– Имали смо тежак, али конструктиван дијалог. Ипак, влада је одлучила да повећа минималац, јер сматра да је то важно да би се очувао реални животни стандард грађана, али и интереси послодаваца, јер је цео свет погодила највећа криза у историји – прецизирао је Мали, подсећајући да је инфлација у Србији 1,5 одсто, тако да ће са повећањем минималне цене рада од 6,6 одсто, реално повећање бити 5,1 проценат.
– Данас ће на седници владе бити донета одлука и о повећању неопорезивог дела зараде са 16.300 на 18.300 динара. То је око осам милијарди динара које ће држава преузети на себе – додао је министар финансија.
Повећање минималца за 11,4 динара по радном сату, у односу на актуелну цену сата минималне зараде, није обрадовало синдикате. Тражили су повећање за најмање 17 одсто (34.000 динара), а заправо су желели да се минимална зарада изједначи са минималном потрошачком корпом, која је у јуну износила око 38.000 динара. Послодавци су, међутим, све време говорили да би пристали на повећање од четири до шест процената, што се на крају поклопило са предлогом државе.
Председници синдиката су подсетили да овакву зараду прима у Србији између 350.000 и 370.000 грађана и да ће они поднети највећи терет кризе.
Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, подсетио је да је на минималцу 350.000 људи, док је Зоран Стојиљковић први човек УГС „Независност”, додао да је, са око 20.000 људи са минималцем у јавном сектору, заправо реч о око 370.000 људи.
– Очекивали смо да, по договору, минималац у 2021. достигне минималну потрошачку корпу за трочлану породицу, али то није могло да се изведе. Већи проблем имали смо током преговора са послодавцима, а њихов предлог за повећање био је од четири до шест процената, што је близу предлога владе – истакао је Орбовић.
Председник „Независности” подсетио је да је, по Закону о раду, минимална зарада величина која је „инцидентна” и исплаћују је послодавци на рок не дужи од шест месеци када имају велике проблеме у пословању.
– То је испод границе сиромаштва за трочлану породицу у којој претпостављамо да ради један. Овим ритмом имаћемо ефекат да ће сразмерно ову кризу највише платити најсиромашнији – подвукао је Стојиљковић.
Послодавци се надају да ће инфлација остати у оквирима као и досад, али и да ће наредне године уследити повећање привредне активности. Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, казао је да су послодавци прихватили понуду владе за повећање минималне цене рада.
– Ако се повећавају зараде, мора се помоћи и привреди, која то повећање мора да изнесе. Ипак, у претходном периоду, исплаћивањем минималних зарада за више од милион запослених Влада Србије спречила је масовнија отпуштања – подсетио је Атанацковић.
Недавно је и председник Србије Александар Вучић најавио могућност да минимална зарада буде повећана за 2.000 динара, додајући да ће се износ за који ће се повећати минималац покрити кроз неопорезовани део дохотка, због чега је замолио послодавце да то прихвате и да разумеју да држава мора да се бори за раднике. Прошле године минимална цена рада повећана је за чак 11,1 одсто, што би значило да је у односу на 2019. минималац увећан за око 3.000 динара.
Марија Бракочевић, Политика.рс
