Београд — На списку депонената Универзал банке налази се 126 правних лица, међу којима је чак и Министарство финансија, пише лист Данас.
Агенција за осигурање депозита доставила је листу Данас списак свих државних фирми и институција које су имале рачуне у Универзал банци на дан када јој је одузета дозвола за рад, 31. јануара ове године.
На списку је 126 правних лица која су имала чак 176 рачуна на којима је у моменту одузимања дозволе било укупно више од 50 милиона евра. Прецизније, безмало четири милијарде динара, 12,5 милиона евра и скоро милион долара.
У списку који је Агенција за осигурање депозита доставила Данасу, њеног имена као институције која је држала новац у Универзалу, нема. Међутим, Агенција управља банкама у стечају, између осталог и Београдском банком, Беобанком и Инвестбанком. Заједно, ове три банке су Универзалу држале чак 1,35 милијарди динара. Као стечајни управник, Агенција је, дакле, одговорна за губитак чак 11,6 милиона евра који су припадали овим банкама.
У овом тренутку, сав овај новац, који на концу припада грађанима Србије као пореским обвезницима, ушао је у стечајну масу, којом ће до окончања тог поступка као администратор АОД.
Сви повериоци, дакле и све ове компаније и институције, имају право да своја потраживања пријаве Привредном суду у Београду како би се наплатили из стечајне масе.
Међутим, знајући ко су највећи дужници Универзала, мало је наде да ће значајнији део овог новца икада бити враћен институцијама државе Србије.
Списак депонената Универзал банке делује поражавајуће. Иако се знало у каквој се ситуацији ова банка налази, да ће највероватније завршити у стечају, да се налази под мерама Народне банке и да је у њеној власничкој структури група екстремно презадужених тајкуна, Универзалу су новац поверили сви – од Агенције за осигурање депозита која управља милионима евра сакупљених продајом имовине пропалих банака, па све до Црвеног крста, синдикалних организација и разних делова ЕПС-а.
Осим АОД-а, који је у Универзалу држао новац Беобанке, Београдске банке и Инвестбанке, запањујући је податак да је у стечају Универзала остало заробљено и 10 милиона динара које је у тој тајкунској банци држало – Министарство финансија.
Према списку АОД-а, највише новца у Универзалу је држала Београдска банка у стечају, чак 790 милиона динара. Стечајни управник те банке је АОД, који је сада и стечајни управник Универзала. Не само што је Београдска банка пропала, већ је, дакле, одлуком да се оно мало новца што се прикупило продајом имовине те банке стави у Универзал, пропуштена прилика да се измири део поверилаца.
Ако би се сабирало, после Београдске банке, највише новца у Универзалу изгубиле су разне фирме које припадају или су у вези с ЕПС-ом. Тако је ЕДБ изгубио 168 милиона динара, Електросрбија Краљево 238 милиона, ТЕНТ 140 милиона, ЕПС директно 39 милиона, ХЕ Бајина Башта 67 милиона, а ЕМС, који је засебна фирма 8,4 милиона. Дакле, ЕПС је са ЕМС-ом у Универзалу имао чак 653 милиона динара.
Акционарима Универзала зато је омогућено да мимо процедура узимају кредите које већина неће моћи да врати.
На другом месту по висини изгубљеног новца је Југоимпорт СДПР, фирма која се бави трговином оружјем и којој је у Универзалу „залеђено“ 619,4 милиона динара. Трећи је Завод за уџбенике са 563,5 милиона динара или пет милиона евра губитка.
Четврта је са 540 милиона динара Беобанка у стечају, још једна банка под управом АОД-а, а следи је Поштанска штедионица, државна банка која је из тешко разумљивог разлога у Универзал ставила чак пола милијарде динара свог новца.
У првих 10 још улазе Застава оружје, Електросрбија Краљево, Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ), Агенција за инвестиције града Београда и Пошта Србије.
Иако се на списку државних фирми са рачунима у Универзалу налази 126 правних лица, занимљиво је да је само првих 20 у овој банци оставило чак 5,2 милијарде динара, док је преосталих 106 институција заједно имало мање од 300 милиона динара.
Данас
mozda tako treba