Због високог нивоа пестицида хлорпирифос у пошиљци брескви из Србије, воће је са хрватске границе враћено у нашу земљу.
Вест је објављена на сајту Европске комисије, са назнаком да је товар из Србије потенцијално ризичан. Најновији поврат робе није сценарио који се по први пут одиграва када је у питању воће произведено код нас.
Раније овог месеца са границе са Словенијом такође су враћене брескве јер је констатовано да садрже поменути пестицид хлорпирифос.
Ипак, како за Данас каже Виолета Јосифова, директорка за развој у БиоГенесис-у, ово је било очекивано, јер су од стране надлежних направљени кораци који су неминовно водили датом исходу.
„Министарка Јелена Танасковић је дозволила интервентан увоз и употребу забрањене активне супстанце хлорпирифос, која у Србији одавно није у употреби. Део те супстанце је завршио у воћарству, а није било томе намењено, што сада има за резултат да Србији може бити забрањен целокупан извоз воћа и поврћа“, напомиње Јосифова.
Наша саговорница истиче да се више пута обраћала, како Министарству, тако и самој министарки, са циљем да упозори на штетне последице које ће бити резултат увоза недозвољених активних супстанци и еколошког отпада, али су ове дописе надлежни игнорисали.
„Србија је постала депонија за неутрошене залихе у ЕУ. Увозе се производи који су тамо давно укинути. Тренутно се не зна шта од залиха има и колико година ће се то вући по разним задругама и продавати на црно. Мултинационалне компаније су све оно што више нису ставили на тржиште у ЕУ донели у Србију јер им је дозвољен неконтролисан увоз. Тиме су нарушени механизми тржишне потражње и понуде“, упозорава директорка за развој у БиоГенесис-у.
Јосифова истиче да је још једна грешка начињена дозволом за регистрацију увоза пестицида на бази бакра, за потребе производње шећерне репе, упркос томе што нигде у свету то није дозвољено.
„На тај начин се сваке године девастира између 20.000 и 30.000 хектара плодних ораница“, појашњава наша саговорница.
Данас је на увид добио и допис из марта текуће године, који је наша саговорница упутила на адресу министарства, а у коме се упозорава да је хлорпирифос најчешћи разог врћања воћа из извоза.
„Сва јабука која је враћена из извоза била због хлорпирифоса“, подсећа Јосифова, уз закључак да Стручни савет за заштиту биља заправо не сачињавају људи компатибилни за ове позиције.
На питања упућена Министарству и министарки Јелени Танасковић, која се тичу враћања воћа са границе, коришћења хлорпирифоса и тога ко ће сносити одговорност ако ЕУ забрани извоз, до закључења овог текста нисмо добили одговоре.
