Где је студирао министар Небојша Стефановић? У компанији. Потпредседник владе је дипломирао у фирми Мегатренд Интернатионал Еxперт Цонсортиум Лимитед из Лондона. Министар је “уписао” друштво са ограниченом одговорношћу, наводно 1995. године. Потом му је 2005. Факултет за пословне студије Универзитета Мегатренд у Београду диплому компаније признао као факултетску диплому. То је тема документарца “Мега дипломац” новинара Адама Сантовца.
“Факултет” без професора
Пословна школа Мегатренд Интернатионал Еxперт Цонсортиум Лимитед рекламирала се 1996. у “Политици”. Мамила је студенте професорима из Токија, Берлина, Лондона. Н1 је контактирао професоре који заиста постоје, али је невоља што су одговорили да никада нису предавали у фирми коју је студирао министар унутрашњих послова Србије. Професор Тим Морис, који 2019. предаје менаџмент на Универзитету Оксфорд у одговору Н1 је навео: “Никада нисам био запослен у тој компанији”. Не зна се ни ко су били студенти те компаније осим министра Небојше Стефановића и министра Петра Ђокића из Републике Српске.
Захвални министар
Да ли из захвалности што му је подарио знање, али министар није остао дужан ментору Мићи Јовановићу. Независни полицијски синдикат Србије, близак министру, потписао је 2019. уговор о дугорочној сарадњи са Мегатрендом. За 20.000 чланова синдиката, али и чланове породица радника МУП-а који су учлањени у исти највећи приватни универзитет нуди прегршт погодности. Школарину у пола цене, плаћање у ратама, али и термине вежби и консултацијама прилагођене радном времену.
Универзитет Мегатренд ћути, ћути и Стефановић
Упркос бројним позивима, ректор Универзитета Мегатренд, као и директор фирме Мегатренд из Лондона, Мића Јовановић, није пристао да говори за Н1. После неколико позива, разговора, мејлова, аутору филма “Мега дипломац” је у септембру 2019. написао: “Продајете образ за дебеле паре. Плаћени сте да својим, тзв. ‘истраживачким новинарством’ руинирате живот свакоме, бескрупулозно, не размишљајући много о последицама”.
И председник Савета Универзитета Мегатренд академик Љубиша Ракић одбио је да говори за Н1. Само је новинска агенција Тањуг имала увид у студентски “досије” министра, а у изјави Тањугу Ракић је рекао да је све урађено у складу са законом.
Нострификација је обављена у фебруару 2005. по тада актуелном Закону о универзитету из 2002. Међутим, тај акт је прекршен јер је нострификацију обавио факултет, а то је формално морао да учини Универзитет.
Чак и да је поштован закон нејасно је како су двогодишње студије фирме могле бити изједначене са четворогодишњим факултетским.
Чињенице игнорише и министар Шарчевић
Актуелни Закон о високом образовању дозвољава министру просвете да по службеној дужности поништи диплому ако је признање издала неовлашћена организација. Н1 је упитала министра Младена Шарчевића да ли ће укинути диплому колеги јер је издата у компанији из Велике Британије, а не на акредитованом факултету. Министар просвете одговорио је, очекивано, негативно и уз омашку.
“У то време када је дипломирао Синиша Мали надлежност за веродостојност је била на Универзитету. Након тога ингеренције су прешле на Министарство, а од ове године налазе се код Агенције за квалификације и меродаван је суд за жалбе”, одговорио је Шарчевић.
Да ли због броја спорних диплома чланова кабинета Ане Брнабић, али министар просвете је у одговору чак омашио име колеге.
Потемкинове школе Мегатренда
Баш као што нема доказа да је фирма Мегатренд из Велике Британије икада имала просторије, предавања, професоре, студенте, мањка и доказа да је постојала међународна мрежа Мегатрендових школа. Својевремено се Мегатренд на сајту хвалио Универзитетом у Јапану, Бечу, Лондону, али су те информације нестале са сајта. Баш у време када је то истраживала новинарка Наталија Милетић.
“Та мрежа која је између осталог обухватала и те лондонске школе се звала Мегатренд Университy Wорлдwиде. Она није обухватала само школе из Лондона, већ и из Јапана, Беча, Америке и тако даље. У току истраживања целе те приче то је све онако преко ноћи нестало са сајта универзитета, али оно што сам ја открила што се тиче конкретно тих лондонских школа је да сви ти кампуси који су били онако помпезно представљени и на сајту и о којима је и сам Мића Јовановић више пута говорио у медијима уопште не постоје и били су једна обична измишљотина, или како сам ја тада назвала то су Мегатрендови Потемкинови универзитети”, казала је Наталија Милетић у филму „Мега дипломац“.
Из Мегатренда у Владу Србије
Чланица комисије која је одобрила министру са дипломом фирме да је подобан кандидат за магистра наука Ана Милићевић, професорка Мегатренда, 2019. је државна секретарка у Министарству просвете. Чланица исте комисије Универзитета Мегатренд била је и професорка Татјана Цветковски, 2019. чланица је Kомисије за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању, тела Владе Србије које акредитује факултете. Оне нису пристале да говоре за Н1.
Мегатренд је “прилепак власти”?
Професорка Мила Алечковић, која је дипломирала психологију на Универзитету Сорбона предавала је на Универзитету Мегатренд. Тврди да је брзо схватила о каквој установи се ради.
“Заправо сам схватила да то није права академска установа, то је мој закључак, он никога не обавезује, него једно место како бих рекла има таквих школа у свету, али они дају кадрове за власт. Али као такви су јасни да су то анекси власти, а то није Оксфорд, то није Сорбона, то није Хајделберг, то није Ломоносов, то није Пенсилвенија, то није Масачусетс. Значи ово је прилепак власти, у свету је то то и онда се кадрови школују. Тадашњи ректор или декан шта је већ био је изјавио да је 50 посто чланова главног одбора Српске напредне странке или дипломирало или завршило тај факултет. Сама та његова реченица говори вам да је то у ствари једно место одакле се кадрирају људи за одређену партију, власт или владу”, рекла је Алечковић за документарни филм “Мега дипломац”.
Kомисије за акредитацију факултета радиле под притиском
Kомисија за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању 2019. у својим редовима има професоре Мегатренда. Чланове тог тела од 2017. бира влада. Таквој одлуци се противи некадашњи министар просвете у влади Александра Вучића. Срђан Вербић у документарном филму „Мега дипломац“ открива да су чланови претходних Kомисија за акредитацију факултета радили под притиском.
“Ја сам баш зато што ценим независност институција у овом конкретном случају Kомисије за акредитацију само једном сам био у њиховим просторијама. Дакле, отишао сам да их поздравим, да се упознамо, да ми кажу шта су пробелми, видео сам да услови баш нису првокласни. Покушао сам да им помогнем материјално у смислу опреме да се то реши. Међутим оно што су они мени рекли тамо је да постоје одређени предмети које нико неће да пипне. Дакле, постоје програми који су поднети на акредитаицју које сви избегавају. Одлазе на боловање, имају друга посла и тако даље. Оно на шта су се они мени жалили у том тренутку да су то углавном програми Мегатренда“ рекао је Вербић у „Мега дипломцу“.
Батине због акредитација
Током првог круга акредитација у Србији 2007. професор Економског факултета Универзитата у Београду Небојша Јанићијевић је претучен. Медији су инцидент тада доводили у везу са Универзитетом Мегатренд и ректором Мићом Јовановићем.
“Сачекали су ме двојица очигледно силеџија, који су ме напали физички док сам улазио у ауто. И ударили су ме и имао сам неке две копче на лицу и тако. Успео сам да се одбраним, хтели су вероватно да ме заплаше. Ја нисам имао тада, као ни сада никакве друге конфликте, нити сам имао икакав проблем на факултету нити ван факултета и онда сам то једино могао да повежем са процесом акредитације. Да смо неком сметали, поготово ја, што се бавим економијом, менаџментом је ли, а 90 одсто тих факултета је било оснивано у тој области. Полиција је рекла да то не може да открије ко је налогодавац што је мене највише занимало. Упутили су ме да их гоним онако по приватној тужби. Ја за то нисам имао намеру јер ништа ми не би значило да њих казне прекршајно за напад на мене. Ја нисам никада тврдио експлицитно да то долази од Мегатренда јер наравно никакав доказ немам. Било је ту и других школа, руку на срце, које су тако да кажем морале да уложе додатни новац или трпеле неке последице у смислу да су имале неке трошкове због тога што су морале да задовоље неке стандарде које смо ми прописали тражили и просто никада се није сазнало ко је налогодавац. Мислим да се то можда доводило у везу са Мегатрендом због тога што је господин Мића Јовановић, власник и ректор Мегатренда у већем броју случајева мене нападао у медијима. Нападао је генерално целу комисију, али највише мене зато што сам експониран у тој области економије и менаџмента и свашта је о мени говорио и писао тако да се онда претпоставило… Наравно да је он рекао да нема ништа са тим”, испричао је професор Јанићијевић у документарном филму “Мега дипломац”.
На трулом западу власник фирме рођеном детету не поверава вођење и представљање исте ако дете није школовано и образовано за то. Ми смо дозволили да нам идиоти без знања, искуства и морала воде државу.
Нека нам је Бог у помоћи.
Све што сте навели је врло логично и очекивано. У првој фази су знање, искуство и морал обезвређени, чак и извргнути руглу. У другој фази је народ поведен таквим ставовима изгласао садашњу власт. Повратак на праве вредности је дуг и неизвесан, захтева подједнако постојање и учешће институција државе као и свести народа, а у нашем случају оба ова фактора претежно недостају.
Od Nikole Sandulovića, predsednika Republikanske stranke, u intrvjuu Srpskom kolektivu, upravo saznadoh da u Srbiji ima 2800 plagiranih doktorata, a čak 30.000 kupljenih diploma. Sve su to stručnjaci na svim nivoima vlasti. Nije se teško u to uveriti kad uđete u bilo koju ustanovu. Već na prvom šalteru vidite da jedan radnik sedi, a drugi stoji pored njega i bleji k’o tele u šarena vrata, jer nema gde ni sesti, a kamo li šta raditi. Većina tih radnika se drži na uzici radeći radi godinama na obavljanju privremenih, povremenih, ili poslove po ugovoru o delu, a da im ni onaj ko ih zapošljava na takav način ne zna objasniti kakvi se poslovi mogu obavljati po tom osnovu. To im treba objasniti diplomirani pravnik, a kako da im objasni pravnik koji je završio Pravni fakultet na kome se svi ispiti polažu pismeno i to sa samo jednim ispitnim pitanjem koje je studentima unapred poznato. Da ironija bude veća to studiranje se obavlja u nekakvom departmanu u upravnoj zgradi bivše fabrike koja je odavno u stečaju. Svršeni student vidi univerzitet samo kad ode po diplomu. Pravnici sa tako stečenom diplomom su, nažalost, danas i advokati. Kako su stekli uverenje o položenom pravosudnom ispitu ne znam, ali znam da sam na tom ispitu polagao 13 predmeta koje sam imao na (državnom) fakultetu, a uz to sam morao znati gomilu zakona. Kako je pravosudni ispit položiio neko ko je bio ministar pravde, a da nije znao ko mu je bio u ispitnoj komisiji? Ko je polagao Građansko pravo u komisiji u kojoj su ispitivači bili Leposava Karamarković i Vida Petrović Škero zna kakvo se znanje od njih zahtevalo. Nema grada u Srbiji da nema po nekoliko fakulteta, koji obrazuju kadar za sve i svašta, a na kojima se uglavnom ne nauči ništa. Toliko imamo menadžera da ih nema ni Japan, koji je tehnološki ispred Srbije odmakao stotinu godina. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da današnji stepen razvoja vodećih zemalja Evropske unije Srbija neće dostići za 60 godina. Šta bi “Nebojša iz Beograda” mogao raditi u Evropskoj uniji sa završenom gimnazijom?