Министар војни из офшор зоне

Признањем да је до 2012. године био власник офшор компанија, министар одбране у Влади Србије Зоран Ђорђевић потврдио је писање Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) о његовој имовинској карти и пословној биографији, наметнувши питање морала као критеријума за обављање важне државне функције.

Према писању ове мреже, министар војни је као директор “мистериозне” офшор компаније КБX Цонсултинг ЛЛЦ из Делавера, чије је власништво непознаница, потписао уговор о оснивању фирме Телецрафт у Србији новембра 2008. За мање од годину дана након оснивања, та компанија је добила јавну набавку код државне компаније Телеком, и то у преговарачком поступку без јавног објављивања.

– На том послу офшор фирма је зарадила око 88.000 евра и то је био једини њен посао, јер ју је Ђорђевић потом угасио – кажу у КРИК-у.

Министар Зоран Ђорђевић је негирао да је његова офшор фирма имала државу за клијента, навео је да није власник поменутих компанија од када је пре четири године постао државни секретар у ресору одбране.

– Не постоји мистерија и недоумица, када је у питању моја биографија. Пре државне функције, радио сам као економиста у приватном сектору. У одређеним периодима радио сам за друге послодавце, или сам био власник неколико привредних субјеката. У складу с важећим законима био сам власник и директор КБX Цонсултинг ЛЛЦ из Делевера, а поред фирме Телецрафт , супруга и ја смо били власници и других привредних субјеката – навео је министар и додао да су искључиво радили с приватним сектором.

Истакао је и да од тренутка када је постао државни секретар у министарству одбране, није био власник, ни запослен у другој компанији.

Дивља градња КРИК је објавио и да министар има некретнине у Малом Мокром Лугу и два аутомобила, а Ђорђевић је одговорио да живи у половини породичне куће са супругом и двоје деце, наслеђеној од деде.

Додао је да је кућа у којој живи његова мајка на истом плацу. Изграђена је од продаје некретнине коју је наследио, а поступак легализације покренут је 2009.

Црна листа ЕУ

ЕУ је прошле године у оквиру борбе против мултинационалних компанија које избегавају плаћање пореза објавила црну листу од 30 “рајских територија”, а чак 18 њих је повезано са српским фирмама. Брисел је у овој акцији решен да води битку против утајивача пореза и да стане на реп повлашћеним пореским уговорима. Према подацима Агенције за привредне регистре Србије, 333 предузећа имају осниваче из офшор зона, док две имају и директоре с Маурицијуса и из Лихтенштајна.

Скупљање кајмака

Иван Нинић, извршни директор Центра за владавину права, сматра да пословање преко офшор фирми није противзаконито, али је нека врста поткрадања сопствене државе.

Све нејасно: Иван Нинић

Он примећује да је у случају министра војног позната само зарада у еврима, али су нејасни природа посла и предмет уговора. Нинић каже да је питање да ли је офшор фирма из Делавера била проточни бојлер у овом бизнису и да ли постоји подизвођач, а да је министар при том покупио кајмак.

– Министар је у обраћању јавности прескочио тај део. Из навода КРИК-а видимо да је фирма имала један посао, али не и како је Ђорђевић дошао до посла, шта је предмет трговине и зашто је посао био директна погодба, а не отворени поступак – указује за “Вести” овај правник истичући да су то питања на која Ђорђевић јавности дугује одговор.

Морално је дискутабилан, сматра наш саговорник, свако ко користи привилегије повољних пореских третмана.

– Недовољно је информација за прави закључак шта је министар радио као приватник, али коришћење погодности на основу компаније у САД указује на потребу извлачења профита на штету пореских обвезника, односно грађана Србије – тумачи Нинић.

Рајска острва пакао за Србију

Офшор компаније оснивају се ради избегавања разних врста пореза и контроле финансијског пословања, девизне и царинске контрола. Могуће је путем фирми са острва путем “изнајмљених власника и директора” прикрити идентитет и имовину стварног власника.

У случају који је КРИК истражио, према речима консултанта за инострана улагања Милана Ковачевића, непознаница је врста посла.

– Страна компанија није могла да врши услуге у Србији, осим ако није основана у нашој земљи. Она може само да испоручује нешто улази у земљу преко увозника. Међутим, недостају прецизније информације, не може са сигурношћу да се каже о чему је реч – појашњава овај стручњак за “Вести”.

Ђорђевићева фирма је основана у САД-у. Ковачевић указује да оснивач фирме нема обавезе према САД-у и може пословати по свету, а да у Америци не знају шта се и где ради.

Браћа по мајчиној фирми

Министар Милан Кркобабић и његова најближа родбина, према писању КРИК-а, поседују некретнине у вредности од 1,88 милиона евра.

Мајка Марија (90), власница је предузећа Графицо 011, а у власништву фирме је пословна зграда од 502 квадрата вредна 400.000 евра. Такође и зграда од 882 квадрата вредна 700.000 евра у Земуну.

Власник Јет Дирецт доо је Небојша Кркобабић, брат министра, а ова фирма је водећи дистрибутер материјала за графичку и промотивну индустрију.

Сестра министра енергетике Александра Антића, Љиљана Зарубица, била је удата за чувеног нарко-боса Милана Зарубицу, али је с њим била и власница компаније Варан цхемицалс у чијим постројењима се производила сировина за прављење синтетичких дрога, навео је КРИК.

Д. Декић – Вести

фото: Танјуг