Министарка пољопривреде штити интересе тајкуна!

Министарство за пољопривреду кочи поступак враћања пољопривредног земљишта одузетог комасацијом.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже за “Блиц” да је радна група дала предлоге за враћање 150.000 хектара пољопривредног земљишта старим власницима, у натури, али да Управа за пољопривреду при Министарству пољопривреде, које води Снежана Богосављевић Бошковић, сва та решења одбија. 

Државу то може и те како да кошта. Рачуница је јасна, уколико би грађани заштиту својих права тражили пред међународним судовима, држава би на име одузете земље могла да плати и неколико стотина милиона евра!

Упињање да се не врати земљиште рађа сумњу: Страхиња Секулић

– Имамо отворено противљење Управе за пољопривредно земљиште. На сваком решењу које Агенција донесе стиже жалба Управе да не треба да буде реституције пољопривредног земљишта. Зашто то раде, не знам. Ни у једном случају реституције немамо проблема осим у том, а вратили смо и пословне просторе, станове, шуме… Ако је једном дато право на основу закона да се враћа земљиште из комасације, то право се не сме анулирати, нити бирократским процедурама онемогућити – изричит је Страхиња Секулић.

Досад је враћено само 2.200 хектара, и свако решење је пратила и жалба Министарства пољопривреде. На питање чије интересе штити Управа за пољопривредно земљиште, Секулић истиче да је тешко дати рационални одговор.

– Толико упињање да се не врати пољопривредно земљиште рађа сумњу. Моје личне сумње и претпоставке су да се ту штите интереси крупног, ситног и најситнијег капитала – указује Секулић.

Држава не зна колико је заправо земље у њеном власништву. Распон је врло широк, а помиње се и 800.000 хектара.

Миле Антић, из Мреже за реституцију, за “Блиц” указује да је јасно да они који узимају земљу под закуп, и то по нереалним и нетржишним ценама, а многи га и не плаћају, заправо су заинтересовани да се те њихове злоупотребе не разоткрију, као и да се та земља не врати старим власницима.

Министарство: Нисмо против

У Управи за пољопривредно земљиште, при ресорном министарству, истичу да се не противе враћању пољопривредног земљишта у поступку реституције, осим ако је под заливним системима или ако парцеле немају приступни пут.
Министарству пољопривреде, како истичу, “апсолутно би одговорало да сада знамо које земљиште је предмет повраћаја, а које није, јер би на још ефикаснији начин управљали њиме, а и потенцијални закупци би знали да ли ће земљиште користити”.
Из овог одговора се и види да пописаног пољопривредног земљишта у Србији заправо и нема.

Антић каже да свака локална самоуправа у Србији има своје велике и мале тајкуне, кориснике пољопривредног земљишта.

– Они преко својих фирми, али и појединаца, формално узимају у закуп то земљиште и остварују велике профите дајући га у закуп – истиче Антић.

Као пример наводи општину Бач, где су дуговања за закуп земљишта милион евра, а тога има широм Србије.

– Дирекција за имовину пописала је 139.000 хектара, а Управа за пољопривреду даје у закуп 430.000 хектара – истиче Антић.

Данијела Нишавић, Блиц

Фото: М. Митровић, Д. Даниловић