Министарка Зорана Михајловић Србију уништава изнутра

Давно заспалу Србију није пробудила одлука Владе Србије да успешну и профитабилну компанију „Телеком“ прода за две милијарде евра, па чак ни вест коју су ових дана објавили медији и одакле се може разумети да је „министарка Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије, приватнику поклонила државно земљиште вредно четири милијарде евра“. Дакле, „поклон“ је дупло вреднији од најпрофитабилније српске „фирме“! Ако Србија ни сада не устане у одбрану својих националних интереса, биће то крај за нас и нашу децу. Јер, поклањање овог „златног рудника“ је давање наше будућности у бесцење, поручио је у разговору за „Печат“ председник Општине Чајетина Милан Стаматовић, оснивач и члан Председништва Српске народне партије (СНП).

Ову кратку и непотпуну вест објавили су само ретки медији који још нису под контролом владине продужене руке Дејвида Петреуса, бившег директора ЦИА. О чему се, заправо, ради?

– Ради сео нечувеном криминалу, тешкој крађи државног земљишта каква није забележена у новијој српској, а вероватно ни светској историји. Општина Чајетина не би ни сазнала како је од Србије отуђено, и приватном друштву Пољопривредног комбината „Златибор“ (ПКЗ) поклоњено 2.213 хектара државног земљишта да није тражила дозволу за прелазак преко наведеног земљишта гондоле од Златибора до Торника чија изградња из средстава општине Чајетина треба да почне крајем августа. Кад смо отишли код републичког правобраниоца да тражимо ту дозволу, он нас је гледао у чуду и обавестио да треба да је тражимо од новог власника земљишта. Тако смо, пуким случајем, сазнали да је министарка Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије, својим потписом на решења Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре од 6. и 8. јула 2015. ово земљиште вредно четири милијарде евра уписала на приватно лице.

Јесте ли сигурни да је нови власник земљиште добио потпуно бесплатно?

– Потпуно, јер овде нема никакваих назнака о било каквој уговореној купопродајној цени, а и да има морали бисмо да се запитамо ко то у Србији може да плати вредност поменутог земљишта, јер странци још увек не могу да га купују. И још један апсурд, још једна невиђена злоупотреба! Сваки појединац када купује нешто мора да плати порез на пренос апсолутних права. Овде правним следбеништвом и преписивањем власништва нема ни пореза на пренос апсолутних права, ни било каквих прихода за државу. То је невероватан преседан. Нама је пре неколико дана Фонд ПИО, пошто је у судском поступку успео да у власништво врати РХ центар „Чигота“ чију је изградњу и финансирао, платио 56 милиона по основу пореза на пренос апсолутних права. Значи, државна институција је платила општини, а овде нико, ништа и никоме није платио. Ми стварно сумњамо да се ради о огромној пљачки иза које стоји министарка Зорана Михајловић.

Мислите да је министарка Михајловић ову промену статуса из државног власништва у приватно учинила без знања Владе, или бар премијера?

– Искрено верујем да премијер Вучић није упознат са овом бескрупулозном пљачком, с обзиром на његове изјаве да ће се борити против криминала и корупције, да Србија није и никада неће бити тајкунска држава. Посебно памтимо његову поруку да нико у Србији не може да буде изнад закона, и уверен сам да би он спречио ову злоупотребу да је било шта о њој знао. Мислим да премијер, ако заиста жели да изгради правну државу, и избори се против корупције и безакоња, мора да стане на страну нашег захтева да се цео случај хитно преиспита и министаркина решења ставе ван снаге, а онда утврди њена објективна одговорност. У уређеној држави она би сама, и одмах, морала да подне оставку, а могла би да падне и цела Влада. А ако мене питате за мишљење, због опасног урушавања државе „изнутра“, из Владе, она би већ морала да буде ухапшена.

Одлука министра правде

Министар правде Никола Селаковић примио је у уторак Милана Стаматовића, и – како наводи наш саговорник – „очигледно изненађен свиме што је увидео из разговораи документацијео случају Златибор“ ангажовао се на одлуци да државни правобранилац поднесе тужбу, што би даље значило да се донесе привремена мера о забрани отуђења и располагања државном имовином. Упркос томе, министарка је већ у среду поново обманула јавност преко Радне групе Министарства за грађевину, саобраћај и инфраструктуру, тврдећи да спорно решење не би произвело никакву штету. Штета је, наравно, избегнута захваљујући напорима општине Чајетина и министровој одлуци о доношењу привремене мере.

Да ли сте предузели одговарајуће радње како бисте обавестили председника владе и председника државе о овом преседану, а посебно министра правде као најодговорнијег за поштовање законитости?

– Све се ово догодило пре неколико дана, и чини ми се „филмском“ брзином. Али брзо смо се прибрали, и очекујемо да ће сви надлежни реаговати у што краћем року. Јер најлакше је и најбезболније за све да из овог проблема изађемо поништавањем министаркиног решења, па накнадно утврђујемо да ли је до њега дошло грешком, или је нешто друго у питању. Уколико одговорни не буду имали свест о тежини овог случаја, проблем ће постати још већи и бојим се да ће иницирати много жешћу борбу локалне самоуправе, грађана Чајетине, Златибора и целог краја за право и правду. Ми нећемо дозволити да нам неко отме овај гарант будућности нас и наше деце, јер у њега је много уложила наша држава, наша општина и ми сами кроз плаћање пореза, као и честити инвеститори кроз плаћање накнада за уређење грађевинског земљишта. А сада власник тог непроцењивог природног потенцијала треба да постане појединац без иједног уложеног динара, само зато што је тако одлучила министарка Михајловић.

Шта је све министарка Михајловић морала да уради да би могла да се одлучи на овако ризичан потез?

– Као прво, морала је да провери да ли је ПК „Златибор“ икада платио порез на ово земљиште, па кад би видела да није ваљда би схватила да је државно и да не може бити одузето држави без лицитације. А оно што је урадила а није смела је следеће – својим решењем поништила је мишљења четири институције – Решење Геодетске управе у Чајетини, која је стала на становиште да је предметно земљиште државна имовина, што је својим мишљењем потврдио и заменик републичког јавног правобраниоца, затим мишљење Министарства пољопривреде које је општини наложило да уради план газдовања пољопривредним земљиштем на овим парцелама, што смо ми урадили закључивши уговоре приватних лица са Министарством пољопривреде, а пренебрегнуте су и иницијативе локалне самоуправе која је заједно са Министарством пољопривреде радила на овоме. И после свега, министарка јавности саопштава да се овакви проблеми решавају у институцијама.

Какве ће све штете изазвати незаконит министаркин чин?

– Изгубљена вредност од четири милијарде евра је директна штета, до које смо дошли тако што смо израчунали да се 2.213 поклоњених хектара налазе махом у градској грађевинској зони у самом центру Златибора где се, зависно од зоне, цене крећу од 15.000 евра по ару земљишта до 35.000 евра, и то су највредније и најатрактивније парцеле које тренутно постоје на Златибору. Индиректна штета је много већа зато што ће нови власници ових парцела, када се укњиже у катастар, моћи да траже накнаду за комплетну инфраструктуру која је прошла овим парцелама. А на тим парцелама се налази и акумулацији за водоснабдевање Златибора и Чајетине, Рибничко језеро. Сутра власник у неком судском поступку може да тражи накнаду од државе или општине и за ову акумулацију у Рибници, али и за било коју инфраструктуру која се налази у тим парцелама. То подразумева и да у конкретном случају општина за гондолу треба да тражи сагласност од приватног предузећа, јер је то његово власништво један кроз један, и да његовом власнику морамо да платимо накнаду ако хоћемо да градимо гондолу, а они су то добили на поклон.

Ви сада покушавате да спасавате што се спасти може, односно да земљиште вратите ономе коме и припада, а то је држава?

– Ми се боримо за свој интерес, а наш је интерес да ово земљиште остане или државно или општинско. Зато што је држава највише инвестирала у развој овога краја, подигла вредност његове имовине и најлогичније је да држава од тога убире и приходе. Не треба нико да мисли да смо ми против приватизације, или против тога да неко „са стране“ дође да инвестира овде, али он то треба и да плати. Мора да плати ову инфраструктуру, пословни амбијент који је овде изграђен, да плати порез на имовину, накнаду за уређење грађевинског земљишта. Нико у овом случају не може да има повлашћен статус. Ако држава продаје Телеком за две милијарде евра, а овде се ради о четири милијарде које су свакога момента оперативне, и ми свакога дана имамо нове захтеве за инвестирање у општину Чајетина, од чега остварујемо огромне приходе, ми не можемо да дозволимо да те приходе присваја неко приватно лице и богати се од њега, тако што ће бесплатно добијено земљиште да продаје по тржишној цени, а ми на другој страни сиромашимо.

Увек и све у складу са законом

Чајетина је прва локална самоуправа која је после 2000. године направила коалицију са СПС-ом, чији су кадрови дефинитивно најстручнији и најтолерантнији. ДС нас је као опзицију увек малтретирао разним републичким инспекцијама, а сада смо на мети СНС-а која нас притиска разним политички мотивисаним пријавама. Међутим, ми све радимо по закону, толико да смо чак и актуелног министра финансија приморали да призна да је општина Чајетина финансијски најдисцилинованија, најорганизованија и најуспешнија локална самоуправа у Србији.

Ко је привилеговани приватник коме је „кашика упала у мед“?

– Прво морам да кажем да је ПК „Златибор“ приватизован 2003. у време покојног Зорана Ђинђића по убрзаном поступку у ком се нашло 1.000 предузећа. И сва друга наша друштвена предузећа на Златибору су приватизована по истом том поступку у коме ништа није било дефинисано. Ми смо више пута тражили од Агенције за приватизацију која је учествовала у томе да нам каже шта је тачно предмет приватизацуије. У одговору који смо добили стоји да је то друштвени капитал, а друштвени капитал су објекти и земљиште под објектима. Дакле, државни капитал је земља, и она није била предмет приватизације. Сад министарка Михајловић све то поништава једним својим потписом. У тој првој приватизцији Комбинат је продан за милион евра, далеко испод реалне цене, власницима из једног села код Чајетине, Криве Реке. Они су Комбинат 2012. препродали власнику приватне фирме „Мастер фриго“, Радоју Цветићу, родом такође из нашег села Љубиша одакле је познати академик Миладин Пећинар, затим наш познати армијски ђенерал Крста Смиљанић и још познатији песник Љубивоје Ршумовић. Ови су људи проносили славу нашег краја, а сада се нашао неко да их све обрука и да свесно буде злоупотребљен у прљавом послу иза кога стоје неки много озбиљни играчи. Зорана Михајловић би требало да нам одговори ко су они.

Да ли то значи да је Радоје Цветић, који је у другом кругу приватизације постао власник ПК „Златибор“ сада постао и власник, малтене, непроцењивог државног земљишта?

– Управо тако, а све то упућује на закључак да се ради о добро осмишљеном плану, припреманом од доласка демократских власти. Сам Радоје Цветић у овом случају је потпуно небитан, он је само добровољно пристао да буде Тројански коњ за рачун људи из сенке који, највероватније, чекају да Закон о продаји земље странцима буде усвојен у Народној скупштини Србије, а онда се „овајди“ неком провизијом од препродаје. Морам да подсетим да смо ми у општини још пре десет година покушавали да направимо план газдовања тим земљиштем, али да нисмо могли да добијемо податке из Геодетске управе све док „случај“ нисмо пријавили надлежним инспекцијама и док Одбор за пољопривреду није заседао овде у Чајетини и док преко њега надлежне институције нисмо упознали са нашим проблемом. Тек тада смо уз помоћ Министарства пољопривреде успели да ово земљиште ставимо у закуп, али је његов садашњи власник „притискао“ кооперанте да не учествују на лицитацији уцењујући их откупом млека. Они који нису били зависни од њега су се појавили на лицитацији, али од момента доношења министаркиног решења њима је сено са закупљених парцела покошено, покупљено и отерано. То је такође пример једне беспримерне пљачке.

Али ви из општине Чајетина сте такође оптужени да сте вршили притисак на надлежне институције и од заменика републичкох јавног правобраниоца у оставци тражили да реагује?

– Ми смо доведни пред свршен чин и нисмо имали избора. Па зар је ненормално да бранимо државну имовину? Наравно да смо „притискали“ заменика републичког јавног правобраниоца у Ужицу, Милку Средојевић која прелази на другу функцију, зато што смо схватили да се све то ради у једном вакууму када практично нема јавног правобраниоца који је једини овлашћен да уложи жалбу на Михајловићкино решење и поведе управи спор као једини преостали правни лек. Али све је темпирано да се посао одради у празном простору у коме Милка Средојевић треба да пређе на другу функцију, како би истекао законски рок од 30 дана за жалбу, а нови власник се за то време уписао у катастар без било какве примедбе. Срећом, ми смо прозрели игру и успели да ангажујемо одлазећег правобраниоца да напише тужбу Управном суду, а сада смо тражили од Милке Средојевић да напише и тужбу за доношење привремене мере о отуђењу и располагању овом имовином и надамо се повољном решењу.

Како ће се насилна приватизација државне имовине одразити на примену Закона о реституцији?

– Кад је за милион евра у првој приватизацији продат комбинат, и то је било испод сваке цене. Међутим, сама приватизација 1.000 предузећа по убрзаном поступку у аранжману ДС даје нам основ за сумњу да су они још тада знали куда ово све иде, и да они и до данас утичу на све те процесе и доношење закона који иду њима у корист. Тако и Закон о реституцији, који говори да предузећа приватизована од 2000. на овамо не подлежу натуралној реституцији, него ће држава обвезницама обештетити наследнике и то у неком дугорочном периоду, па чак и у случајевима када на том земљишту није ништа изграђено. На овом земљишту има парцела које би требале да буду враћене наследницима, али овде прави власници доживљавају још једну неправду да се земља не враћа њима већ се поклања неким новим. А ми грађани Србије ћемо поново из пореза, односно из Фонда за реституцију морати да обештетимо наследнике новчано, што је још један ужасан преседан.

С обзиром да је „случај Златибор“ у надлежности републичких институција, очекујете ли њихово коректно понашање у решавању проблема?

– Из досадашњег искуства нисмо баш сигурни ко ће се и како понашати, али ми то од њих очекујемо јер све радимо по закону и плану. Дакле, општина има све планове, од Просторног плана и Плана генералне регулације до Плана детаљне регулације. Они то знају, као што знају да је добар део спорног земљишта грађевинско земљиште и да смо га ми предвидели за јавне инвестиције – за пречишћавање отпадних вода, за аутобуску станицу, за скијалиште за рекреативце, за полицијску станицу, и много других јавних објеката. Што се полиције тиче, знамо да она неће да интервенише, јер још у првој приватизацији Комбината ми смо писали пријаве против нелегално подизаних објеката и хтели да их порушимо, али се полиција ставила на страну радника који су за рачун газде све то бранили. На том земљишту чак је саграђена Фабрика за флаширање воде која се на тржишту продаје без икаквих папира – немају ни грађевинску ни употребну дозволу, нити раде у складу са законским прописима. Такође смо обавестили инспекцију да су посекли огромне површине под шумом, али никада се надлежна министарства у последњих 10 год нису укључила у решавање овог проблема, што значи да неко много јак стоји иза свега. Инспекцији смо пријављивали и да су власници Комбината, још док је земљиште било у власништву државе, рекетирали људе који су га узели под закуп, тако што су га давали у подзакуп и убирали приходе уместо државе, али ниједна кривична пријава тим поводом није поднета.

Незабележено у светској правној пракси

Михајловићки је као основ за упис приватног власника над земљиштем у катастар послужила нека пријава о евиденцији имовине из 1969. године, која је служила само за евидентирање промене статуса тадашњих друштвених предузећа. А када наследник жели да се упише у катастар, он мора да приложи читав историјат парцеле, од ко зна којих корена до прадеде и деде. Власник нечега може се постати наслеђем или куповином, а ово је сад неки трећи, досад незабележен начин у светској правној пракси. То је поклон туђег!

Имате ли информацију о томе да је министарка Михајловић пре потписивања решења, можда, консултовала свог страначког колегу, министра правде Николу Селаковића?

– То не знамо, али ако није консултовала ни премијера ни министра правде, онда се ту ради о невероватној злоупотреби, и они то морају да решавају у својој странци. У сваком случају, спровођење овог решења било би такав ударац на рејтинг владе да би она морала да поднесе оставку, или да министарка добије „дебелу“ робију. Пре четири године, када је министар Веља Илић по истом принципу поклонио приватној фирми четири ара земље, такође сам рекао да га треба ухапсити, али је он одмах је укинуо решење. А 2.000 хектара земљишта није што и четири ара.

Да ли, после свега, министарку Михајловић доживљавате као изузетно храбру и моћну даму?

– Мораћу да вас разочарам! Нас двоје смо заједно гостовали код Миломира Марића у „Ћирилици“, где је Зорана Михајловић током пола емисије уверавала присутне и гледаоце да је она фатална жена. Додао бих овоме само да је трагично фатална, али за Србију.

ПЕЧАТ