Савез самосталних синдиката Србије затражиће да нова минимална цена рада буде већа за око 11.000 динара у односу на садашњу која износи 24.024 динара, што значи да би минимални радни сат уместо 143 динара колико сада кошта убудуће вредео 209 динара.
На питање како су дошли до ових 11.000 динара, Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), каже да је то једини начин да се минималац приближи минималној потрошачкој корпи која је у априлу износила 36.637,79 нето динара, што је за 12.000 мање од садашњег минималца.
Он је скептичан да ће успети за толико да повећају минималац, јер се послодавци у најави противе томе, али додаје да неће пристати ни на предлог послодаваца да се цена рада повећа само за проценат раста БДП-а плус раст инфлације, јер би то била минимална корекција.
Орбовић, каже, да минималац у Србији прима 350.000, од којих је око 30.000 у државној служби и додаје да се по Закону о раду минималац мења на сваких пола године, а да је у Србији до пре две године био случај да се није мењао и по неколико година.
Упитан да ли би један од предлога могао бити да се минимална примања уопште не опорезују, а да се зато она велика од 200.000 и више хиљада динара опорезују по знатно већој стопи, Орбовић потврђује да је то један од предлога СССС. Осим тога, инспекција рада треба да провери колико послодаваца уплаћује радницима минималац на рачун, а колико њих добија остатак на руке чиме се таји порез.
Уједињени грански синдикат Независност сматра да би пристојно повећање минималне зараде било око двадесетак одсто, или око 5.000 динара, с тим што ће узети у обзир раст инфлације, производње, и у зависности од висине пореза и минималне потрошачке корпе браниће свој предлог. Неће пристати да повећање минималне зараде буде испод 10 одсто, односно око 2.500 динара.
Станко Крстин, послодавац из Уније послодаваца Војводине, каже да је и пре него што су преговори почели чуо разне предлоге синдиката па и да радни сат кошта више од 200 динара, што није реално.
– Као послодавац који ради 22 године тврдим да у овом часу нема услова да се повећа минимална цена рада. У најбољем случају то може бити за раст БДП и инфлације и то на мишиће. Само под условом да се влада као и прошле године сагласи да нам за раст минималне зараде повећа и неопорезиви део плате с 11.000 на 15.300 динара – каже Крстин.
Ако синдикати хоће да минималац буде у висини потрошачке корпе држава би требало да ослободи послодавце плаћања пореза до тог износа. Какав год да се план прави не може се допустити да све падне на терет послодаваца, а да влада настави да пуни буџет.
Крстин се као послодавац нада да ће се обистинити и најаве новог министра финансија да би могло да дође до смањења намета на зараде од наредне године, јер би ту већ било простора за неке корекције.
Почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић рекао је да је једино реално повећање минималних зарада које повлаче и раст осталих зарада оно које је у складу са растом БДП и инфлације.
У случају да Социјално-економски савет, у којем су представници владе, синдиката и Уније послодаваца, не постигне договор о повећању минималне зараде, влада ће, каже Орбовић, дати свој предлог, јер је процедура таква.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
