Министровала је кратко, али је било слатко

Поводом одласка Зоране Михајловић са места министра за енергетику, на место министра за саобраћај, инсајдер Таблоида, из овог јавног предузећа описује штету која иза ње остаје и наводи имена осталих чланова организоване криминалне групе која у ЕПС-у годинама некажњено хара, пљачка буџет, закључује штетне уговоре и богати се. Они нису отишли за Зораном.

После промене министра енергетике Србије, и одласка Зоране Михајловић, могла би да се направи анализа њеног боравка на месту министра, везано за област електроенергетике.

Подсећамо на штетне последице које је због њеног рада претрпела Електропровреда Србије (ЕПС). Највећа штета коју је ЕПС претрпео је негативна медијска слика коју је, лечећи своје комплексе, министарка направила на рачун ЕПС. Последњи пут је то било почетком ове године када је фабрикујући лажну аферу око нетачних рачуна за струју, наплата ЕПС-а од крајњих потрошача пала, као последица медијске хајке, на чијем је челу била министар Зорана Михајловић. На крају, после спроведене анализе, показало се да је број неисправних рачуна био на нивоу просека за ЕПС, а то је око 0,5% неисправних рачуна.

Удар на Обрадовића

По свему судећи, Рајовићу, директору Електродистрибуције Београд је министарка Михајловић, желећи да издејствује смену директора ЕПС Александра Обрадовића, дала налог да софтверски генерише лажне рачуне, како би могла да нападне директора Обрадовића. Рајовић је Квргићу пренео налог, и проблем са рачунима је кренуо. Министарка је, знајући да су лоши рачуни у оптицају, кренула у напад, али је јој је из врха СНС наређено да стане, а цех је ни крив ни дужан платио Дејан Васић, директор ЕПС Снабдевања, о чему је Таблоид писао у броју 304.

Подсећамо и на писани налог министарке Михајловић из јесени 2012. године да ЕПС, иако му није потребна, купи струју од Електропривреде Републике Српске. Налог је, иако је имао сазнања да је куповина непотребна, спровео Драган Влаисављевић, директор трговине ЕПС-а и министаркина продужена рука, чиме је начињена штета ЕПС-у у износу од најмање 12 милиона еура, о чему је Таблоид писао у броју 275. ЕПС је тада, под притиском министарке Михајловић, направио три грешке…Прво, преплатио је струју коју је купио, друго, купио је енергију и током лета, када му енергија не треба, и треће, када је видео да цена енергије пада, није отказао уговор.

Слично је било и око тендера Електропривреде Републике Српске за 2014. годину када је купио непотребне количине енергије и изгубио ко 6,5 милиона еура, пошто је потискивао своје производне капацитете и увозио.

Подсећамо и на губитак ЕПС-а из 2012. године када министарка из чистог хира није желела да током августа месеца 2012. године да сагласност ЕПС-у за интервентни увоз енергије, па је ЕПС морао да покрене прескупе Панонске електране, чиме је изгубио 2,5 милиона еура, о чему је Таблоид писао у броју 280.

Због свега наведеног је половином 2013. године Мирјана Филиповић, помоћник министарке Михајловић, поднела оставку. Наиме, Мирјана Филиповић је на место помоћника министра дошла из дирекције ЕПС-а за трговину електричном енергијом, и није се слагала са понашањем министарке Зоране Михајловић и директора трговине ЕПС Драгана Влаисављевића, који по налогу министарке своје неуспехе у трговини електричном енергијом представља као успехе.

Подсећамо на уговор Србије и фирме Оне Гига за изградњу соларне електране снаге 1.000МW (цео ЕПС има 8.500МW) који је потписала министарка МИхајловић. У том уговору су биле одредбе за које се знало да не мгу да се испуне у захтеваном року, тако да је Србија сада суочена за захтевом за одштету од 160 милиона еура, о чему је Таблоид писао у броју 304.

До последње дана

Ни крај мандата министарке Михајловић није могао да прође без штете за ЕПС. Дана 14. марта 2014. године ЕПС, кога заступа директор Александар Обрадовић и Република Србија, коју заступа министарка Зорана Михајловић, су потписали Меморандум о разумевању (МоР) са швајцарском трговачком фирмом АЛПИQ. Идејни творац тог МоР је Љубомир Аксентијевић, саветник министарке Михајловић, човек о коме је Таблоид, такође писао. Аксентијевић је и таст Душана Живковића, који је у ЕПС-у ангажован на пројекта РХЕ Бистрица. Аксентијевић је о овом споразуму и јавно иступао (У прилогу се налази интервју Аксентијевића Привредном прегледу). За моделирање и спровођење овог МоР у ЕПС-у је био задужен увек присутан Драган Влаисављевић, који је и парафирао МоР. Овим споразумом се, пошто је Влада Србије дала сагласност на њега, омогућава избегавање јавних набавки, односно друге јавне процедуре, и то директна куповина струје од АЛПИQ, снаге до 100 МW (МоР тачка 1.1), авансна продаја струје АЛПИQ без поштовања интерних процедура ЕПС-а (Мор, ТАЧКА 1.2), изградња капацитета који нису у плану ЕПС-а, као што је ТЕ Штаваљ (МоР, тачка 1.2). Образложење је било да се осим АЛПИQ нико други није јавио ЕПС, што не знамо пошто тендера није ни било. Суштина МоР је заобилажење тендерских и других јавних процедура уз финансијске услове чију конкурентност није могуће проверити. Свечаном потписивању је присуствовао и амбасадор Швајцарске, који је том приликом нагласио да је Швајцарска преко државне агенције СЕЦО помагала енергетски сектор Србије. Какве везе има званична швајцарска помоћ Србији, са нетранспарентним споразумом са приватном трговачком фирмом АЛПИQ, није јасно, али је сигурно да се на овај начин баца сенка на иначе узорну дугогодишњу сарадњу ЕПС и СЕЦО. Аксентијевић, саветник министарке Михајловић је познати финансијски стручњак коме путеви новца у оффсхоре зонама нису тајна.

И она воли шеике

Још један пример нетранспарентног рада министарке Михајловић је сарадња са Уједињеним Арапским Емиратима око набавке бројила. Србија и УАЕ су потписале меморандум о сарадњи који је усвојен у Скупштини Србије, где се наводи да се на пројекте под наведеним споразумом не примењује Закон о јавним набавкама. Директна преговарања и непримењивање Закона о јавним набавкама је први и основни извор корупције. Сагласно међудржавном споразуму ЕПС-а и Амплеx Емиратес Цо децембра 2013. потписују Меморандум о разумевању (МоР), којим се предвиђа замена свих постојећих бројила за струју у Србији, са такозваним “паметним” бројилима, и којима је предвиђен кредит УАЕ за овај пројекат. Вредност посла је 500 милиона долара, а предвиђена је могућност испоруке бројила домаћих произвођача до износа 75% од вредности посла. Влада Србије је, на предлог министарке Михајловић, дала сагласност на овај споразум, чиме се широм отварају врата за реализацију споразума.

Одлично, Србија добија кредит, мењају се дотрајала бројила, домаћи произвођачи бројила раде . А када се погледа наличје добије се нешто другачија слика. ЕПС већ три године за замену бројила има оперативан кредит ЕБРД банке и ЕИБ банке у износу 80 милиона еура, који се не користи, и на чије се некоришћење плаћају пенали!

Сада се узима други, већи кредит. Износ од 500 милиона долара покрива потребе ЕПС за свим бројилима, па се поставља питање да ли ће се већ расположиви кредит ЕБРД и ЕИБ отказати. А о чему се ради? Наиме, две поменуте банке инсистирају на отвореним тендерима који не одговарају ни корумпираном врху ЕПС-а ни лобију тзв. домаћих произвођача бројила. Протеклих годину и по мандата, директор ЕПС-а Обрадовић је провео у изради разних студија, од које треба да покажу потребе за одговарајућим типовима бројила, а у суштини се купује време, како би се нашао начин да се избегне отворени тендер.

Креатор политике ЕПС-а у овој области је Драган Јеремић, директор ЕПС-а за информационе технологије. Наведене активности Јеремић води незванично, и његово име не постоји ни у једном документу, али је зато ту када се договара израда студија, када се путује по свету за прављење разних комбинација, а специјалност су му преговори са тзв. домаћим произвођачима.

Упућени кажу и да је Јеремић добар у спровођењу финансијске реализације пројеката преко низа фирми, од које се неке налазе у оффсхоре зонама. За грађане Србије овај споразум значи уговарање кредита по нетранспарентним процедурама (што није случај са постојећим кредитом ЕБРД и ЕИБ за бројила), значи отказивање кредита ЕБРД и ЕИБ, што ће да изазове даље трошкове, нарушиће односе са ове две европски утицајне банке у процесу преговора Србије и ЕУ, значи нетранспарентно куповање бројила од домаћих произвођача (међу којима су и фирме које подржава Зоран Кораћ – мецена министарке Михајловић и директора Обрадовића, и човек који их је довео на високе положаје, као и Владимир Шекеревски познати муљатор) и значи цену бројила која ће да буде добра и за произвођаче и за посреднике, а да ли ће да буде добра и за грађане Србије, остаје да се види. Оно што је необично је да су и директор ЕПС Обрадовић и министарка Михајловић, познати по отвореној узајамној нетрпељивости, сада предано раде на истом задатку. Да ли је та сарадња последица утицаја тајкунских, или политичких (коалиционих и унутар СНС) утицаја, остаје да се процени. Можда је све је урађено по закону, али се данас у бескомпромисној борби против корупције хапсе они од који су радили много законитије и транспарентније.

На високом напону

Прича везана за изградњу РХЕ Бистрица, термоелектране снаге 680 МW и вредне преко 600 милиона еура је занимљива. Влада Србије је са Канадом, везано за РХЕ Бистрица потписала споразум који је ратификован у Скупштини Србије, што га чини обавезујућим за примену. Међутим, од самог почетка овај пројекат је кочен. Именована је радна група министарства која има занимљив састав, и која показује да у СНС-у нико ником не верује. Председник комисије Дејан Трифуновић, помоћник министра, који је продужена рука министарке Михајловић. Ту је и Душан Живковић, кога је министарство самопрокламовало у шефа пројекта, али је зато зет Љубомира Аксентијевића ,саветника министарке и истакнутог масона (погледати његов Фацебоок профил). 

Улога Живковића је да буде лични контролор процеса у име министарке Михајловић. Наведена комисија није ни почела да ради, јер су, у међувремену, министарка Михајловић и саветник Аксентијевић покушали да мимо компаније Лавалин, који је испред Канађана задужена за овај пројекат, преговарају са једним америчким инвестиционим фондом, и једним немачким произвођачем опреме за хидроелектране, који би, да мимо тендера, да уђу у овај пројекат, чак су били и пред потписивањем уговора.
Канађани, према њиховим речима, нису подобни, јер су на црној листи Светске банке, али је зато инвестициони фонд, чији је директор за Европу генерал Весли Кларк (командант НАТО који је бомбардовао Србију) сасвим прихватљив!

Како је анализа једног од прескупо плаћених консултаната ЕПС-а показала да изградња ове електране ЕПС-у енергетски није потребна, и финансијски није исплатива, сада се од стране лобистичких група, а преко министарства енергетике за мандата Зоране Михајловић, финансирала израда студије која ће да покаже шта треба да покаже.

Координатор у ЕПС ће највероватније бити (није још одлучено) Душан Живковић, који свима прича како је он творац идеје о новој студији (читај његов таст је творац), као продужена рука министарке Михајловић. Оно што је добро за ЕПС је да Живковић није претерано стручан, а још мање способан, тако да остаје нада да ће, ако буде морао да нешто прогура, у томе бити неефикасан. То што анализе већ сада јасно показују да је пројекат неисплатив није важно, важно је анализирати док се не дође до жељеног циља.

Додатном хаосу у пословање ЕПС-а чини посебна комисија Надзорног одбора.

Петочлани Надзорни одбор ЕПС-а има намеру да оперативно руководи радом ЕПС-а, што му иначе није задатак. Пошто НО у томе није стручан (са изузетком председника НО, СПС апаратчика, др Аце Марковића, који има циљ да радни век заврши као што га је и водио, а то је без замерања) а директору Обрадовићу и дирекцијама ЕПС-а не верују, формирали су петочлану саветодавну радну групу, чији је задатак да НО пред сваку седницу каже да ли материјалима директора ЕПС-а може, или не може да се верује!

Иницијатор идеје је Дејан Трифуновић, члан НО, тадашњи помоћник министра енергетике. Михајловић, а садашњи државни секретар у министарству саобраћаја, опет код министарке Михајловић. Није тешко погодити да је циљ ове групе опструирање директора Обрадовића у свом раду, а по линији наређивања Зорана Михајловић – Дејан Трифуновић – радна група. Трифуновић је школски пример сукоба интереса. где је као помоћник министра постао члан, прво УО, па потом и Надзорног одбора ЕПС-а, где се налази и сада, као државни секретар у министарству, које није ресорно за ЕПС.

Зорана број два

Чланови радне групе су професинални маргиналци, који су кроз чланство у овој радној групи видели шансу да најзад постану нешто у животу. Зорана Стојковић је први члан ове групе, члан СНС-а чији је основни квалитет то што на њену крсну славу долази ко треба. Пре доласка у ЕПС је, по речима окружења, била врхунски адвокат, али је решила да помогне ЕПС-у. Донедавно је била заменик председника УО ЕПС-а, где је инсистирала да седи на челу стола, заједно са председником УО, јер је она ипак много важнија од других. Зорана Стојковић сада у дирекцији за правне послове ЕПС, где је запослена, израђује документа која иду на Надзорни одбор, а онда у својству члана НО критикује иста. Примећено је да када Зорана Стојковић дискутује на НО, њен претпостављени Драган Вељић, директор Дирекције за правне послове ЕПС-а, често одлази у тоалет, или излази да телефонира, само да не би био у прилици да пред присутним на седницама НО одговара на разне примедбе које Стојковићка има. Зорана је позната по томе што је на авионској линији Београд – Брисел изгубљен њен кофер, у коме су се налазила документа ЕПС-а, па је онда ЕПС поднео кривичну пријаву против НН лица због покушаја саботаже ЕПС-а. То што се важна документа носе у ручном пртљагу а не предају се у велики пртљаг, није важно.

Други од пет чланова је горе поменути Душан Живковић, зет Љубомира Аксентијевића, саветника министарке Михајловић. Остала три члана ове неформалне радне групе, која ради без одговарајућих докумената, нису вредни ни помена. Учинак наведене радне групе не може да бу конструктиван, јер они својим стручним квалитетима не могу да парирају стручним службама ЕПС.

Две године мандата министарке Михајловић нису донеле нов квалитет сектору електроенергетике. Оцена, коју је Брисел пре неколико месеци дао за енергетски сектор Србије је била негативна. Оно по чему ће министарка Михајловић да буде запамћена, су изливи беса, дељења лекција свима (укључујући и председника Србије), реаговање искључиво као последица личног реваншизма и наношење штете целокупном сектору. Бука коју је производила, прогањајући претходнике је био покушај прикривања незаконитости које је радила.

Сва поменута догађања, у која је умешано министарство енергетике су велики изазов за новог министра енергетике Антића, нарочито имајући у виду жељу претходне министарке да и даље контролише сектор, у комбинацији са могућим лобистичким утицајем бившег СПС министра енергетике Шкундрића, и бившег државног секретара Мракића.

Пише: Инсајдер Е – 7

Таблоид