Министар Гашић је противзаконито наложио ангажовање хеликоптера, генерал Бандић је противзаконито прихватио наређење министра

Управо из пијетета према жртвама трагичне несреће узроковане падом војног хеликоптера на сурчинском аеродрому, дужни смо да извучемо поуке из овог случаја и бескомпромисно укажемо на све проблеме и Војске Србије и здравственог система.

Војска

Министар Гашић је противзаконито наложио ангажовање хеликоптера.

Министар Гашић је противзаконито издао наређење генералу Бандићу.

Генерал Бандић је противзаконито прихватио наређење министра и тиме нарушио линију командовања, која је кичма сваке војске, уместо да Гашићу јасно стави до знања да он не може да поступи по његовом наређењу и да га упути на начелника Генералштаба, односно ако ни он ни његов заменик нису доступни, на Оперативни центар.

Генерал Бандић је прекршио закон зато што је издао наређење у погледу ангажовања хеликоптера иако је био на годишњем одмору, а то значи да је био сасвим изван линије командовања. Када је на годишњем одмору командант не може да нареди ни да се касарна очисти.

Генерал Бандић је прекршио закон зато што је противзаконито преузео команду која припада Дежурном оперативном.

Министар Гашић је лагао у емисији Упитник на РТС тврдивши да је све урађено по закону.

Дежурни оперативни је прекршио закон тако што није одмах генералу Бандићу рекао да не може да преузима команду, одмах обавестио претпостављену команду и преузео контролу над свим процедурама у погледу оправданости и услова под којим се хеликоптер може ангажовати.

Из извештаја још није јасно ко је одговоран што посада хеликоптера са закашњењем сазнаје да је захтев да слети на Сурчин.

Контрола лета на Сурчину је прекршила закон зато што је безбедности лета претпоставила прихват бебе. Сви који живе у Београду знају да су кола хитне помоћи могла да стигну од Сурчина до Батајнице са највише 10 минута закашњења у односу на хеликоптер. Зато прихват бебе није смело да се узме као разлог да се, после два неуспела покушаја, не прихвати захтев пилота да иде на Батајницу. Не знамо још ко је у контроли лета тако одлучио.

Здравство

Потпуно неоправдано тражи превоз хеликоптером. У идеалном случају, да је све било како треба, беба је могла да буде збринута на клиници за три сата од позива. За мање од три сата, беба је могла колима хитне помоћи, са полицијским аутом испред, да буде збринута на клиникама у: Ужицу, Чачку, Краљеву, Крагујевцу, Нишу. Превоз хеликоптером је лошија могућност за бебу, чак и да је лет успешно окончан.

Није познато о каквој индикованој дијагнози је реч, али ако је заиста тачно да Нови Пазар није у стању да пружи такву помоћ, а Краљево на пример јесте, онда је то лоше организован систем. Новом Пазару гравитирају и Сјеница, Тутин и Рашка. Укупно становништво је величине Краљева и мора имати исти ниво здравствене заштите.

Не постоје процедуре које јасно одређују за какве дијагнозе и интервенције се уопште може тражити транспорт у други центар и који случајеви се једино имају упућивати у универзитетске центре и у крајњој линији у Београд.

Немамо уопште оспособљен систем за хитни ноћни лет у сложеним метеоролошким условима у цивилном сектору.

Министрима, па ни министру Лончару, није место на аеродромима. Они својим присуством повећавају тензију, одвлаче пажњу, одуговлаче доношење одлука одговорних лица и умањују квалитет и брзину рада професионалаца на задатку.

Због свега овога су процедуре и предвиђене.

Када се процедуре поштују, онда се у много већем броју случајева не прихвати непотребан и веома ризичан лет хеликоптером. Из извештаја видимо да је и код прихвата бебе, када је постојала оптичка видљивост, пилот морао да бравурозно приземљи хеликоптер.

Процедуре тачно одређују ко је одговоран. А када се крши линија командовања онда нико није у позицији да брине о исходу као на начин када је за тај исход одговоран. Наш народ каже „много бабица килаво дете“. Отуда се и услови за лет, маршрута, благовременост у комуникацији и многа друга питања не оцењују ригорозно, јер свако мисли да је неко други то већ проценио.

Искључено је да министар одбране командује непосредно зато што то увек значи притисак на рационално поступање онога коме је команда упућена. Он је под притиском и спремнији је да прекрши процедуре или да потцени опасности. Зато је предвиђено да министар комуницира само са начелником Генералштаба, јер су они у истој равни по значају и даље се команда прослеђује на предвиђени начин. Дакле унапред се искључује притисак и уводи војничка прецизност, одговорност и опрезност, већ у првом кораку.

Процедуре се морају поштовати. А њихово поштовање није могуће обезбедити без санкционисања оних који су их прекршили. И да је хеликоптер безбедно слетео.

Због кршења закона и нарочито због лагања јавности, министар Гашић мора бити смењен. Не због владе Републике Србије, он се у њу уклапа као Лего коцкица, него због угледа Војске Србије.

Генерал Бандић мора бити трајно удаљен из војске. Када он на овај начин и у оволикој мери крши линију командовања у миру, шта би тек радио у рату. Он по свом карактеру никада није ни смео да дође до места комнданта, а нарочито не до генералског чина.

Дежурни оперативни мора бити кажњен. За наук свим другима.

Војска има дужност да преиспита целокупну кадровску политику и утврди колико још има официра сличног карактерног склопа генералу Бандићу и предузме одговарајуће мере обуке.

Приоритетно се мора уложити у додатну обуку и цивилних и војних пилота.

Министар Лончар мора да буде смењен зато што здравствени систем нема процедуре за овакву ситуацију, а у својим иступањима након трагедије није указао ни на један пропуст здравственог система, па је и он због свог карактерног склопа опасан за систем.

Не можемо да оживимо несрећно погинуле, али својим поштеним и озбиљним приступом можемо да учинимо да њихова смрт не буде сасвим бесмислена и да избегнемо неке будуће несреће.

Бранко Павловић, Фонд стратешке културе