Данас је у Медија Центру у Београду представљен концепт Регионалне најниже плате за живот у Европи коју је развила мрежа Clean Clothes Campaign. Прорачун је утврђен кроз теренско истраживање које је обављено у 15 земаља Централне, Источне и Југоисточне Европе, а налази показују да минималне зараде у овом региону достижу у просеку тек једну четвртину износа плате за живот.
Плата за живот (living wage) је концепт који полази од објективних трошкова живота и говори нам који је то најнижи износ зараде који би радницама и радницима омогућио елементарно пристојан живот.
Бојана Таминџија испред Clean Clothes Campaign мреже нагласила је да „иако је плата за живот људско право које је препознато у документима Уједињених нација и Европске уније, зараде које прима већина запослених у овом делу Европе могу се окарактерисати као сиротињске. Оне ретко прелазе законски дефинисану минималну зараду која је толико ниска да се налази далеко испод границе сиромаштва како је дефинише Европска унија.“
Зоран Ристић, виши саветник за економска и социјална питања при синидкату Независност, истако је и да „није само минимална зарада проблем, него су проблем укупне зараде, јер 2/3 становништва има примања нижа од просечне плате“
Данило Ћурчић, испред А11 иницијативе за економска и социјалана права, осврнуо се на однос високих трошкова живота у Србији и ниских зарада и истакао да „према подацима Еуростата 66% становништва у Србији има проблем са подмиривањем трошкова становања. Ви имате људе који раде пуно радно време и не могу да изађу из сиромаштва.“
– У том смислу концепт плате за живот нас наводи да се подсетимо који је пуни смисао плате – закључио је Данило Ћурчић.
Плата за живот у Србији износила би 98.000 динара, показује прорачун Цлеан Цлотхес Цампаигн мреже.
За разлику од минималане зараде овако израчунат износ плате за живот покриве трошкове хране, одеће, становања и комуналија, јавног превоза, образовања, здравствене заштите, као искромну могућност одвајања нова са стране (дискрециони доходак). Плата за живот, на тај начин представља износ који надилази пуко преживљавање и омогућава пуно учешће у друштвеном животу.
Бојана Таминџија је подвукла да концепт који је данас представљен ”има регионални карактер, а кампања за плату за живот креће истовремено у 15 земаља. Регионални приступ има за циљ да стане на пут претњи релокацијом капитала и заустави конкуренцију између земаља које се такмиче у понуди што јефтиније радне снаге, односно бори се против међународног и међурегионалног такмичења у даљем снижавању цене рада.”
Зоран Ристић из УГС Независност је додао да је “јако је важно развијати међународну сарадњу, као и партнерство синдиката и невладиних организација, како бисмо успели да натерамо другу страну да радницима да више.”
У Clean Clothes Campaign мрежи, велике компаније (брендове) сматрају главним послодавцима и одговорнима за ниске зараде и лоше радне услове у целом ланцу снабдевања. Велике компаније убирају енормне профите, чак и у време актуелне пандемије. Они користе ситуацију у којој се налазе сиромашне земље Европе које се, у покушају да привуку стране инвестиције, међусобно такмиче у снижавању цене рада и урушавању радних права.
На том трагу, Урош Савић из синдиката Слога у фабрици Фалц Еаст, каже да његов синдикат користећи могућности међународне сарадње покушава да дође до брендова за које се у Kњажевцу производи. „Један од главних захтева нам је”, истиче Савић, “да се основна зарада повећа на ниво минималне потрошачке корпе, а да се, на дужи рок од две до три године, плате постепено повећају до нивоа просечне потрошачке корпе што износи око 74.000 динара. Можда ово неком звучи много, али имајући у виду да малопродајне цене производа које израђујемо, наши захтеви су крајње реални.“
Владимир Симовић из Центра за политике еманципације, је рекао да да је “Регионална најнижа плата за живот у Европи алат који служи томе да покаже компанијама и локалним владама колика је зарада од које се може елементарно достојанствено живети”. Синдикати и невладине организације могу користити ову калкулацију како би ојачали своју преговарачку моћ у борби за боље услове живота и рада. Симовић је додао да “ако се ЦЦЦ мрежа првенствено бави тектстилним радницама и радницима, плата за живот и престојећа кампања нису ограничени на овај сектор.”
Захтев Clean Clothes Campaign мреже је да компаније јавно дефинишу конкретне и мерљиве кораке који би омогућили да се у разумном року радницама и радницима дуж целог ланца снабдевања обезбеди плата за живот. Такође, владе држава, баш као и институције ЕУ, имају обавезу да поштују људска права радница и радника и обезбеде да законски дефинисане минималне зараде буду дефинисане тако што обезбеђују људима излазак из зоне сиромаштва.
Извор: Озонпресс
