Са јавним дугом који ће имати до краја године, Србија улази у ред високо задужених земаља. Још непознато колико је земља заиста задужена. Цветковић негира прикривање дуга
ДО краја ове године Србија ће имати јавни дуг толико висок да ће, према стандардима међународних финансијских институција, ући у ред високо задужених држава. Односно, његово учешће у бруто друштвеном производу Србије биће изнад 60 одсто.
Међу стручњацима, али и представницима власти и опозиције се, међутим, тренутно не води расправа о томе колико ће та “титула” високо задужене земље утицати на нашу економску будућност. Тренутно се, наиме, рачуна – са коликим смо дугом почели годину и колико то, тачно, буџет дугује разним домаћим и иностраним повериоцима.
О томе са каквом дужничком позицијом смо почели годину тренутно анализу прави Државна ревизорска институција. Према њиховим проценама, а које су доставили Министарству финансија, првог дана 2012. године Србија је имала 49,6 одсто БДП висок јавни дуг. Да подсетимо, према званичним подацима, на бази ког је рађен и буџет за ову годину, јавни дуг чинио је 45,1 одсто БДП.
– Тренутно смо у послу ревизије и контроле Управе за јавни дуг – каже за “Новости” Радослав Сретеновић, први човек ДРИ. – Све док поступак ревизије траје, по закону, не можемо давати никакве детаље. Извештај који ће бити предат Скупштини биће познат и јавности крајем октобра.
Ни они које закон не обавезује, тренутно, не могу да кажу колико дугује држава. Званично, јавни дуг наше земље је 31. августа ове године износио 15,47 милијарди динара.
– Тај податак није до краја тачан – признају за “Новости” у Управи за јавни дуг.
– У њега није урачунато комплетно задужење локалних самоуправа, а ни камате по продатим државним хартијама од вредности. До краја месеца, Управа ће јавно саопштити колико тачно јавни дуг износи.
Та разлика, иначе, не може бити мала. Само је дуг општина око 1,5 одсто БДП, односно око 45 милијарди динара. Томе треба додати и огромне износе задужења за камате по издаваним државним записима, од којих се, највећим делом, држава и финансирала у овој години.
Како је у понедељак, за “Новости” потврдио и министар финансија и привреде Млађан Динкић, службе Министарства су израчунале укупно око 1,2 милијарде евра, у извештајима о стању јавних финансија “скривене” и да је то разлог што је данас јавни дуг нарастао до нивоа од око 56 одсто БДП.
– Претходна влада направила је нереалан буџет за ову годину у који је било унето само седам накнада за незапослене уместо дванаест, недостајао је и једномесечни фонд зарада за запослене у “Железници”, није предвиђена ни наша обавеза коју имамо према “Фијату”, а ни средства за плате рудара у “Ресавици” – наводи министар Динкић и додаје да су све ове обавезе сада укључене у ребаланс буџета.
Бивши премијер и министар финансија Мирко Цветковић, с друге стране, тврди да Министарство финансија у претходном периоду није фалсификовало податке о јавном дугу.
– Није тачно да је Министарство финансија било шта сакривало, нити да сам ја у том смислу дао инструкције било коме. Постоје најмање две дефиниције јавног дуга, а Министарство финансија се држало дефиниције из Закона о јавном дугу – каже Цветковић.
Новости
