Београд — Србија је на новој, данас објављеној листи, заузела 60. место међу 100 земаља рангираних по индексу отворености буџета.
Према резултатима медјународног истраживања, Србија има 39 од могућих 100 бодова, што је сврстава медју земље које пружају својим градјанима “минимум информација потребних за разумевање и анализирање буџета”.
То је знатно испод просека региона (52 бода), али и значајно лошије него на претходном рангирању, када је Србија имала 54 поена.
“Главни разлог за овакав драстичан пад је чињеница да Влада у процесу доношења буџета за 2012. годину није објавила фискалну стратегију и да се о садржају нацрта тог документа могло судити само на основу критика које је изрекао Фискални савет”, навела је ТС.
На лошије рангирање Србије, како је указано, утицало је и то што за 2012. годину није постојао “градјански буџет” – документ у којем би предлог буџета био приближен градјанима, а који се први пут појављује ове године.
“Постоји низ проблема који су утицали да оцена буде незадовољавајућа. Ти проблеми би могли да се отклоне уколико Влада има намеру да води транспарентну буџетску политику”, сматра ТС.
Предложено је повећање броја министарстава која имају програмске буџете, као и омогућавање градјанима, заинтересованим групама и стручњацима да добију потпуне и правовремене информације у току припреме буџета и да кроз јавне расправе утичу на његов садржај.
ТС је предложила и да се изменама Закона о буџетском систему прецизирају рокови за ревизију завршног рачуна буџета. “Индекс отворености буџета био би већи када би се поштовао буџетски календар, када би Влада извештавала шта је предузела поводом препорука Државне ревизорске институције, односно када би активности на испуњењу тих препорука пратили и парламент и ДРИ”, оценила је ТС.
Додаје се да би Србија била боље рангирана на основу отворености буџета када би предлог буџета садржао податке о квазифискалним активностима (као што је контролисање цена које су испод тржишног нивоа), о пренетим обавезама и задужењима, када би се јасно видело колико део буџета се троши на поверљиве набавке и смањила дискрециона овлашћења у трошењу буџетске резерве.
Укључење парламента у процес планирања буџета и отварање расправе о буџетској политици пре утврдјивања предлога буџета допринело би, према оцени ТС, бољем рангирању Србије.
“Месечне извештаје о реализацији буџета (билтен јавних финансија) потребно је објављивати правовремено, односно ажурније, као и полугодишњи извештај о реализацији буџета. Неопходно је у завршном рачуну буџета појаснити евентуална одступања првобитних макроекономских прогноза и циљева буџетске политике од остварених резултата”, сматра Тс.
За Годишњи Извештај о индексу отворености буџета податке прикупљају стручне и од власти земаља у којима раде независне институције у свету.
На врху овогодишње листе отворености буџета је Нови Зеланд (ОБИ 93) и Јужна Африка (90), следе Велика Британија, Шведска, Норвешка и Француска са индексима изнад 80. На зачељу су, са индексом нижим од пет, Замбиа, Ирак, Нигер, Чад, Бенин, Саудијска Арабија, Екваторијална Гвинеја, Мјанмар и Катар.
Србија дели 60. место са Сијера Леонеом и Малезијом. Од земаља региона, Словенија је са индексом 74 у групи земаља у којој су САД (79), Русија (75), Немачка (71), Бугарска (65) и Хрватска (61). БиХ има индекс 50, Румунија и Албанија 47, а Македонија 35.
БЕТА
