Нова минимална цена рада за запослене од 1. јануара износи 143 динара и већа за око 13 динара у односу на претходну 2017. годину. Минималну зараду у Србији добија око 350.000 радника и они ће у 2018. години примати за око 2.202 динара више него лане, односно месечно 24.882 динара.
Чињеница је, с друге стране, да повећање минималне цене рада за око 10 одсто ни близу не може да покрије ни трошкове минималне потрошачке корпе која је крајем октобра прошле године износила 36.369,35, а камоли просечне од 69.943,28 динара.
Истовремено је, изменама Закона о порезу на доходак грађана дошло и до повећања неопорезивог дела зарада са 11.700 на 15.000 динара. Исти закон предвиђа да почетници у бизнису од нове године могу да остваре право на ослобађање од плаћања пореза на основну зараду и то се односи на зараду предузетника и највише девет новозапослених у његовој фирми.
Новина је и да је до 2019. године продужен рок за већ постојеће олакшице приликом запошљавање које омогућавају газдама право на повраћај од 65 до 75 одсто плаћеног пореза на зараду у зависности од броја новозапослених.
Иако ће се ове мере одразити на смањење прилива пара у буџет републике за 7,5 милијарди динара и локалних самоуправа за 4,9 милијарди, циљ је да се на овај начин смањи рад на црно. Послодавци тврде да ће се ове мере сигурно одразити на смањење сиве економије, односно пријављивање радника и плаћање доприноса за ПИО, јер ће им оптерећење на зараде сада бити неупоредиво мање.
Небојша Атанацковић, члан Социјално-економског савета, каже да је држава испунила обећање, с једне стране повећала је оптерећење газдама кроз већу минималну цену рада, али је с друге повећала и неопорезиви део зараде што послодавцима много значи.
– Верујем да ће већина оних који су до сада новац од газде добијали на руке бити пријављени, што ће повећати број запослених, али и прилив пара у касу ПИО фонда по основу доприноса. Разлика која сада остаје послодавцима од око 3.300 динара између 11.700 и 15.000 динара, може да буде искоришћена за повећање плата , али и за нова улагања – каже Атанацковић.
Чињеница је, међутим, да ће послодавци због овог повећања неопорезивог дела зарада својим радницима морати да издају нове уговоре о раду или анексе старих. С тим што у тим папирима зарада запосленог уопште не мора да буде онолика колико је држава максимално одредила. Напротив. То је зато што су поједини уговори о раду закључени на бруто, а неки на нето плату.
Онима који имају уговорену нето зараду, ово повећање неће много значити, док ће нешто више пара добити они који имају уговор на бруто плату.
Разлика од 3.300 динара, може се се видети и на примеру бруто зараде од 50.000 динара с порезом. Од овог јануара од тог износа одузима се 15.000 динара колики је неопорезиви део зараде, па је основица за обрачун 35.000 динара. Када се на ту основицу рачуна порез на зараду од 10 одсто, односно одбије 3.500 динара, добије се 31.500 динара, што је нето зарада радника.
Аутор: Ј. Петровић Стојановић, Политика
Фото Д. Јевремовић
Да ли то беше онај Небојша Атанацковић због кога су направљене “смрдљиве зграде” у Београду и “смрдљиво позориште” у Врању?