Београд – Иако је Народна банка Србије “убедила” банке да смање камате на дозвољени минус, ни после готово три године, цена ове услуге није се макла са почетне позиције. И даље су камате у највећем броју банака од 24 до 30 одсто. Тек понека је спустила на 19 или 21 одсто, док велике банке и даље зарачунавају максималну од 30 до 32 одсто. То значи да грађанин који узме позајмицу од 44.000 динара, месечно издваја од 800 до 1.400 динара, или дневно од 27,70 до 46,50 динара, зависно од камате. Годишњи трошак је од минимум 9.240 до 16.720 динара, или у просеку трећина плате.
Банкари се правдају да је дозвољени минус скуп, јер има мала средства обезбеђења. Када се узима популарна позајница која може да буде обично у висини једне плате, али иде и до три зараде, достављају се исти папири као да се узима готовински кредит. Значи, потребна је потврда о запослењу и висини примања, а као средство обезбеђења прилаже се меница, баш као и код кеш кредита. Банке су смањиле камате на готовинске зајмове, јер је референтна камата пала, тако да се кеш кредит може узети и по десет одсто камате, али дозвољени минус је три пута скупљи.
„Популарни минус по текућем рачуну је услуга коју користи велики број грађана, тако да банке не желе да испусте зараду коју имају на њему „, каже Млађен Ковачевић, економиста.
„Конкуренција не чини много, јер нико не жели да се одрекне профита. У Европи и окружењу камате на дозвољени минус су знатно ниже и крећу се од пет до десет одсто. Наша примања су мала, тако да банке ограничавају ову услугу, али у ЕУ нема лимита када је у питању дозвољени минус.“
Код нас банкари саветују грађанима да узму готовински кредит за разна плаћања, уместо минуса, јер је камата знатно јефтинија и креће се од девет до 16 одсто годишње.
Према подацима Удружења банака Србије, 4,8 милиона грађана поседује 7,2 милиона текућих рачуна. Дозвољени минус се користи у износу од 44,1 милијарду динара. Управо грађани са најнижом платом највише узимају дозвољени минус.
„Црвено“ прекорачење
Банке зарачунавају велике камате и на недозвољени минус, које се крећу од 12,68 па до чак 69,65 одсто. У просеку казна за “црвени” минус је од 34 до 54 одсто годишње, или на минус од 44.000 дневно од 48,70 динара до 60 динара.
С. Моравчевић, Новости
