Министарка Зорана Михајловић после продаје Јадра и Рађевине Рио Тинту, бежи у Лондон

Дана 6. и 7. маја ове године у САНУ је одржан научни скуп под називом „Пројекат Јадар – Шта је познато?” на којем је удружење Заштитимо Јадар и Рађевину активно учествовало и исто је представљала Марија Алимпић, на згражавање присталица пројекта „Јадар”, веома успешно и Kоалиција за одрживо рударство са представником Звезданом Kалмаром.

Момчило Алимпић, Председник удружења Заштитимо Јадар и Рађевину

Сам скуп је профилисан тако да су главну реч требало да воде главнокомандујућа снага казнене експидиције за Србију зване Рио Тинто, Весна Продановић и главнокомандујућа унутрашњих коалиционих снага Рио Тинта, министар рударства и енергетике, Зорана Михајловић. Обе су имале такорећи неограничену минутажу док је нама као удружењу и другим удружењима (нека су веома блиска властима Србије) дато 5 минута, али и тих 5 минута је било довољно да се поентира и да се забрину присталице пројекта „Јадар. Напомињемо да су уз нас били и струка и наука.

Kако ће се САНУ изјаснити о овом скупу не знамо иако је и њима, и онима и нама све познато у толикој мери да се активирање рудника јадарита како у Јадру и Рађевини, тако и осталом делу Србије (Ваљево, Дивци, Мионица, Љиг, Kосјерић, Пожега, Јагодина..) не би смело ни помињати а камоли шта друго.

Али, одмах тј. пар дана после скупа у САНУ, неки од струке који су на скупу говорили апсолутно против рудника почињу да ублажавају ставове изнете на скупу. Наиме, покушавају да проверавају аксиоме (ко год је завршио иоле озбиљну школу, зна шта су аксиоми) и наводе народ Јадра и Рађевине на референдум, тј. на коцкање где улажу своје животе и будућност док друга страна само лоповлук и безобразлук. Референдум не траже грађани Србије већ успаничени творци пројекта „Јадар” јер су им избијени сви адути за наставак пројекта па посежу за сламком спаса – референдумом.

Наравно, то је њихов терен, они га организују и они броје гласове. Ако би се на референдуму гласало против рудника а не за рудник, то би била до сад највећа и најперфиднија превара грађана Србије. Зашто бисмо ми бранили нешто што већ имамо и што нам је гарантовано и божјим и земаљским законима. Свакако власт рачуна на непросвећеност грађана Србије, јер да није тако у задњих тридесет година, од кад је уведено вишестраначје, ни једна од власти не би добила поверењен да влада, а како је време одмицало то је бивало све очигледније.

Нека их нека организују референдум, нека им то буде генерална проба (не сумњам да би им намештаљка успела) пред изборе. Пристанемо ли на референдум ће бити исто као да смо сами себи пуцали у главу. Док чекамо изјашњавање САНУ, напред наведене командаткиње са својом свитом и несрећником градоначелником Лознице, Видојем Петровићем, дају изјаве како неће прећи црвену линију а студије, које су иначе обећане да ће се урадити до краја године и којих има више него врста вакцина, биће већ на виделу за петнаестак дана.

Напред наведена имена не знају да су прешли све линије пристојности па и ту црвену и да се налазе у минском пољу па би требало да пазе шта раде. Зар не мислите да су студије и технологија требало да буду представљене пре усвајања Просторног плана а такође и на скупу у САНУ. Да, требало је да буду, али пошто те студије не вреде пет пара и нису потребне никоме, а нама грађанима Јадра и Рађевине да су биле потребне, ми бисмо их наручивали сами или би то држава Србија радила у наше име. Али те студије би рекле не руднику и не би се могле употребити ни за виртуелни рудник, а камоли за стварност. Неколико наших института и факултета су дали своја мишљења о неким студијама и те студије су добиле не јединицу, већ путачу (ми старији се сећамо те оцене).

Навешћу ради илустрације једну изјаву коју је 15.3.2021. за Бизлајф дао проф. др Александар Јововић, иначе заговорник пројекта „Јадар” (наравно без покрића): „Ако студија о процени утицаја покаже да су пројектна решења, која се односе на заштиту животне средине и сл. недовољна, онда ће се студијом прописати додатне мере заштите, како би се постигао одређени квалитет животне средине. Ако надлежни орган са својом техничком комисијом процени да ни то није довољно, студија ће се и даље дорађивати.” Дакле, нема краја утакмици док не дате победоносни гол, а и папир трпи све. Сетимо се смао како је држава Србија пре више година решила проблем афлатоксина у млеку. Зато је од стране владе Србије, Рио Тинту предочено да раде студије, као за себе.

У Србији кад неко некоме хоће да преведе медицинску-психијатријску дијагнозу стања дотичног на народни језик, каже да је изашао из винкла или да је презупчио. Моја маленкост је узела себи за право да медицину обогати једном новом дијагнозом која се преведено на народни језик зове „искакање из шина”.

Господо из Рио Тинта, Еуролитијума (задужен за ваљевски крај), Јадар литијума (задужен за Kосјерич, Пожегу, Јагодину и др.), и ви, господари Србије, искочили сте из шина са све студијама, сумпорном и хлороводничном киселином, каустичном содом, експлозивом и другим специјалитетима. Један наш превисоко позиционирани суграђанин би са поносом рекао да је ово исклизнуће из шина највеће у историји исклизнућа. У исти тај воз, министар Зорана Михајловић је саветовала да сви ускочимо јер нам је то последњи воз (стварно би нам био последњи) наводно ради наших поколења (изречено 7.5.2021. у емисији „Фокус” на телевизији Б92).

У државама у којима се не дешава скоро ништа као код нас, тј. правним државама и само ометање а камоли спречавање планирања будућности, основ је за незамисливе одштете. Господари Србије, све ово сте знали и ћутали сте, и знајте кад вам се буде судило, да ће вам то бити отежавајућа околност јер сте организатори удруженог екоцидног напада против свог народа.

Пројекат „Јадар” и сличен пројекте може да гура него ко је екстремно глуп и затуцан (Доситеј Обрадовић би рекао непросвећен) што је мање вероватно, или неко ко је веома кваран. Трећа опција да су заведени не стоји због њихових година. Иначе у Лозници се у Помпеји (некад се звала Вискоза) још увек налази само 50 тона убитачног гаса ЦС2. Топионица – душегупка у Зајачи чека као запета пушка да проради и крене у смртоносно поход, вероватно претапањем олова из расходованих акумулатора из Западне Европе. Бранићемо се свим средствима гледајући у параграфе, таман онолико колико сте и ви гледали док сте стварали пројекат „Јадар”. Зато нас пустите, док није касно, да како би рекао песник Добрица Ерић „гајимо добре коње и волове”, пустите нас да оремо, сејемо и жањемо јадарске и рађевске брда и долове, па да нас Бог види.

Иначе, о пројекту „Јадар” се почело причати и писати тек после оснивања удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину” о чему је први прилого пројекту „Јадар” објавио баш Таблоид, не Политика, не Вечерње Новости, не Информер, не… Симптоматично је да се после формирања Заштитимо Јадар и Рађевину појављује тзв. Подрињски антикорупцијски тим (ПАKТ) чији лидер је иначе, замислите, оптужен само за корупцију. Такође се оснива и удружење Не дамо Јадар чију интернет страницу води управо лидер ПАKТ-а, Мијатовић Мирослав.

Та иста удружења добијају улаз на РТС и друге медије, прима их градоначелник Лознице Видоје Петровић који им обећава да депоније поред рудника неће бити, што су исти и тражили, рудника нека само отпад нек иде пред туђу кућу (оба појава се назива НИМБИЗАМ – нyмбисм – скраћено од Нот Ин Мy Бацкyард, односно, само да није у мом дворишту). Не знају да је рудник јадарита 99.99% део проблема. Затим одоше и код министра пољопривреде Недимовића, па пријем код Ане Брнабић којој се изјадаше и рекоше да не забораве ко је за њих гласао.

Рече им иста да ће их посетити и обезбедити им пријем код превише позиционираног и на све и свашта поносног господара Србије. Све ово сазнадох од једног високог позиционираног члана Не дамо Јадар као и да се они неће конфронтирати властима Србије. Тако и би, ова напред два поменута удружења оду понекад пред празну канцеларију Рио Тинта и то ван редовног времена где им је дозвољено да се изгаламе са гостима из Београда, који иначе и не знадоше где се налази Јадар а где је Рађевина не знају ни сад, Саво Манојловић из Скупштине Слободне Србије који на својој платформи Kрени-промени нуди инстант решења за све наше проблеме у виду онлајн петиција а за себе промоцију, али не као правник и адвокат, како се представља, него неко ко успешно обесмишљава искрене локалне покрете и напоре за спасењем. Све ово написах да се зна ко је ко и ко је коме шта у Јадру и Рађевини, па и Србији.

Једна од већих несрећа у афери Рио Тинто и сходно томе и другим аферама страних корпорација је што за те фирме – агентуре ради 90% држављана Србије, што би се рекло, наше горе црни лист. У напред наведено сам се лично уверио јер за последњу годину дана у Рио Тинту сам упознао само три странца од којих је један главнокомандујући, извесни Грегори Махер кога сам доживео као шефа аустралисјке обавештајне агентуре за Србију. Напред наведени господин је прошле године у јулу и августу започео преговоре са православним свештеницима у цркви на Брезјаку и Горњим Недељицама (епицентар замишљеног рудника) о финансијском и сваком другом „помагању” српских светиња.

На моје инсистирање на једном од састанака истом том Грегори Махеру сам ставио до знања да Србија још није променила име у Рио Тинто (мада ме ни то не би зачудило) после чега је црквени одбор цркве у Горњим Недељицама донео одлуку да прекида преговоре са Рио Тинтом.

Ово пишем да би се сагледале размере наше несреће, јер после гажења својих „људских” карактера, принципа и идеологије и пристанак на шприцање (не вакцинацију, то је нешто друго и то је за људе) за 3000 динара, може се очекивати да би за незнатно већи новац могло доћи и до масовнијег преласка из православне у неке конфесије и секте.

Рио Тинто нам је помутио памет па смо заборавили да је 80-тих година прошлог века на падинама Иверка (планиница) који се ослања и стапа са долином Јадра, истраживан и пронађен уранијум (не онај осиромашени, већ прави – обогаћени) кад су рађени рударски истражни радови. Даље радове на том пројекту прекинуло је растурање Југославије дакле никакве сумње нема у руди јадарита и јаловини ће се поред 20-ак других тешких метала и минерала наћи и уранијум (мало ли је оног осиромашеног).

свему наведеном постоји завера ћутања, нема информација, иако је Рио Тинто био обавезан да после овере резерви руде, објави и шта се налази у тој руди и јаловини. Такође нико не говори о опасности да ће се отварањем рудника сигурно пореметити водни режим сумпоровите воде која је све и свај за Бању Kовиљачу и Бању Бадању, јер се, замислите, замишљени рудник налази баш на водотоку сумпоровите воде, између две наведене бање. Од око 528 истражних бушотина, у неколико се већ појавила баш та сумпоровита вода, а 22 проверено цуре. Шта би било, кад би се почело са минирањем?

Kад ће народ Србије схватити да Јадар и Рађевина, а посебно пројекат „Јадар” нису мираз некаквих минорних удружења блиских господарима Србије као ни властодржаца Србије који би да тргују српском земљом да да при том не знају одакле су… Зато, све што сте желели да знате о литијуму и пројекту „Јадар”, Зајачи и сличним идиотлуцима а нисте смели и имали кога да питате, пратите удружење Заштитимо Јадар и Рађевину и читајте Таблод, прогледаћете и на треће око. За сада толико јада из Рађевине и Јадра.

magazin-tabloid.com