао да га пријави.
Запрећена казна за ово кривично дело је од шест месеци до пет година затвора. Осим тога, функционеру који је осуђен за то кривично дело затворском казном, престаје јавна функција и забрањује му се стицање јавне функције наредних 10 година од дана правноснажности пресуде.
Подсетимо, Јеличић је због прикривања имовине већ осуђен у октобру прошле године. Основни суд у Брусу донео је правоснажну пресуду којом је бившег председника општине казнио условном казном затвора од осам месеци, уз контролу у наредне две године. Тако благу казну добио је иако је прикривао имовину пуне две године, због чега се теретио за „продужено кривично дело непријављивања имовине“.
Kако је раније објавио Инсајдер, у пресуди се наводи да је Јеличић имовину прикривао у периоду од 21. јануара 2016. до 31. јануара 2018. године. Бивши председник општине Брус, а потом одборник, имовину због чијег прикривања је тада осуђен је, након пресуде, пријавио Агенцији за борбу против корупције.
Ипак, како открива Инсајдер, на том списку, односно у имовинској карти није се ни тада нашао стан у Улици Светозара Марковића.
Имајући у виду пресуду, Јеличић је тиме што није пријавио спорни стан, прекршио и условну казну затвора јер је у периоду од две године, колико је одређена контрола, поновио кривично дело.
То би значило, да би условна казна од осам месеци могла да се преиначи у затворску, а то би за собом повукло и последице по Јеличића које се односе на забрану стицања јавне функције наредних 10 година.
Агенција за борбу против корупције још није одговорила на питања Инсајдера да ли су покренули поступак овим поводом.
Суди му се за сексуално узнемиравање и води поступак због нелегалне градње на Панчићевом врху
Иначе, Јеличићу се суди за полно узнемиравање и недозвољене полне радње злоупотребом службеног положаја. Против њега је чак седам жена поднело кривичне, али је оптужница подигнута само у случају Марије Лукић, која је две године радила као његова секретарица.
Због великог притиска јавности, Јеличић је 14. марта прошле године поднео оставку на функцију председника Општине Брус, а она је констатована на седници локалног парламента 2. априла.
Он је 1. марта 2019. изјавио да подноси оставку на функцију председника Општине, али је она достављена локалном парламенту тек 13 дана касније.
Против Јеличића се води и поступак по кривичној пријави Министарства грађевинарства због сумње да је користећи свој положај и утицај који је имао као председник Општине прекршио закон у случају нелегалног објекта на Панчићевом врху.
Министарство сумња да је Јеличић у договору са инвеститорком Снежаном Митковић, посредовао и трговао својим утицајем дајући налог НН службеном лицу, да фалсификује службене исправе. Милутин Јеличић се у овом случају сумњичи за кривично дело трговина утицајем, а случај је преузело Више јавно тужилаштво у Kраљеву.
Бојана Анђелић, Инсајдер.нет
