ФИСКАЛНИ савет не дели оптимизам Министарства финансија и привреде. Према њиховим проценама, после прва два месеца републички буџет је у „минусу“ од чак 35 милијарди динара, а до краја године би могао да достигне и пет одсто бруто домаћег производа, што је за 1,4 одсто више од плана. Да нас наредне године не би задесила криза јавног дуга држава, поручују из Фискалног савета, мора већ сада да отпочне реформе, између осталих, зарада и запослености у јавном сектору, јавних предузећа и пензијског система.
Само два дана пошто је Министарство финансија објавило да је рачун читаве државе јануар завршио са „вишком“ од 3,8 милијарди динара, па да ће зато тражити превремену отплату 430 милиона долара спољног дуга, у Фискалном савету објашњавају да то не значи да се јавни дуг Србије смањује. На крају године је исносио 63 одсто БДП-а.
ЈАЗ ОД 400 МИЛИОНА ЕВРА ФИСКАЛНОМ стратегијом Влада је најавила да ће следеће године „минус“ задржати на 1,7 одсто БДП-а. Прорачуни већ сада показују да нас од таквог сценарија дели 400 до 450 милиона евра. – Прошло је три месеца од усвајања Фискалне стратегије, али још нема конкретних мера које би ишле у њеном правцу – упозорио је члан Фискалног савета Владимир Вучковић. – Најтеже одлуке у реформисању јавних предузећа и предузећа у реструктурирању требало би донети у овој години, а још нема конкретних планова.
– Није необично да се у јануару појави суфицит консолидованог буџета, тако је сваке године од 2008. Изузетак је била само 2012. – каже Павле Петровић, председник Фискалног савета. – Локалне самоуправе почетком године имају суфицит. Привремено смањење јавног дуга у јануару је уобичајена појава. Држава се после у фебруару задужила за још 1,5 милијарди долара. Јавни дуг и даље има путању раста. Превремена отплата није смањење задужења. Држава се пре тога задужила по повољнијим условима и део тог новца ће искористити за отплату неповољнијег дуга. То је из угла управљања дугом одлична мера. На јесен ће држава вероватно морати поново да се задужује. Смањење је могуће тек 2014. и то само ако се дефицит не отргне контроли.
За прилично велики „минус“ републичке касе од 35 милијарди динара, крив је мањи приход од пореза на додату вредност и пореза на доходак грађана. Изменом пореских закона промењена је динамика уплате ПДВ-а, а и многе фирме више нису његови обвезници. Током јануара и фебруара овај приход је подбацио за чак 13 милијарди динара, али се у Фискалном савету надају да ће прилив бити већи.
– Влада улази у нове расходе, а део се формално неће ни појавити у буџету – додаје Петровић. – Влада интервенише у Железари Смедерево преко Фонда за развој. Ту су и дугови Фонда за заштиту животне средине. Могуће је да све то на дефицит утиче са 0,5 одсто. Зато би укупни дефицит могао да буде и већи од 4,5 одсто БДП како смо предвидели у новембру прошле године. Влада мора да реагује и спречи овакав развој догађаја.
Новости
